Игрутиновић: Џонсон и Драги прве жртве незадовољства јавности
Током јула са премијерског места отишли су британски Борис Џонсон и италијански Марио Драги, "иконе" капиталистичке тржишне привреде. Околности су биле различите, али подлога слична: тензије нарасле после две године пандемије, рекордна инфлација у еврозони, поскупљење енергената без назнака краја, владе без јасног плана како изаћи на крај. То су прве жртве незадовољства јавности, каже др Милан Игрутиновић из Института за европске студије, историчар и стручњак за спољне и безбедносне послове ЕУ.
Игрутиновић истиче да је Драгијев случај занимљивији зато што је неочекиванији, све се брзо догодило.
Италијанска влада у текућем формату је коалиција неколико врло разнородних странака, што значи да ако се договоре, имају већину у парламенту и могу да доносе законе, али није било лако договорити се.
"У контексту растуће инфлације, која је више последица ковид кризе и доласка енергетске кризе са ратом у Украјини и политичке расправе о мерама помоћи становништу, чини се да је то кључна тачка око које су се сукобили Покрет пет звездица и његово преостало веће крило са премијером Драгијем. Он није хтео да попусти и поднео је оставку иако је у једном тренутку имао већину", објашњава Игрутиновић.
Према његовим речима, Марио Драги је био гувернер Европске централне банке у кључним годинама током претходне кризе еврозоне и остао је доследан свом програму.
Постоји шанса да се Драги ускоро врати на чело владе: избори на јесен су све изгледнији, а Покрета пет звездица, који је на претходним изборима добио 33 посто гласова, сада је, према анкетама, тек на 11 посто.
А случај Бориса Џонсона је нешто другачији, више медијски него политички атрактиван.
"Месецима се кувало незадовољство у Конзервативној партији због низа малих скандала. Како су, по анкетама, почели да губе подршку, други челници партије су схватли да је личност Џонсона у датом тренутку сметња. Због њиховог политичког система, партија може сама да смени свог председника и на чело постави неког другог који практично постаје премијер Велике Британије", сматра Игрутиновић.
Два премијера су пала у суштини у различитим околностима, али подлога је слична, тензије у друштву су нарасле после две године пандемије, на шта се надовезала рекордна инфлација у еврозони, не види се крај поскупљењу енергената, а владе су без јасног плана како даље и зато су прве жртве незадовољства јавности.
Неочекиван је и слабији резултат француског председника Макрона на парламентарним изборима, мада је успео да формира владу, а најновији скандал догодио се у Немачкој – када је канцелар Шолц са супругом бацао у смеће и то код куће документе са "веома поверљивим подацима" које су после пронашле комшије.
Милан Игрутиновић сматра да је супруга канцелара Шолца добла документа о супругама других шефова држава или влада, а питање је колико је ту било деликатних информација, али формално-правно, то су поверљива документа.
"Поента је да су медији спремни да афере истерују до краја јер је у позадни незадовољство грађана. Шолцова влада је стабилна, трпи критику више споља него изнутра због става према украјинском рату, пре свега од кругова који су ближи Вашингтону. Чини се да још има унутрашњу стаблност, али чињеница је да полако улази у гасну кризу. Немачка јесте генератор молбе да се штеди енергија како би презимили", наглашава Игрутиновић.
Коментари