Тежак пут Западног Балкана до зелене агенде - бирократија, несређен катастар и мањак стучњака

У Берлину се ових дана ређају конференције с високим представницима Немачке, Европске уније и земаља Западног Балкана: прошле недеље састанци на министарском нивоу, прво министара унутрашњих, а затим и спољних послова, а почетком ове седмице и министри енергетике.

Разлог за ту интензивну дипломатску активност у Берлину је самит земаља Западног Балкана и Европске уније који се, у склопу тзв. "Берлинског процеса", одржава 3. новембра одржава у главном граду Немачке.

За бољу мобилност у региону

Први резултати тих састанака већ су видљиви: на сусрету министара спољних послова обелодањено је да ће на самиту бити потписано неколико споразума који ће омогућити бољу мобилност људи и робе на простору западног Балкана. Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок оценила је да ће ти споразуми олакшати, не само свакодневицу обичних грађана, већ и предузетника који ће од сада моћи лакше да обављају своје послове унутар региона Западног Балкана.

Лакша комуникација и побољшање привредних веза земаља Западног Балкана као нека врста припреме за касније, односно за веће, заједничко тржиште ЕУ, декларисани је циљ Берлинског процеса који је 2014. иницирала тадашња немачка влада.

Боља економска сарадња у оквиру региона била је и тема Економског форума са земљама Западног Балкана, који је, у организацији Савеза немачке привреде за источну Европу (Ost Ausschauss) и Немачке индустријске и трговинске коморе, одржан као пропратни програм предстојећег самита. У центру пажње расправа стручњака и представника институција било је заједничко тржиште и то у светлу актуелне енергетске кризе. Зато је форум и назван "У сусрет отпорном заједничком регионалном тржишту".

Потенцијали за зелену енергију

Нина Дракић, председница Економске коморе Црне Горе и чланица управног одбора Инвестиционог форума "Западни Балкан 6" (Western Balkans 6), сматра да зелена агенда још увек у региону није наишла на потпуно разумевање, иако крије велике потенцијале.

"Ми се у свакодневици у региону сусрећемо са изазовима друге врсте, тако да нама зелена агенда још увек није на врху листе интересовања. Но, исто тако кажемо да је ова криза шанса и да би ову кризу требало искористити како би се диверзификовао енергетски сектор и ојачао онај део који се ослања на одрживе изворе, за шта наш регион има много потенцијала", каже Дракић у разговору за DW.

Да подсетимо, Европска унија је на западнобалканском самиту прошле године прихватила акциони план за зелену агенду за регион који садржи циљеве смањења емисија угљен диоксида, повећање удела добијања енергије из обновљивих извора, те очување био- разноликости. До 2030. је, као финансијска помоћ, предвиђено девет милијарди евра, а даљих 20 милијарди требало би да на Западни Балкан оде у облику приватних улагања, наравно уз кредитне гаранције.

Искористити кризу

И Томас Нарбесхубер, при Савезу немачке привреде за Источну Европу задужен за југоисток континента, сматра да је актуелна енергетска криза добар подстицај за улагања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану:

"Ми више не можемо да причамо о томе да ли се зелена агенда неком свиђа ли не свиђа. То је стварност. Компаније већ више од десет година у својим пројекцијама укључују и ту агенду. И ми ту не говоримо само о Европи, већ о глобалном процесу. У Азији, Северној Америци, где год да погледате, видите да улагачи масовно инвестирају у зелену технологију. Поједностављено речено: надолазеће генерације једноставно не желе више производе који нису произведени на одржив начин", сматра Нарбесхубер, који за компанију БАСФ већ годинама покрива подручје Западног Балкана.

Притом је тај регион због својих потенцијала у секторима соларне енергије или енергије ветра, али и због своје близине, све атрактивнији тржишту ЕУ. Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Србије Зоран Лакићевић сматра да је убрзање процеса одвајања од фосилних горива добра ствар, не само за Србију, већ и за регион.

"Као што знамо, Србија велики део своје електричне енергије добија из фосилних горива, посебно угља, и смањење те зависности је добро, не само за Србију, већ и за регион", рекао је Лакићевић на маргинама форума у Берлину.

Немачки министар привреде и енергетике Роберт Хабек (Зелени) је, уочи састанка министара енергетике ЕУ и земаља Западног Балкана, који је такође одржан као припрема за западнобалкански самит почетком новембра у Берлину, у више наврата поновио да је жеља Немачке да и земље Западног Балкана пут ка енергетској независности води преко све јачег ослањања на одрживе изворе енергије.

"Развој обновљивих извора енергије, смањење зависности и повећање степена безбедности снабдевања, и то пре свега у тренутку када се регионална кооперација између земаља Западног Балкана даље интензивира. Немачка влада је спремна да, заједно са свим партнерима Берлинског процеса, пружи подршку на том путу", најавио је Хабек. То у преводу значи да ће новца ЕУ бити само за енергетске пројекте који су оријентисани ка будућности.

И само кретање земље Западног Балкана ка том циљу требало би убрзати. Јер, како је рекао Хабек, актуелна енергетска криза нарочито снажно погађа земље тог региона. "Актуелна енергетска криза привреде земаља Западног Балкана погађа посебно снажно и то због високе зависности тих привреда од фосилних горива. Истовремено, ту је огроман потенцијал за развој обновљивих извора енергије", поручио је министар Хабек.

Проблем стручности кадра

Иако је зелена агенда, као део службене агенде Берлинског процеса, била у центру пажње привредног скупа у главном граду Немачке, говорило се и о осталим "вечним" проблемима с којима се суочавају улагачи који желе да развијају послове на Западном Балкану: превише бирократије, несређене катастарске књиге и пре свега неадекватно образовање стручног кадра.

"У свим сегментима се суочавамо с проблемом структуре радне снаге која не одговара потребама привреде. И то је један од проблема који доводи до тога да се неке инвестиције не реализују. То се посебно односи на производне делатности. Предузетници у том сектору једноставно не налазе адекватну радну снагу", каже Нина Дракић.

И Нарбесхубер с позиције улагача сматра да би требало и даље улагати све снаге у побољшање стручног образовања по немачком моделу - тзв. дуални система образовања. На питање да прокоментарише критике из прошлости по којима Немачка том иницијативом заправо жели да образује радну снагу за сопствене потребе, тај предузетник указује да се многи, након рада у ЕУ, враћају у земље порекла.

"Ми смо свесни тога да већина радо остаје да живи у сопственој земљи. Ако ми створимо оквирне услове за то, попут доброг образовног и здравственог система и квалитетног радног места, онда неће бити одлива добре радне снаге. Ми имамо случајеве код проширења ЕУ да се они који су се иселили сада делимично враћају", закључује Нарбесхубер. Ипак, он указује на то да проблем недостатка радне снаге није проблем само Западног Балкана, већ и читаве Европе.

Сњежана Кепрунер, директорка "ГС - Творнице машина Травник", такође сматра да је срозавање квалитета образовања један од већих проблема с којима се суочава привреда на лицу места, али и улагачи.

"Након ратова, технолошки ниво читавог региона изузетно је пао. Без помоћи наших купаца са запада и преноса знања, ми сигурно не бисмо успешно пословали", каже Кепрунер у разговору за DW и закључује: "Нека политичари створе атмосферу у којој неће бити мржње, а ми људима понудимо добро плаћена радна места и - људи више неће да одлазе.";