"Епидемија" зависности од опиоида у Америци, да ли ризикује Европа

Бол је нешто на шта се жали највећи број људи када одлази лекару. Некад је бол у леђима, зглобовима, зубима или глави толико јак да, како кажу пацијенти, не престаје ни са аналгетицима који би "оборили и коња".

У таквим случајевима, њима се преписује лек који има дозволу ФДА и који заиста уклања болове – 10 мг оксикодона "спорог ослобађања" који неће изазвати зависност. Бар не на папиру.

То је, осамдесетих и деведесетих година, изазвало једну од најдраматичнијих епидемија у САД, јер су људи почели да их користе на своју руку за било какав бол, несвесни њихове опасности.

Постајали су зависни а то је допринело и развијању криминалних радњи, проституције, диловања, незапослености и пропадања система и читавих заједница.

Тај мрачни период Америке, нарочито у њеном централном делу, који је некада био и најпродуктивнији а у коме су се тада затварале читаве фабрике, испричан је у ТВ серији "Допсик", са Мајкл Китоном у главној улози.

Серија је инспирисана књигом Бет Мејси у којој прати истрагу, која је почетком 2000-их блокирала фармацеутску компанију Пурдју и довела до забране и повлачења с тржишта лека "оксиконтин" (OxyContin), који је убио на хиљаде жртава. То је, међутим, само један од небројених лекова који су стављени на тржиште САД, а затим повучени због стварања разорне овисности.

Фентанил и његови рођаци

Други случај је лек "фентанил", веома моћан аналгетик који је, како је испричано у две друге мини-серије доступне јавности, попут "Убиства у Истауну" и "Америчке рђе", наставио да уништава исте оне државе на које је фармацеутска кућа Пурдју рачунала када је на тржиште ставила свој лек оксиконтин.

Те америчке државе у којима је физички рад присиљавао људе да живе са хроничним болом биле су плодно тржиште за пласирање ових лекова. На тај начин, најмање три деценије, Америку мучи криза из које изгледа  још нема излаза.

О "фентанилу" је јавност чула и када је преминуо певач Принц 2016. године као и италијански кувар Андреа Замперони.

Фентанил је лек, синтетички опиоид, који се користи као аналгетик и анестетик и који је по званичним информацијама, само у Америци и Канади убио на хиљаде људи.

Европу забрињава то што се користе нове супстанце изведене из "фентанила", тзв. дизајниране дроге (designer drug). Мада за сада број жртава и зависника није превисок, страхује се да заправо прави број још није познат.

Ко су "дизајнери дрога" и како њихови производи стижу у Европу

Поред оног који се користи на клиникама, постоји серија сличних препарата који, као и већина нових психоактивних супстанци, долази из нелегалних лабораторија у Кини.

"Дизајнери дрога" праве нове фентаниле које је тешко препознати и ући им у траг. Њихова производња је релативно једноставна а пошто се ради о новим супстанцама које нису под контролом Уједињених нација у оквиру званичне контроле над дрогама.

Из тог разлога могу се производити у појединим земљама без икаквих ограничења. Ту ситуацију користе многе криминалне групе широм света, ослањајући се на фирме које имају седишта у Кини.

У Европу деривати "фентанила" стижу преко курира и ескпресне поште. Полиције широм Европе сарађују у борби против фармацеутског криминала захваљујући интернационалним уговорима који укључују праћење и посматрање сумњивих пакета захваљујући софистицираним апаратима који не отварају и не оштећују саме пакете.

Неке супстанце, као на пример "карфентанил", с обзиром на то да су изузетно јаке преносе се у малим количинама које је тешко приметити, а потом се трансформишу у хиљаде малих доза. 

Деривати "фентанила" се могу купити на дарк вебу, чак и криптовалутама, или се користе да ојачају друге дроге тако да особе и не знају да их узимају. 

Европска опсерваторија зависности од дрога објавила је три смртна случаја особа које нису ни знале шта узимају, мислећи да узимају таблете против болова.

Још од 2012. године идентификовано је 28 нових деривата "фентанила" на европском тржишту, пише у извештају "Фентанили и синтетички канабиноиди: повећавају сложеност ситуације са дрогом".

Они указују и на спреј који је садржао акрилфентанил (acriloilfentanyl) од кога је преминуло 47 особа 2016. године, а који се продаје онлајн. Пронађени су и у Шведској.

