Туристички водичи: Ајкула није откинула руку и ногу жени у Хургади - шта се заправо догодило

Почетком јула свет је обишла вест да је 68-годишња Аустријанка преминула након што јој је ајкула откинула руку и ногу док је пливала у мору у летовалишту Сал Хашиш, код Хургаде. Ту информацију објавиле су светске агенције, међу којима и Асошијејтед прес. Међутим, туристички водичи у Египту са којима је РТС разговарао тврде да то није тачно.

"Био сам на коференцији поводом напада ајкуле која је била одржана у министарству и ту су издали званично саопштење да је Аустријанка имала два угриза, један за руку, један за ногу. Није откинута нога, нити је жена поједена. Жена је на два места угрижена и умрла је од инфаркта. То је званично саопштење и египатске владе и аустријске амбасаде овде у Египту", каже водич Дејан Максимовић.

Други туристички водич, Небојша Јојић тврди да није реч о нападу већ о контакту - јер су на телу жене пронађена "два блажа угриза".

"Жена не би ни искрварила, сигурно би преживела контакт да је од напора или од страха није издало срце", рекао је Јојић напоменувши да је жена "била у годинама".

Максимовић такође сматра да је напад прејака реч, али свестан је да је тешко другачије описати нешто што се заврши смрћу.

"Ајкуле немају прсте и оне да би пинуле нешто, да би осетиле шта је - морају да загризу. Чим загризу човека, оне га пљуну истог секунда јер ми нисмо на њиховом менију. Е, ту је проблем, кад вас загризе неко, колико брзо може да се подвеже та рана да човек не искрвари", каже Максимовић.

Шта је са 40-годишњом Румунком

Дан након напада на Аустријанку до нас је стигла вест да се, на неких 600 метара удаљености, догодио још један напад. Живот је изгубила 40-годишња Румунка. То су такође пренеле светске новинске агенције, позивајући се на египатске власти али и званично саопштење румунског Министарства спољних послова.

Међутим, Максимовић каже да у Египту за тај случај није чуо. Јојић јесте, али истиче да локалне власти сматрају да се та жена утопила.

"Друга жена која је пронађена на обали, није, барем овде у Египту, ни на један начин повезана са првим случајем несрећне Аустријанке", каже Јојић.

Додаје да су медији, "тражећи спектакл и сензацију", то представили као двоструки напад, али да нема никаквих доказа који томе иду у прилог.

Зато и ови водичи, али и још неколико људи из Хургаде са којима смо разговарали, говоре о нападу, а не о нападима - о случају у којем је страдала Аустријанка.

(Напомена: Сви светски медији писали су о двоструком нападу ајкуле у Хургади овог лета)  

Како је дошло до напада

Информација да се та жена купала у мору у периоду када је то забрањено - јесте тачна.

"Нападнута је у 7 сати увече а залазак сунца је у 6 часова. Она је била у мору ван дозвољеног времена до када је по египатским властима дозвољено купање, тако да је један од разлога зашто се десио тај напад непоштовање мера које је египатска влада одредила", каже Максимовић.

Напад се догодио у заливу тридесетак километара јужно од центра Хургаде - Сал Хашиш. У небезбедном подручју. Шта то значи?

"Тамо се налази једно седам, осам великих хотела и налази се једно подручје са приватним апартманима. Сваки хотел има своју плажу, а ти апартмани имају један део плаже, такозвани 'паблик бич' и на том делу нема спасилаца. Једино у хотелима имате спасиоце и они вас спречавају да уђете у воду, а на јавној плажи се уздају на здрав разум гостију", каже Максимовић.

У овом случају то није било довољно.

"Аустријанка која је нажалост преминула, била је удата овде у Египту већ 30 година, није била туриста, све је знала шта не сме и све урадила тако шта не сме", рекао је Максимовић.

Ајкула истерана из залива

Одмах након напада светски медији пренели су да је део обале затворен, а да власти предузимају све неопходне мере.

"Појачана контрола из ваздуха, појачано присуство поморских служби", каже Јојић.

Водич Максимовић напомиње да су египатске власти спровеле темељно претраживање комплетног залива.

"Са рониоцима и бродовима и сад су сигурни да нема ајкуле у заливу, да је избачена из залива. Нису је конкретно ухватили али су је избацили из залива", рекао је Максимовић.

Што се тиче купања у мору, плаже су четири дана биле затворене само у Сал Хашишу, где се напад догодио. И то само хотелске, не и јавне, каже Јојић.

"Било је неколико дана забрањен улазак у воду а онда су дозволили једно три дана улазак у воду само до метар дубине и после тога су вратили нормално купање", објашњава Максимовић.

Поједине агенције су тих дана своје туристе смештене у Сал Хашишу одводиле у хотеле у друге делове Хургаде, где су могли да се купају.

Основно правило за купање у Црвеном мору

Искусни путници знају да је у Египту купање дозвољено од свитања до сумрака - до 18 часова, тј. 17.30 у месецима када сунце раније залази. То важи током целе године - за купање у мору, али и у базенима.

