среда, 14.09.2022, 17:00 -> 17:25
Извор: РТС
Аутор: Иља Мусулин, дописник РТС из источне Азије
Тајландске муке с побуном исламских сепаратиста
Након вишемесечног примирја, на југу већински будистичког Тајланда се поново распламсала побуна малајских муслимана који прижељкују независност од Бангкока.
Углавном непознато јавности у Европи, на југу Тајланда већ деценијама мањим или већим интензитетом траје оружана побуна муслиманских сепаратиста малајске народности, који захтевају отцепљење крајњег југа те већински будистичке државе.
У августу серија експлозија је потресла три тајландске провинције с већинским муслиманским, малајским становништвом на југу државе: Јала, Патани и Наративат. У њима је уништено и оштећено 17 продавница и бензинских пумпи, углавном у власништву етничких Тајланђана, који су по верској припадности будисти.
Одговорност за те акције, у којима је погинула једна особа а повређено седам, преузела је сепаратистичка група Национални револуционарни фронт, позната по скраћеници на малајском језику "БРН", која је објавила да је циљала гигантски ланац самопослуга "Севен илевен" на бензинским пумпама јер је он симбол тајландског капитализма и јер је довео до банкрота мноштва локалних продавница од којих зависи добробит читавих породица.
Аналитичари сматрају да је група на тај начин изразила своје незадовољство чињеницом да, упркос реализованом примирју и мировним преговорима с владом у Бангкоку, њени чланови у егзилу нису добили имунитет од правног гоњења који би им омогућио повратак у земљу и да тајландска армија наставља са патролирањем и претресима аутомобила у региону који Малајци називају Патани, а који обухвата поменуте провинције Наративат, Патани, Јала, као и југ провинције Сонгла.
Дуга борба за независност
Борба за аутономију или отцепљење већински муслиманског региона од Тајланда почела је још далеке 1948. године и водиле су је различите малајске групе, али је нарочито ескалирала од 2004. године, од када се у јужном Тајланду десило око 22.000 оружаних напада, углавном усмерених на полицију, војску, школе и будистичке монахе.
У њима је погинуло више од 7.300 људи а рањено око 13.600, а у сукобе су се мешале и муслиманске организације из иностранства као што је Џама Исламија, чији је циљ више него независност етничких Малајаца стварање државног апарата заснованог на исламским религиозним принципима.
Последњих година побуном доминира БРН, чија је најупадљивија акција било подметање бомбе у престоници Бангкоку 2019. за време одржавања конференције министара спољних послова Удружења држава Југоисточне Азије "АСЕАН".
БРН је у априлу 2020. године, на захтев Уједињених нација, како би се омогућило достављање медицинске помоћи за борбу против ковида на југу земље, прихватила да обустави непријатељства, и протеклих месеци је преговарала с тајландском владом.
Међутим, она је, чини се, одлучила да се врати оружаном деловању након што је недавно истекло примирје уприличено ради тих преговора и одржавања будистичких празника, вероватно и због тога што представници владе у Бангкоку нису потписали званични документ о основним принципима мировних преговора између две стране јер би то дало извесни легитимитет БРН-у.
По мишљењу политичких коментатора у Бангкоку, тајландска влада страхује да би давање тежине БРН-у као званичној преговарачкој страни могло да доведе до интернационалзације побуне на југу земље, односно, укључивања (мешања) разних страних субјеката у преговоре.
Серија напада на ланац "Севен илевен", међутим, као притисак на владу у Бангкоку да прихвати захтеве БРН-а, могла би да омете одржавање следеће рунде разговора, која је била заказана за октобар.
Политичка нестабилност у Бангкоку
Борбу тајландских власти против побуњеника може отежати унутрашња политичка борба у Бангкоку.
Наиме, земља управо пролази кроз политички сложен период јер је Уставни суд Тајланда, реагујући на петицију коју су поднеле опозиционе партије, суспендовао премијера генерала Прајут Чан-очу, који је у августу 2014. ступио на кормило државе након војног удара, јер основни правни инструмент државе налаже да председници влада не смеју на тој функцији провести више од два мандата, односно, осам година.
Мада је Прајут остао у владином кабинету као министар одбране, а његову функцију председавајућег владе преузео заменик премијера, могуће је да земљу очекује доста политичког превирања у вези тога да ли су потребни нови избори, јер војска заступа тумачење по којем је Прајут Чан-оча заправо ступио на дужности премијера тек 2019. године када су одржани први парламентарни избори након војног удара, када је у скупштини званично изабран, што би му омогућило да остане на челу владе до 2027.
Политички коментатори у будистичкој краљевини, међутим, сматрају да би могло да превлада тумачење по којем је Прајутов мандат као новог премијера заправо почео 2017. јер је тада донет садашњи устав.
Но, и евентуална стабилизација политичких прилика у Бангкоку тешко да може бити гаранција за успех разговора између владе и малајских побуњеника на југу Тајланда, чини се, једној од неколико перманентних неуралгичних тачака у свету.
Коментари