Мада их је још увек мало у Европи – сем у Естонији где је почетком 2000. дошло до праве епидемије изазване 3-метилфентанилом  (3-metilfentanyl) која је проузроковала фаталне исходе – они представљају претњу здрављу људи на целом континенту.

У Италији је забележено неколико случајева у којима је особа залепила фластер фентанила у превеликој количини и предозирала се, као и случајеви са "картефантилом".

Виши институт здравља Италије објавио је да је јако тешко наћи ове молекуле у организму преминуле особе, јер методе које се уобичајено користе за откривање дрога у организму у том случају нису ефикасне. Потребне су другачије процедуре а многе лабораторије немају потребна средства и софистициране инструменте.

Европска опсерваторија зависности од дрога подвлачи колико је важна континуирана комуникација и информисаност о опасности од опиоида и опијата за смањивање болова не би ли се избегле ситуације попут оних у Америци.

За сада је највише погођен север Европе, а по студији која је објављена у Scandinavian Journal of Pain's, преписивање таблета против болова на бази оксикодона значајно је порасло у последњих десет година у Данској, Норвешкој и Шведској.

У Америци умре дневно више од 130 људи због предозирања опиоидима и претеране употребе осикодона који лекари врло често преписују да би ублажили бол средње и интенизвне јачине.

У Шведској се број особа којима се преписују ови лекови утростручио од 2006. до 2017. У Норвешкој једна од осам жена као и један од једанаест мушкараца добили су рецепт за употребу опиоида 2017. године.

Ауторка ове студије Ашли Елизабет Мулер из норвешког Института за јавно здравље сматра да би ова врста лекова требало да се преписује само код онколошких пацијената а не за неке друге хроничне болове.

Статистика америчке епидемије

Америчко становништво користи превелики број опиоида који сваке године у просеку убије по 50.000 људи због предозирања. Од 1999. до 2018. године забележен је смањен број  смртних случајева због предозирања дрогом за 4,1 посто, затим свих осталих опијата за 2,0 посто као и оних опиоида који морају да буду издавани на лекарски рецепт за 13,5 и хероина за 4,1 одсто.

Истовремено је дошло до повећања смртности због прекомерног коришћења синтетичких опиоида за 10 одсто. У тој земљи је у 2017. години предозирање било главни разлог "ненамерне смрти", док је у 2018. довело до 67.367 смртних случајева.

Највише су погођени Западна Вирџинија, Делавер, Мериленд, Пенсилванија, Охајо и Њу Хемпшир.

Највећи број смртних случајева је узрокован опиодним аналгетицима. Када говоримо о опиоидима и опијатима, у њих је потребно сврстати и оне категорије које садрже природне опијате као што су морфијум и кодеин, полусинтетичке попут оксикодона, идрокодона, идроморфона, осиморфона, те метадона који је синтетички опиоид, баш попут хероина и других синтетичких опиоида као што су трамадол и фенталин.

Подаци из последње две године у САД

Између априла 2020. и 2021, Национални центар за здравствену статистику регистровао је нови бум зависника – за само годину дана у Америци је преминуло 100.000 људи због предозирања.

Тај огромни број превазилази број људи који су у тој земљи изгубили живот у саобраћајној несрећи или из ватреног оружја.

У филму "Криза" може се видети да 70 одсто смртних случајева погађа беле мушкарце између 22 и 55 година и да су практично погођене све државе: Тенеси, Луизијана, Мисисипи, Западна Вирџинија, Кентаки доживели су увећање за 50 процената, Вашингтон, Орегон, Невада, Колорадо, Минесота, Аљаска, Небраска, Вирџинија и Каролина за преко 40 а Вермонт за чак 85 посто.

Италијански часопис Ил ђорно (Il Giorno) истражује ову прекоокеанску епидемију, питајући се како је могуће да је ФДА могла да дâ зелено светло за комерцијализацију овако опасних лекова.

И изнад свега, како то лекари опште праксе, специјализовани лекари као и они у ургентним центрима могу да издају рецепте за те лекове знајући да изазивају зависност.

