Читај ми!

Тајван – од златног доба односа са Пекингом до највећег политичког и војног жаришта 21. века

Од када је, почетком августа, председница Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси посетила Тајван, тензије у региону Индо-Пацифика не јењавају. Уследилe су нове посете америчке конгресне делегације острву које Кина сматра својом територијом. Пекинг је одговорио војним вежбама, а успротивио се и трговинским преговорима Вашингтона и Тајпеја, најављених за рану јесен.

Пилот са Тајвана је 1986. уместо у Хонгконгу, приземљио теретни авион у кинеском Гуангџоу, да би се опет спојио са породицом. Јер од када су Маови комунисти поразили Куоминтанг 1949, Тајван је водио политику – без контаката, без разговора, без компромиса.

А онда је због авиона и посаде, између Пекинга и Тајпеја, прекинута тишина дуга готово 40 година. Контакти су довели до Консензуса 1992. године – постоји само једна Кина, ставови о главном питању су супротни, али људи путују, а економска сарадња цвета.

"Тајван је први партнер Кине. Све то десило се док је на челу Кине председник Си. Он се 2015. срео са председником Тајвана и тада је прихваћено неколико конструктивних декларација. Председник Си је специфичан и по томе што је он био 15 година гувернер региона који је најближи Тајвану и који је 15 година блиско сарађивао са Тајваном", каже новинар Драган Бисенић.

Било је то златно доба у односима Пекинга и Тајпеја. Његов крај проглашаван је од када је на власти партија актуелне председнице Тајвана. Према Консензусу из 1992. уздржана, отворена ка пуној независности острва од 23 милиона становника.

Док је одликовала председницу Доњег дома америчког Конгреса Ненси Пелоси, Пекинг је изводио војне вежбе са бојевом муницијом и увео економске санкције Тајвану. Са Тајваном, сада Сједињене Државе најављују формални трговински споразум.

"Потписивање трговинског споразума треба да чвршће вежe Тајван за САД, да појача америчко присуство у Tајвану и да САД учврсте свој положај према Кини. Тајвански мореуз контролише транзит између Јапана, САД, Малезије, Индонезије и Филипина. То је економски најинтензивнији део и због тога САД не желе да изгубе Тајван", наглашава Бисенић.

Део Кине или амерички непотопљиви носач авиона

Дописник РТС-а из Токија Иља Мусулин каже да Кини преостаје само војна интервенција, ако су им руке економски везане.

"Ако ометањем те економске интеграције Тајвана у Кину, присилите Кину да бира да ли да одустане од Тајвана или да примени војну силу, ескалирате ту ситуацију у војнобезбедносном смислу. Ако им економски вежете руке, онда њима преостаје само војна интервенција, коју ни они сами не желе", објашњава Мусулин.

Острво удаљено око 170 километара од кинеског копна део је Кине, a за Американце највећи непотопљиви носач авиона. Тако на однос Вашингтона и Тајпеја гледа Пекинг, док најављује пете војне вежбе са Русијом.

"Последњих година Американци укључују и војне ефективе европских чланица НАТО-а као што су Холандија, Немачка и Велика Британија у патроле у Јужном кинеском мору и у Источном кинеском мору. На неки начин повећавају присуство НАТО-а у Азији, тако да је за Кину војна сарадња са Русијом насушна потреба", истиче Мусулин.

Ако напетости у региону Индо-Пацифика постану нова нормалност, тумачи се, осим што би било угрожено снабдевање азијских економских џинова енергентима, свет би упознао праву несташицу чипова.

Тајван их производи највише на свету, а потребни су свима за све. Од мобилних телефона до најмодернијег оружја. Сам Тајван је 22. привреда света и највеће политичко и војно жариште у 21. веку.

петак, 08. новембар 2024.
12° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње