Какве везе Олимпијада има са обновом од цунамија и зашто су Јапанци незадовољни

Близу годину дана након одржавања Летњих олимпијских и паралимпијских игара у Токију, које су резултирале великим спортским успехом домаћих атлета али и дубоким рупама у буџету града и државе, јапански медији јављају о извештају владе који се осврће на њих и садржи до сада јавности непознату ставку о негативној перцепцији тог највећег планетарног спортског догађаја у односу на обнову подручја на североистоку земље која су настрадала од великог цунамија и и изливања радијације из нуклеарне централе "Фукушима 1" у марту 2011. године.

Извештај цитира истраживање јавног мнења које је још у новембру прошле године спровела Агенција за реконструкцију и обнову у Токију и региону Тохоку, који се састоји од префектура Ивате, Мијаги и Фукушима, а у којем се 39 одсто од 4.000 испитаника из престонице и тих цунамијем разорених и радијацијом контаминираних области изјаснило да се не слаже са тврдњом "Осећам захвалност за подршку обнови и сматрам да су Олимпијске игре свету послале поруку да се она одвија".

Насупрот томе, само 30 посто учесника анкете се сложило са том реченицом.

"Игре реконструкције и обнове"

То је интересантно, јер је Олимпијским и параoлимпијским играма у Токију током припрема за одржавање дат надимак "игре реконструкције и обнове", у знак солидарности са напаћеним становништвом региона Тохоку.

Замисао је била да се кроз игре пружи финансијска и психолошка подршка људима из настрадалих подручја, али и да се путем њих истовремено свету пренесу напори и одлучност тамошњих становника да надвладају све несреће које су их задесиле.

Због померања проузрокованог пандемијом новог корона вируса, ОИ у Токију су одржане годину дана касније него што је првобитно било планирано - у лето 2021.

Чињеница да ће игре бити одржане баш на десет година од катастрофе на североистоку земље у Јапану је додатно подстакла сећање на тај немили догађај и појачала поменуто симболично значење светске спортске феште. 

Крилатицу је пратило и конкретно деловање. Наиме, мада је град Токио као једну од својих предности у односу на друге кандидате наглашавао то да ће сва борилишта на олимпијади бити на територији града или у његовој непосредној близини, односно, да ће игре географски бити врло компактне и лаке за навигацију, одмах по добијању организације, један део такмичења у бејзболу, софтболу и фудбалу је пребачен у регион захваћен великим земљотресом и цунамијем 2011, на стадионе у префектурама Фукушима и Мијаги.

Олимпијски пламен је на четворомесечни пут око Јапана кренуо управо из префектуре Фукушима, из кампа за припреме јапанске фудбалске репрезентације, а прва га је понела играчица Азуса Ивашимизу, која је била у постави која је десет година раније, само неколико месеци након катастрофе, освојила титулу светског шампиона у женском фудбалу.

Направљена је серија видео клипова који су илустровали помаке у обнови и који су презентовани на сајтoвима везаним за олимпијаду, а постојао је и план да се деца из настрадалих подручја у великом броју позову на трибине новог олимпијског стадиона у престоници на отварање игара.

Тај план, међутим, омела је одлука да се из епидемијских разлога не дозволи присуство гледалаца. 

Сама церемонија отварања садржала је перформансе посвећене страдању становништва 2011. године, као и минуту ћутања у знак сећања на погинуле у елементарним непогодама. Током такмичења у олимпијском селу је служена храна из настрадалих подручја. 

Такође, симболично, дрвеће из префектуре Фукушиме, коју је услед удара цунамија задесила нуклеарна несрећа у форми изливања великих количина радијације, и из јужне префектуре Кумамото, коју је 2016. погодио смртоносни земљотрес, засађено је на вештачком острву Одаиби у Токијском заливу на којем је изграђен највећи део нових борилишта за потребе олимпијаде.  

Неиспуњена очекивања

Ипак, треба рећи да је мање истраживање које је на узорку од хиљаду испитаника из настрадалих подручја преко интернета већ у септембру прошле године, одмах по окончању паралимпијских игара, спровео јапански национални ТВ сервис "НХК" показало да чак 63 одсто анкетираних сматра да игре нису погурале процес обнове.

Тада је само 11 посто испитаника, чија је просечна старост била 50 година, изјавило да мисли да су олимпијске и паралимпијске игре подупрле обнову. 

Такође, још у годинама пред олимпијаду у јапанским медијима се провлачила критика да обнова настрадалих подручја у региону Тохоку, које је опустошио цунами, притом одневши 18 и по хиљада живота, заправо касни управо зато што су механизација и људство из тих обалских крајева ангажовани у престоници ради обимних инфраструктурних радова на изградњи борилишта и улепшавању Токија.

Можда је то, као и одсуство публике на стадионима и очекиваних прихода за локалне продавце и угоститеље, један од разлога зашто, нажалост, горе наведени бројни напори, сада је јасно, у свести анкетираних људи из престонице и настрадалих подручја нису остали у лепом сећању.