Лиз Трас је била премијерка само 45 дана – ко су били европски шефови влада са најкраћим мандатима

Лиз Трас је, након јучерашњег подношења оставке, постала британски премијер са најкраћим мандатом у историји – била је шеф британске владе 45 дана. Међутим, друге земље памте и краће мандате. Најкраћи мандат мери се сатима, а многи су на месту шефа владе у својој земљи били тек нешто дуже од три месеца.

Јучерашња оставка Лиз Трас учинила ју је премијером са најкраћим мандатом у историји Велике Британије, али и уврстила у врх листе шефова влада са најкраћим мандатима на свету.

Премијери су се у неким земљама задржавали на челу владе неколико месеци, али забележени су случајеви када су изабрани шефови влада смењивани и након само неколико сати.

Магдалена Андерсон (Шведска) – седам сати

Најкраћи мандат у Европи имала је прва жена која је била на челу шведске владе Магдалена Андерсон, која је седам сати након избора у новембру 2021, због шведске политичке традиције, морала да поднесе оставку.

Наиме, пошто је убрзо након избора изгубила подршку коалиционих партнера за изгласавање буџета, поднела је оставку у складу са шведском политичком праксом. Неколико дана касније је поново изабрана за премијерку уз подршку само Социјалдемократске странке коју је предводила.

Јосип Манолић (Хрватска) – 22 дана

Први премијер након проглашења независности Хрватске био је Јосип Манолић, који је наставио да обавља функцију премијера коју је преузео док је Хрватска била у саставу СФР Југославије.

Међутим, само 22 дана након проглашења независности, одлучено је да Манолића на месту премијера замени Фрањо Грегурић.

Аминторе Фанфани (Италија) – 22 дана

Упркос томе што је се на функцији премијера Италије налазио шест пута, први мандат Аминтореа Фанфанија 1954. године био је најкраћи и трајао је свега 22 дана.

За председника италијанске владе биран је и 1958, 1960, 1962, 1982 и 1987. године. Последњи мандат трајао му је 102 дана.

Анели Јетенмеки (Финска) – 69 дана

Прва жена на челу владе Финске била је Анели Јетенмеки, али се на тој функцији, упркос победи странке коју је предводила, нашла нешто дуже од два месеца.

Јетенмекијева је била у средишту скандала пошто се поставило питање како је дошла до поверљивих докумената министарства спољних послова о рату у Ираку и користила те информације током предизборне кампање, због чега је морала да поднесе оставку.

Михај Разван Унгуреану (Румунија) – 89 дана

Румунски председник Трајан Басеску је у фебруару 2012. године за премијера именовао бившег шефа спољне обавештајне службе Михаја Развана Унгуреануа.

Због формирања нове парламентарне већине, Унгуреану је смењен већ у мају исте године, али је остао посланик у румунском парламенту и у наредним сазивима.

Фатос Нано (Албанија) – 103 дана

Задатак да организује прве посткомунистичке изборе у Албанији добио је Фатос Нано, који је именован за премијера прелазне владе.

Његова странка је победила на изборима и он је задржао функцију премијера, али је након генералног штрајка синдиката у јуну 1991. године био приморан да поднесе оставку након нешто више од три месеца на функцији.