Око: Амерички пут свиле, преко Тајвана и Кијева

"Велике силе се понашају као два до зуба наоружана слепца који се у соби само пипају, али тако могу један другом нанети много штете, да не говоримо колико штете могу нанети самој соби", тврдио је Хенри Кисинџер седамдесетих година.

У том контексту, слепци су, према Кисинџеру, били Вашингтон и Москва. Данас је, чини се, у тој соби прилична гужва. Стратези броје 20 отворених сукоба у свету и најмање још толико будућих жаришта.

Да ли је Тајван нова Украјина? Да ли ће то бити највеће питање 21. века? Или ће сва друга питања предухитрити експлозије у нуклеарној електрани Запорожје?

Марко Дашић, доцент на Факултету политичких наука у Београду, у емисији Око РТС-а, изјавио је да уколико се посматрају "Тајван и Украјина из перспективе да су ентитети, односно државе које у свом суседству имају велику силу која доводи у питање егзистенцију тог ентитета, онда су те две државе исто".

Према његовим речима, међутим, уколико се говори о безбедносној структури, Украјина и Тајван нису исто. "До Украјине је дошло због покушаја померења НАТО до граница са Руском Федерацијом. То је била црвена линија, коју је Путин искористио да покрене рат против Украјине. Тај случај немамо када је реч о Тајвану", истиче Дашић.

"Кина још увек није спремна да изврши операцију" 

Александар Митић, сарадник у Институту за међународну политику и привреду, рекао је посета Ненси Пелоси Тајвану, "изиритирала Кинезе до границе да су размишљали о војном решењу". "Кина сматра да је Тајван њен интегрални део, да ће до реинтеграције Тајвана доћи на један или други начин, надају се мирним путем, али не искључују ни војни", каже Митић.

Сматра и да Kина још увек није спремна да изврши војну операцију, којом би реинтегрисала Тајван.

Говорећи о крају војних вежби, новинар Драган Бисенић каже да су САД изашле као победник из ове рунде, јер су оствариле циљ, односу посету Пелосијеве Тајвану.

"Кина је главни ослонац Русије у сукобу између Русије и Украјине и сукобу Русије и Запада, НАТО-а. Вашингтон би хтео да та подршка буде мања и још дискретнија", истиче Бисенић.

Митић сматра да је посета Пелосијеве "кап која је прелила чашу".

Кина и нуклеарка Запорожје данас

Бисенић каже и да је, од седамдесетих година до данас, Кина постала моћнија сила.

"Овде је питање да ли ће САД бити приоритетно доминантно светска сила, као што су биле у последњем веку или ће то препустити Кини. Јасно је да САД неће учинити то добровољно. Тајван је дугме на крагни, које контролише дисање и развој Кине", истиче Бисенић.

Према његовим речима, Тајван омогућава блокаду Кине.

Митић каже да Кина под Си Ђипингом има другачију спољну политику, према којој та земља није само растућа економска и политичка сила, већ и растућа војна сила. "Запад, посебно САД покушавају да спрече да Кина развије интересна крила", каже Митић.

Дашић сматра да је "добра ствар" у вези са гранатирањем нуклеарке Запорожје, што је на руску иницијативу сазвана седница Савета безбедности УН.

"Није Русија потпуно окренута ка успостављању новог међународног поретка, већ је задржала зрно поверења за које, верујем, да ће бити кључно у окончању рата у Украјини", наводи Дашић.