Јојић напомиње да ово правило постоји од када он долази у Хургаду, а има томе већ тридесетак година.

"Пре свитања је доручак за разне предаторе, као што је вечера у сумрак", напомиње Дејан Максимовић.

Поред тога што морски свет у тим сатима креће у потрагу за храном, Небојша Јојић сматра да постоји још разлога за увођење овакве мере.

"Има више чинилаца. Египћани су јако лоши пливачи, често се боје мора, руски туристи и остали воле претерано да попију па се понекад не врате на обалу након 'вечерњег' купања... Све је то вероватно утицало на овакву одлуку власти", каже Јојић.

Има ли разлога за страх

Наши саговорници поручују да разлога за страх нема, јер је ово први случај напада ајкуле у Хургади у последњих тридесетак година.

"Такви напади су се дешавали, од '89. до сад, три таква напада су била у Шарм ел Шеику, али у Шарм ел Шеику то можемо да прихватимо зато што је тамо вода много дубља, судара се неколицина струја, много више хране има и има и ајкула", каже Максимовић.

Напомиње да Египат спада у "топ пет" светских дестинација за роњење, те да је Одсек за роњење при Министарству туризма веома развијен и спреман да реагује у случају да дође до оваквих несрећа.

"Имају велики број марина, имају одличну 'коуст гард' службу и одличну пропрaтну опрему. Све ствари које су потребне за рониоце у ситуацији када долази до несреће - од прве помоћи, бродова који су опремљени. Имају ту једну машину за прелазни период од несреће, тј. док вас превезу из воде до хипербаричне коморе која је јако добра", наглашава Максимовић.

Шта је небезбедно подручје 

Све хотелске плаже у Египту имају спасиоце, а бовама је означено колико далеко се може пливати. Међутим, богатство подводног света један је од разлога зашто се иде на Црвено море, па туристи често бирају хотеле у чијој близини има коралних гребена. Да ли је безбедно пливати тамо?

"Апсолутно је безбедно пливати и ронити тамо, то су све мали гребени где се налази јако богати подводни свет. Али опет морамо да знамо да је вода у Хуругади много топла за велики број ајкула, оне једноставно нису овде", рекао је Максимовић.

За рониоце, заљубљенике у подводни свет, небезбедно подручје у том смислу не постоји, каже Јојић.

"Небезбедна подручја су само она којима јуре глисери и скутери на води", додаје Јојић који је такође ронилац.

Ајкула VS Медвед

Јојић напомиње да ајкула има у сваком мору света, те да летовати у Египту није ништа ризичније него летовати на било којој другој дестинацији.

"Вероватноћа да дођете у контакт са ајкулом, хајде да кажемо да вас ајкула нападне је дупло мања него да добијете на лутрији", каже Јојић.

"У свакој води на свету, од Јадранског до било ког другог мора постоје ајкуле. Исто као што ћете у свакој шуми наићи на вука, медведа - али не увек", додаје Максимовић.

Када ајкуле нападају

Максимовић објашњава да ајкуле никада не нападају групу људи, већ искључиво изоловане јединке.

"Ајкуле се плаше шумова, никад не прилазе рониоцима, плаше се оних мехурића који излазе. Такође, зашто ајкуле круже около пре напада - покушавају да нађу прави начин како да приђу, да пробају шта је то, а да не буду повређене, да не буде повређено њихово око, њихове шкрге. Из тог разлога иду два до три пута око жртве, да виде с које стране да приђу", рекао је Максимовић.

Напомиње да се ајкула плашимо јер немамо довољно информација о њима, али да је на стварање страха утицао и филм "Ајкула", трилер из 1975. године.

"На годишњем нивоу више људи умре од тога што се крава ритне док је музу, 40 људи годишње, а од ајкуле погине од седам до девет људи и нико није поједе, углавном сви искрваре, и понеко добије срчани удар", рекао је Максимовић.

Напомиње и да се напади ајкула најчешће дешавају на ушћу реке у море.

"Из реке долази храна, а ајкуле лове у мутном и ту се најчешће дешавају напади ајкула", објаснио је Максимовић.

Каквих ајкула има у Црвеном мору

Наводи и да је Црвено море веома прометно, јер ту пролазе сви бродови који иду у Суецки канал и касније ка Средоземљу, те да ајкуле иду за ђубретом које се са њих баца у море.

Управо због тих бродова у Црвено море уђу врсте као што је "океанска белоперка", али и за њима зађу.

"То су углавном те ајкуле за које ја сматрам да су одговорне за напад на људе, и ову жену Аустријанку и за нападе у Шарму. То је углавном 'океанска белоперка', јер оне прате бродове и од бродова одустану и онда крену да траже храну. Нема оних великих, белих, тога нема, то је сувише топло море за те највеће ајкуле као што је 'велика бела ајкула', али чим изађете из Црвеног мора дуж комплетне источне обале Африке имате белих колико хоћете", каже Максимовић.

Објашњава да у Египту углавном има коралних ајкула.

"То су мале ајкуле до једно метар дужине и оне су углавном по коралним гребенима и хране се искључиво малом рибом", објашњава Дејан.