Јурњава за иранским шпијунима, специјалци упали у хотел у Истанбулу

Турска противтерористичка јединица упала је у хотел у Истанбулу и ухапсила тројицу наводних припадника иранске обавештајне службе, осумњичених за планирање напада и убиства израелских држављана у Истанбулу, јављају турски медији.

Хапшење у истанбулском хотелу друга је акција турских обавештајаца против иранских агената, који су у Турску дошли како би организовали нападе на израелске пословне људе и дипломате. Средином јуна, турска полиција ухапсила је девет особа у серији акција против наводних иранских обавештајаца и њиховим помагача.

Серију догађаја који су, на крају, резултирали хапшењима покренуло је убиство пуковника иранске Револуционарне гарде Хасана Сајада Ходајарија који је, наводно, био је кључни човек у планирању напада на израелске држављане у Турској.

Хојадари је 22. маја убијен испред своје куће у Техерану, пошто су на њега пуцала двојица маскираних мотоциклиста.

Власти у Техерану су одмах покренуле опсежну потрагу за "ционистичким агентима", који су наводно одговорни за ово убиство. До краја дана, ирански медији су јавили да је ухапшено неколико особа из мреже израелских шпијуна.

Неколико дана касније, амерички медији су објавили да су Израелци потврдили да су организовали убиство пуковника Револуционарне гарде, како би упозорили Иран да се мане планирања напада на израелске држављане у иностранству.

Пуковник Хосеин Сајад Ходајари, био је потпуно непознат све до тренутка када су ирански медији објавили вест о његовој смрти. Из штурих саопштења Револуционарне гарде дало се наслутити да је учествовао у акцијама у Сирији и Либану.

Ни 24 часа касније, Шин Бет, израелска обавештајна служба, обавестила је новинаре да је Ходајари ипак био много утицајнији него што се у први мах чинило. Израелски Канал 12 тврди да се ирански пуковник недавно вратио из Сирије, где је планирао отмице званичника израелских безбедносних служби, пословних људи и научника.

Вест о овом, наводном, плану Техерана, први пут је објављена у априлу, односно недуго пошто су оперативци Мосада у Техерану отели Мансура Расулија, који је током испитивања рекао да је "послат у Турску како би отео израелског дипломату, америчког генерала и француског новинара". Расули је у Турску отпутовао по наређењу пуковника Ходајарија, коме се на терет ставља и планирање убиства петорице Израелаца на Кипру.

На ова, незванична, објашњења Израелаца одмах је реаговао ирански председник Ибрахим Раиси, који је најавио освету за убиство пуковника Револуционарне гарде.

"Нема сумње да ћемо се криминалцима осветити за смрт овог мученика", рекао је ирански председник, оптужујући "руку глобалне ароганције" за убиство пуковника Револуционарне гарде.

Матрица напада, тврде Иранци, неодољиво подсећа на начин на који су, током последње деценије, убијани најзначајнији физичари повезивани са контроверзним нуклеарним пројектом.

Смрт научника у Техерану

Серија убистава почела је 15. јануара 2007. године, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану.

Након његове смрти, власти у Техерану су најпре саопштиле да су Хосеинпур и још неколико научника умрли од последица тровања гасом, али је обавештајна компанија "Стратфор" убрзо објавила да их је убио Мосад.

Сестра иранског научника Махмубе Хосеинпур је из Турске, где је побегла, касније рекла да је њен брат радио на развоју атомске бомбе "12 пута снажније од оне која је бачена на Хирошиму". Према њеној верзији догађаја, развој су надгледали стручњаци из Северне Кореје и неименовани руски физичари, али је њен брат одбио да даље учествује у пројекту, због чега су га припадници иранске Револуционарне гарде убили.

Три године касније, јануара 2010. убијен је Масуд Али Мохамади, кога су обавештајци описивали као једног од најталентованијих иранских научника. Убијен је док је улазио у аутомобил, након што је активирана бомба постављена на мотоциклу паркираном испред његове куће у Техерану.

Иран је за ово убиство најпре окривио Америку и Израел, али је нешто касније на списак потенцијалних криваца додата и неименована "издајничка група коју чине Иранци у егзилу".

Иако није експлицитно именована, на листу сумњиваца уврштена је организација Муџахедин-е Калк, некадашњи врх копља Исламске револуције, чији су припадници после серије волшебних преокрета, некако завршили у Албанији. Иран је потом похапсио десетак особа са оптужбом да су за рачун Мосада учествовали у овом убиству, а један од њих, Маџид Џамали Фаши, осуђен је на смрт и погубљен.

Крајем новембра 2010. године страдао је Маџид Шахријари, још један од важних научника укључених у ирански нуклеарни програм. Њему су неидентификовани нападачи на аутомобил закачили бомбу у чијој је експлозији страдао.

Истог дана, тешко је рањен и Ферејдун Абаси Давани, у готово идентичном бомбашком нападу. Давани се, иначе, од 2007. године налази на црној листи Уједињених нација због учешћа у иранском нуклеарном програму и развоју балистичких пројектила.

За ова два напада, тадашњи ирански министар унутрашњих послова Мустафа Мохамад Наџар оптужио је Израел и америчку Централну обавештајну агенцију.

Осам месеци касније, крајем јула 2011. године убијен је тридесетпетогодишњи Даријуш Резаинеџад, експерт за високонапонске прекидаче који су кључни део нуклеарних бојевих глава.

У њега су наоружани нападачи на мотоциклима испалили пет метака, када се са супругом враћао из вртића из кога су покупили ћерку, а које су у овом нападу и рањене. Власти у Техерану су за смрт научника оптужиле Мосад.

Следећа жртва био је Мустафа Ахмади Рошан. Јануара 2012. убијен је пошто је активирана бомба коју су неидентификоване особе поставиле испод његовог аутомобила. У експлозији је рањен и његов возач. У полицијској акцији која је уследила ухапшено је двадесетак особа, с оптужбом за сарадњу са Американцима, Мосадом и британском службом MИ-6.