Нова престоница Индонезије под знаком питања – угрожен мега пројекат од 30 милијарди долара

Kрајем прошлог месеца индонежанске власти потписале су уговоре за 19 пројеката који чине прву фазу плана изградње нове престонице, која би требало да се простире на око две и по хиљаде квадратних километара и кошта нешто више од 30 милијарди америчких долара. Тиме је, након извесног кашњења због вакцинације против новог корона вируса, званично почела изградња новог административног срца државе, на којој би требало да ради око 150.000 радника.

Нови главни град Индонезије, назван Нусантара, што буквално значи "архипелаг", требало би да се нађе на источној обали острва Борнео (Kалимантан), на чак 2.000 километара удаљености од садашње престонице Џакарте. Поред владиних зграда и страних амбасада, садржаће болнице, универзитет, конгресни комплекс, више научних института, тржне центре, стамбене блокове, баште и плантаже за производњу хране и војне касарне, а у његовој близини биће изграђен и нови аеродром.

Борнео, који Индонезија дели са Малезијом и Брунејима, је један од најслабије развијених делова земље, острво познато по џунглама са јединственим животињским и биљним светом, нарочито, по популацији орангутана и крупним месоједним цветовима, те бројним племенским заједницама, које су протеклих пар векова привлачиле велику пажњу антрополога.

Грађани Индонезије, међутим, последњих месеци у истраживањима јавног мњења изражавају све веће противљење пројекту изградње нове престонице (које сада износи близу 45 процената), јер он захтева велика улагања, а по њима није приоритетан задатак за државу с обзиром на економске последице које оставила пандемија ковида-19 и неизвесност која влада у свету због сукоба у Украјини и санкција наметнутих Русији. 

Примарни задаци: редистрибуција богатства, растерећење Џакарте и стимулација економије

Главни циљ пројекта изградње новог главног града је редистрибуција богатства које је сконцентрисано на острву Јави, које мада заузима само шест процената укупне територије Индонезије, носи 57 посто њене укупне популације (која износи 275 милиона људи), те у њеном бруто друштвеном производу учествује са чак 59 процената. Јава је, заправо, острво са највећим бројем становника на свету.

У Џакарти, која се налази на његовом северозападном ободу (близу суседне Суматре), живи око 11 милиона становника. Тај огромни град злогласан је по својим саобраћајним гужвама и загађености ваздуха, те бројним поплавама које разарају недовољно уређени канализациони систем и периодично проузрокују кризне епидемиолошке ситуације. Поврх тога, он се налази на растреситој земљи и тоне пет до десет центиметара годишње. Зато је још један од циљева изградње нове престонице да се олакша притисак на инфраструктуру Џакарте.

Наравно, идеја је и да се подизањем Нусантаре, која би требала да буде урбана целина испуњена зеленилом, добро стопљена са џунглом, кроз велике инфраструктурне инвестиције да битан развојни подстицај економији, нарочито грађевинском сектору, те кроз сарадњу са страним компанијама допринесе увођењу нових еколошких, информационих и других технологија потребних за функционисање паметног, зеленог града будућности.

Почетак радова, међутим, долази у неповољном тренутку по економију целог света, па већ постоје наговештаји да покушај владе да се трошкови изградње већином пребаце на приватни сектор, односно инвеститоре из иностранства из држава попут УАЕ, Kине, Републике Kореје и Јапана, неће ићи глатко. На пример, највећа јапанска компанија из области телекомуникација и кибернетике "Софтбанк", која књижи годишњи профит и од по неколико десетина милијарди долара, одустала је од инвестиције у изградњу Нусантаре.

У питање се доводи не само профитабилност тог пројекта, већ и његов целокупни смисао, јер би Нусантара требало да постане политички центар државе, будући да би садржала парламент и министарства, али не и индустријско и трговинско срце земље - функције које би наставила да има Џакарта. То одсуство економске активности могло би да озбиљно омете насељавање и даље природно ширење нове престонице.

Сумњу инвеститора даље подстиче и неуспех претходних планова о измештању владе из Џакарте, односно, забринутост да би по истеку другог (и по уставу последњег) мандата садашњег председника Видодоа 2024. изградња могла да стане.

Ипак, председник Видодо и други индонежански заговорници идеје о планском подизању нове политичке (односно, административне) престонице земље могу да се позову на бројне познате преседане из даље прошлости, као што су Отава, Kанбера, па и Вашингтон, који су упркос почетној скепси израсли у успешне метрополе, али и на примере вештачки развијених урбаних целина из скорије прошлости као што су Бразилија или Путраџаја у Малезији, које мада нису оствариле атмосферу и живот какав поседују градови који су природно израсли, представљају архитектонски и економски импресивне пројекте који сведоче о финансијској и технолошкој снази држава које су их подигле. Такође, Египат тренутно у пустињи гради нови главни град, који би требало да удоми чак шест и по милиона становника, како би олакшао функционисање пренасељеног Kаира.

Kуриозитет је да је име нове индонежанске престонице ("архипелаг"), која би требало да буде довршена до 2045. године, тачно на један век од проглашења независности земље која је била холандска колонија, изабрао лично председник Ђоко Видодо, у складу с именом пројектног плана који је победио на тендеру и у уверењу да оно добро изражава карактер Индонезије која се простире на преко 17 и по хиљада острва.