Хакери у униформи Бундесвера, чиме се баве немачки "кибернетички ратници"

Немачки Центар за кибернетичке операције (ЗЦО) је смештен недалеко од Бона, у идиличном градићу Рајнбаху на самој обали Рајне. Ту у касарни Томбург, Бундесвер се бави дигиталним вођењем рата. Оно што се ради у ЗЦО обично се назива хаковање – кривично дело за које се може завршити и у затвору.

Немачке војникиње и војници у том центру по налогу државе – вежбају упадање у туђе компјутерске мреже, уче како се краду важне информације, манипулишу подаци и како се у случају потребе искључују комплетне компјутерске мреже.

Њих око 200, међу њима само три жене, траже слабе тачке противничких ИТ система, али покушавају и нападе на ИТ инфраструктуру Бундесвера како би пронашли слабе тачке у својој одбрани.

Центар за кибернетичке операције ЗЦО је део Командног кибернетичког и информационог центра који је формиран 2017. Има више од 20 локација широм земље – већина је пак у Бону и око Бона. Ту је и ИТ чвориште Бундесвера чије системе хакери желе да заштите. У близини се налази и Савезни завод за безбедност и ИТ, као и Cyber Defense Center немачког "Телекома".

Хакери – мала инвестиција, велика штета

Питање кибернетичке сигурности је био приоритет берлинске политике и пре руског напада на Украјину.

Све интензивније испреплетање аналогног и дигиталног света, нападачима у кибернетичким водама нуди могућност да с релативно малим инвестицијама направе велику штету. На пример, када се ради о снабдевању водом, струјом, сигурности летења, те контроли саобраћаја.

У коалиционом споразуму стоји: "Бундесвер мора бити у стању да заједно с другим савезним агенцијама успешно делује у кибернетичком и информацијском простору." Рат у Украјини је додатно интензивирао расправе о овој теми. Порасла је забринутост од руских кибернетичких напада.

Почетком јуна у Бундестагу је усвојен закон којим се Бундесверу ставља на располагање 100 милијарди евра, а наредних година за "дигиталне потребе" би од те суме требало да потроши чак око 20 милијарди!

Листа материјала које треба набавити је дуга, од дигиталних радио-уређаја, па све до комплетних информатичких система. Само један мали дeо тог новца биће стављен на располагање кибернетичким ратницима.

Најскупљи су људи

Хакерима у униформи не треба скуп хардвер. "Нама није потребно 60 тона гвожђа као што је то случај код неког борбеног тенка", каже нам један члан ЗЦО. Али с друге стране, оно што је скупље и теже је добити су – специјалисти.

Током своје недавне посете министарка одбране Кристине Ламбрехт је "рекламирала" Бундесвер као доброг послодавца. А то значи да Бундесвер већ током образовања нуди добре плате, а касније и добре шансе у каријери и социјалну сигурност.

Један војник нам каже да је мотивисан и из једног другог разлога: "Овде по државном налогу радим оно због чега бих иначе морао да рачунам да ћу имати посла с полицијом."

А за то му је потребна "лиценца за хаковање", односно службена дозвола. Сваку операцију у оквиру које се "упада" у туђе мреже мора одобрити врх Министарства одбране, минимално на нивоу државног секретара. А колико често се то догађа? То нико у Рајнбаху није хтео да нам открије.