Близу нуклеарног договора са Ираном?

У немачком граду Минхену се одржава 46. Конференција о безбедности, која ће трајати до 7. фебруара. Шеф иранске дипломатије, Манучер Мотаки рекао је да је Техеран близу нуклеарног договора са светским силама.

"Пре три дана чули сте од нашег председника Махмуда Ахмадинежада, да је спреман да прихвати размену горива. Спремни смо да нискообогаћени уранијум пошаљемо у иностранство на даље обогаћивање", рекао је Мотаки.

Шеф кинеске дипоматије Јанг Ђијећи указао је да је ситуација са Ираном ушла у одлучујућу фазу, истакавши да су сада неопходни стрпљење и флексиблност и да је циљ да се кроз дијалог и преговоре, пронађе дугорочно решење за ирански нуклеарни програм.

И немачки министар одбране, Карл-Теодор цу Гутенберг, рекао је да се нада да ће ускоро доћи до напретка у дугогодишњем спору са Ираном.

"Иран мора да задовољи захтеве међународне заједнице око спорног нуклеарног програма или ће се, у супротном, суочити са новим санкцијама и повећаном изолацијом", рекао је амерички саветник за националну безбедност, Џејмс Џонс. 

Учесници скупа су и генерални серкретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, саветник америчког председника за безбедност Џејмс Џонс, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, министар одбране Велике Британије Боб Ејнсворт, специјални амерички изасланик за Пакистан Ричард Холбрук, председник Авганистана Хамид Карзаи и многи други.

Међу 300 политичара и експерата, учествује и шеф српске дипломатије Вук Јеремић.

Русија против ширење НАТО-а

Русија сматра да је ширење НАТО на исток неприхватљиво, изјавио је руски министар спољњих послова Сергеј Лавров током дискусије на конференцији о безбедности у Минхену.

Министар Лавров је, како је пренела руска државна новинска агенција Итар-Тас, казао је да званична Москва не схвата како базе НАТО на територијама нових чланица на истоку Европе могу ојачати безбедност Русије.

"Како, на пример, војници НАТО у Црном мору могу ојачати нашу безбедност?", рекао је Лавров.

Русија је незадовољна због уласка бивших чланица Варшавског пакта у НАТО после распада Совјетског Савеза, а нарочито због обећања Северноатлантске алијансе да ће примити Грузију и Украјину, бивше совјетске републике које Москва и даље сматра делом своје сфере утицаја, пренео је Ројтерс.

Председник Русије Дмитриј Медведев у петак је усвојио нову војну доктрину.

У складу са том доктрином, једну од главних спољњих претњи представља ширење НАТО на територије близу источних граница Русије, док је план Сједињених Америчких Држава да изграде антиракетни штит у Европи повод за забринутост за националну безбедност, навела је британска новинска агенција.

Вестервеле за европску војску

Шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле као дугорочни циљ поставио је успостаљање европске војске под парламентарном контролом.

"Дугорочни циљ је успостављање европске војске која ће у потпуности бити под парламентарном контролом", рекао је Вестервеле

Према његовим речима, Европска унија треба да преузме "политичку улогу светског актера" и да брзо одговори на међународне кризе.

Немачки министар спољних послова је рекао да је Лисабонски уговор "отворио ново поглавље" једне ЕУ која је "више демократска и парламентарна", али је истакао да тај Уговор не представља "крај, већ почетак".

Ештонова за западни Балкан у ЕУ

Високи представник ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон каже да Брисел жели да осигура да све земље западног Балкана буду успешне на путу интеграција у ЕУ.

Напредак на том путу зависи од тока реформи у државама западног Балкана, рекла је она на Минхенској безбедносној конференцији, уз констатацију да "неке земље напредују брже од других".Она је, на скупу посвећеном будућности европске и светске сигурности и стратегији и мисијама НАТО, подсетила да је Брисел у рекордно кратком року реаговао на земљотрес у Хаитију.

Према речима Ештонове, Брисел појачава и ангажовање у Авганистану, улаже дипломатске напоре на Блиском Истоку и супротставља се сомалијским пиратима.

Ипак, ЕУ "примарну одговорност има према својим суседима", истакла је Ештон, објашњавајући да је "то важно само по себи", будући да међународни кредибилитет Уније "зависи и од рада са суседима".