Ил ђорно подвлачи важност лобинга који стоји иза одобравања лекова. Када лек буде одобрен, прелази се на другу фазу – трговци врше пресије на лекарске студије у настојању да пласирају лек који, када се једном нађе на тржишту постаје неопходан у смислу да потражња за њим може само да расте.

Што се "оксиконтина тиче", почетна доза је 10 милиграма са постепеним отпуштањем, али када постане евидентно да то није довољно да покрије све потребен сате, она се подиже.

На тај начин је, за врло кратак период, фармацеутска кућа Пурдју дошла до тога да на тржиште избаци пилулу од 80 милиграма.

Епидемија на коју је упозорио Национални центар за здравствену статистику  је само последња у низу и само је погоршала већ лошу слику прекомерног коришћења синтетичких опиоида.

На врху листе се налази "фентанил" који је 100 пута јачи од морфина, наводи Ил ђорно, а поред метанфетамина, кокаина и природних опиоида, на листи су и многобројне таблете против болова које се издају на рецепт.

Доктор Ендрју Колодни са Универзитета у Брандеису близу Бостона, сматра да су многе од особа, које су преминуле у прошлој години, већ биле зависне о овим лековима или су биле на путу излечења па су опет посрнули.

Он је објаснио за Тајмс, да је за већину тих људи, тај пут у неповрат почео када су им лекари преписали рецепт за лекове против болова. По њему је било потребно само неколико недеља да ти људи постану зависници и умру. 

"Адолесцентима се у овој земљи регуларно преписују опиоиди од када почну да им ничу осмице", изјавио је доктор Колодни.

Комерцијализација "налоксона" (Naloxone), моћног лека који ублажава ефекте прекомерне дозе опиоида и који, једним прскањем у нос, спречава смрт од предозирања – није решила проблем.

Уместо позитивног учинка, његова доступност је довела до тога да је на хиљаде људи престало да се плаши могућности предозирања, јер су у том леку видели излаз и, парадоксално, сматрају да не ризикују смрт јер имају овај лек.

Ситуација у Италији

Гвидо Фанели, члан Научног комитета Импакт проактив изјавио је за медије да су последњи подаци показали да је Италија последња земља на листи од пет земаља међу којима су Велика Британија, Шпанија, Француска и Немачка, по конзумирању таблета за болове који су бенигни, као и да је последња земља на листи земаља по укупном коришћењу опиоида али је зато на првом месту по коришћењу лекова познатим под називом "фанс" (нестероидни антиинфламаторни лекови) који такође имају тешке споредне ефекте.

"Око 17 процената светске популације живи у Америци и Канади где је и највећи проценат узимања опиоида и деривата морфина – 92 посто. Просечна потрошња по становнику је 800 милиграма еквивалената морфијума у популацији САД и само 2 милиграма у Италији.

Каква је ситуација међу младима

Истраживања су показала да је 2017, порастао број младих који користе таблете за смирење као и комбиноване седативе (2,8 милиона) и да је употреба ових лекова прерасла употребу опиоида који се добијају на рецепт (два милиона) код особа старијих од 12 година.

Подаци NSDUH показали су, на узорку од преко 100.000 младих Американаца између 12 и 25 година, употребу четири категорије супстанци: опиоида, стимуланса, траквилизатора и седатива.

Око 35,1 одсто особа је изјавило да је у последњих годину дана добило на лекарски рецепт психоактивне лекове а 31 одсто њих је изјавило да их је користило на недозвољен начин.

Аутори ове студије указују на неадекватно коришћење ових лекова нарочито ако се узимају заједно са другим психотропним лековима које може довести до оштећења можданог развоја, проузроковати менталне сметње и изазвати перманентну зависност и друге болести.

"Особе које су анксиозне или имају проблема са расположењем узимају ове лекове на своју руку или превише дуго и фреквентно, не онако како је то преписао лекар" – написали су истраживачи.

Рајмондо Марија Паварин, директор Епидемиолошке опсерваторије патолошких зависности у Болоњи изјавио је да је 25 процената младих између 12 и 17 година добило на рецепт лекове који су садржали психоактивне супстанце а 21 одсто њих их је користило на погрешан начин или другачије него што је саветовао лекар.

Суђења фармацеутским компанијама

Фармацеутска израелска компанија "Тева фармасјутикалс" на суђењу у Њујорку окривљена је да је намерно минимализовала ризик од лекова против болова који се налазе на тржишту као и да је сакрила потенцијалне ризике а да не усвоји мере којима би се спречила њихова претерана комерцијализација у држави Њујорк.

