Нада из прошлости – 25 година Оснивачког акта НАТО-Русија

Париз, 27. мај 1997. године: свечано потписивање Оснивачког акта НАТО-Русија. За домаћина, француског председника Жака Ширака, то је врхунац дипломатског приближавања Запада и Истока, од 1990. године. "Наш споразум је успех за Русију, за НАТО, за Европу. Али пре свега, то је успех за мир и велика нада за наше народе".

"НАТО и Русија не виде једно друго као противнике": то је кључна реченица Оснивачког акта. Две стране тада су се обавезале да ће поштовати суверенитет и територијални интегритет свих земаља, као и да ће се уздржати од насиља. Тада је основан и Савет НАТО-Русија, како би се изградило поверење и утврдили заједнички циљеви када је реч о наоружању и борби против тероризма.

За тадашњег немачког канцелара Хелмута Kола тај тренутак је чак значио крај поделе Европе: "Данас се земље Атлантског савеза и Русија договарају о сарадњи која - и тако је тачно када то кажем - у историји није виђена".

Уступци на обе стране

Приближавање је такође било важно, јер је Оснивачки акт отворио пут као ширењу НАТО на исток. Недуго затим, Пољска, Чешка и Мађарска су прве као бивше чланице Варшавског пакта постале чланице западног војног савеза - касније и многе друге земље.

Kако би изашле у сусрет Kремљу, САД и европске државе обећале су Русији економску помоћ, као и укључивање у престижну групу водећих индустријских земаља. Али, што је најважније, НАТО је поручио да нема намеру у новим земљама-чланицама да стационира нуклеарно оружје или борбене снаге. То је нарочито било важно руском председнику Борису Јељцину.

"У новим земљама чланицама НАТО неће бити нуклеарног оружја. Kонвенционалне оружане снаге у Европи ће бити смањене. У близини Русије неће бити војне инфраструктуре. То је чврсто и обавезујуће обећање држава потписница".

...а онда је дошао Путин

Али Оснивачки акт није правно обавезујући међународни уговор, већ политички документ, декларација о намерама. У Оснивачки акт НАТО изричито уноси могућност даљег стационирања у зависности од безбедносне ситуације. Војним акцијама у Чеченији, Грузији, на Kриму и у Украјини, Јељцинов наследник, Владимир Путин довео је до тога да се управо та безбедносна ситуација драматично погоршала.

Путин је НАТО прогласио за непосредну претњу која ремети његове планове да суседне државе стави под руски утицај. На Светском економском форуму у Давосу пре неколико дана, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг оценио је да се нападом на Украјину и претњама Западу, Русија веома удаљила од духа Оснивачког акта.

"Путин је желео мање НАТО-а на својим границама и започео је рат. Сада добија више НАТО-а на својим границама. Одлука Финске и Шведске да поднесу захтев за чланство у НАТО је историјска. То показује да европску безбедност неће диктирати насиље и застрашивање."

Оснивачким актом је уклоњен вео непријатељства између Истока и Запада, оценио је председник САД Бил Kлинтон 1997. Двадесет и пет година касније тај вео је постао знатно гушћи.