Ројтерсово истраживање: Депресивне вести одбијају кориснике дигиталних медија

Све већи број људи се окреће од вести јер им кваре расположење, показују нова истраживања. Извештај о дигиталним вестима Ројтерсовог института сугерише да скоро четири од 10 испитаника каже да често или понекад избегавају вести – што је пораст од 10 одсто у односу на 2017. годину.

Утврђено је да се број људи који избегавају вести у последњих пет година удвостручио у Великој Британији (46 одсто) и Бразилу (54 одсто).

А 36 одсто, посебно оних испод 35 година, рекло је да су вести утицале на њихово расположење.

Сматра се да су питања попут пандемије ковида допринела повећању броја људи који избегавају вести.

Мање од половине испитаника (47 одсто) рекло је да су веома или изузетно заинтересовани за вести у поређењу са 67 одсто, колико је било у 2015. години.

Скоро половина оних који су учествовали у глобалном истраживању, 43 одсто, рекло је да их је од садржаја вести одвратио пре свега исти редослед вести, посебно превише извештавања о политици и ковиду.

"Искрено, не волим превише да се задржавам на мејнстрим вестима. Сматрам да понекад могу да се понављају и да су негативне", рекла је једна деветнаестогодишња испитаница из Велике Британије.

Да ли дезинформације утичу на вести?

Поверење је такође фактор, показује истраживање, 29 одсто испитаних је рекло да су вести пристрасне, док је поверење опало у половини анкетираних земаља и порасло за само седам, у поређењу са прошлом годином.

Али поверење у вести је и даље веће него што је било пре пандемије, што је појачало значај поузданих медија за многе људе.

У истраживању је учествовало више од 93.000 људи у 46 земаља.

Пре десет година, 59 одсто људи је и даље читало новине сваке недеље, док данас то чини свега 17 одсто. Пре једне деценије, 79 одсто испитаних је и даље редовно пратило ТВ вести, док данас то чини 53 одсто.

Раније би на интернет излазили са кућних рачунара, док је 2022. наш први извор вести ујутру преко мобилног телефона.

Главни аутор извештаја Ник Њуман каже да су теме које новинари сматрају најважнијим, као што су политичке кризе, међународни сукоби и глобалне пандемије, управо оне које све већи број људи одбијају.

Како млади добијају своје вести?

Допирање до младих је стални изазов за традиционалне новинске куће. Истраживање је показало да млађа публика има слабију везу са брендовима вести и све више приступа вестима преко платформи као што је Тик-Ток.

Мање од четвртине (23 одсто) добија своје вести директно са веб-локације или апликације, што је за девет поена мање од 2018.

Они од 18 до 24 године радије приступају вестима путем друштвених мрежа и претраживача.

Извештај је открио да се многи млади људи удаљавају од Фејсбука ка више визуелним платформама као што су Инстаграм и Тик-Ток, где забава и друштвени утицаји играју већу улогу.