Американци су годинама присуствовали уништењу породица и читавих заједница због зависности од опиоида, те су почели да траже одговоре од власти.

Управо онако како се десило са "оксицонтином" и фармацеутском кућом Пурдју, пре неколико месеци читав ланац за дистрибуцију лекова завршио је на оптуженичкој клупи.

У Кливленду је федерална порота одлучила да су три ланца супермаркета који су ауторизовани за продају лекова,, Си-ви-ес Хелт, Валмарт и Валгринс, међу одговорнима за кризу опиоидима која је погодила Охајо.

Нажалост, 2021. У Калифорнији и Оклахоми, судије су одбиле оптужбе против произвођача опиоида јер, по њима, није било могуће пронаћи директну везу између производње лекова и предозирања.

Многи од ових ланаца су се одлучили да надокнаде штету не би ли избегли процес, као на пример Валгринс, Рајт Ејдс, Си-ви-ес и Валмарт, уз чек од 26 милиона долара који су дали окрузима Њујорк, Нашау и Суфолк.

Како је јавно мњење постајало све свесније проблема, тако су и лекари почели да смањују преписивање ових лекова, али је истовремено почело да се развија нелегално тржиште, нарочито "фентанила" који је у међувремену забрањен и који нелегално улази у САД преко Мексика.

Ниво зависности од лекова је такав да особе, уколико им лек не препише доктор, почињу да се обраћају дилерима.

Фармацеутска компанија Пурдју је још деведесетих година почела са продајом "оксицонтина" са врло интензивном и агресивном маркетиншком кампањом не би ли убедили лекаре да га преписују својим пацијентима, тврдећи да може да буде коришћен и за хроничне болове без икаквих ризика од развијања зависности.

У Америци је зато велики број лекара почео да преписује "оксикодин" а велики број пацијената почео је да га користи дуже, ван прописаног времена, стварајући на тај начин зависност. Од предозирања тим леком умрло је на хиљаде људи у последњих двадесет година.

Међутим, није Пурдју није једина фармацеутска кућа која је допринела ширењу ове епидемије у Америци. Тева фармасјутикалс као и остале фармацеутске куће које производе ове лекове, имају такође небројени број оптужби због предозирању опиоидима у Америци.

По мишљењу судија, крива је и влада државе Њујорк јер је допринела кризи, а обзиром на то да није строже регулисала употребу и циркулисање ових супстанци.

Пре почетка овог процеса, фармацеутска кућа Џонсон и Џонсон изјавила је да ће платити 230.000.000 долара држави Њујорк не би ли на тај начин решила све легалне спорове везане за кризу опиоидима. 

Неколико недеља касније три најважнија дистрибутера опиоида: Кардинал Хелт, Мек Кешон Корпи и Америсурс Берген, договорили су се са државом Њукорк о компензацији у вредности од више од милијарду долара.

Годину дана пре тога, Пурдју, која је банкротирала 2019, признала је кривицу за оптужбе у споразуму са Министарством правде САД, који је укључивао казну од 8,225 милијарди долара и утврдио да ниједан менаџер или акционар компаније не треба да иде у затвор.

Суд је 17. децембра прогласио споразум незаконитим, али се очекује да ће Пурдју уложити жалбу.

Оптужба је и да су спровели кампању дезинформисања лекара који су мање свесни ризика од лекова.

Оваквих правних поступака против различитих фармацеутских компанија, које су промовисале државе, окрузи и општине, накупило се током година у САД преко две хиљаде.

Гвидо Манајони, директор болнице за медицинску токсикологију и Центра за контролу тровања при Универзитетској болници Каређи у Фиренци, члан Италијанског токсиколошког Удружења Ситоx, изјавио је: "Ако у малој држави као што је Оклахома која има четири милиона становника, постоје милиони рецепата за опиоиде, нешто није у реду. Због тога је важно стално пратити употребу лекова. Ми у Италији то радимо са Националном агенцијом за лекове (АИФА), која нам показује како се мењају закони о издавању рецепата за лекове. Иако је потрошња опиоида порасла, у Италији смо још увек далеко од употребе каква је у САД или другим европским земљама."