Шта значи Макронов пробни балон за Западни Балкан

"Немачка неће бити кочничар овог процеса. Међутим, у односу на пре три године, постоје три кључне разлике – једна је да је рат у Украјини појачао америчко војно и политичко присуство у Европи. Друго је да у Берлину канцелар више није Ангела Меркел, коју многи криве да је нечињењем кочила реформе ЕУ, а треће је чињеница да је Олаф Шолц, у овом контексту, истакао земље Западног Балкана, те да њима не би требало одузети шансу да постану чланице ЕУ", рекао је Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.

Да ли би идеја да чекаоницу пред вратима Уније замени Европска политичка заједница била довољно атрактивна за Западни Балкан?

"Албанија и Северна Македонија још чекају неки помак у процесу преговора, док Србија, која је први пут пала испод 50 посто по популарности ЕУ, све гласније шаље поруке да жели да остане на путу европских интеграција, па је питање да ли би ова идеја могла то да угрози и да тај проценат популарности учини још мањим", сматра Стефан Владисављев из Фондација БФПЕ.

Радичевић каже да концепт заједнице земаља око ЕУ који је предложио Макрон подсећа на концепт привилегованог партнерства који се нудио Турској, односно партнерство за оне које неће постати чланице ЕУ или које су изашле, попут Велике Британије, а са којима се жели тешња економска сарадња.

Европа концентричних кругова 

Тако се долази до Европе концентричних кругова. Макрон жели да је спроведе. Она укључује и промену уговора о ЕУ: уместо консензуса свих 27 чланица – квалификовано одлучивање о фискалној и одбрамбеној политици.

"То је кључна тачка око које се све врти. Промена начина одлучивања у ЕУ, односно укидање консензуса, јер то више велике земље као што су Француска, Немачка, Италија не желе да трпе, односно не желе да земље попут Мађарске или неке нове чланице блокирају читаву ЕУ у неким тежњама и важним процесима", рекао је Жељко Пантелић, новинар из Рима.

Украјина је својом борбом и храброшћу већ заузела централно место у срцу европске породице, рекао је Макрон. Али и када би већ данас добила статус кандидата, чланица би могла да постане за неколико година или деценија.

Владисављев сматра да је то још један покушај да се остави живом идеја о Украјини као делу Европе, али такође да се у одређеној мери ублаже неке од претходних ситација у којима је ЕУ излазила као губитник, попут изласка Британије из ЕУ.

"Не говоримо овде само о проширењу европских вредности већ и о успостављању једне нове политичке организације, која може да делегитимизује ЕУ уколико дође до паралелних институција и структура два ентитета која имају надлежности на истој територији", напоменуо је Владисављев.

Како да се земље у окружењу укотве уз европски брод? Чуло се и у Риму. Преко конфедерације 36 чланица, предложио је бивши италијански премијер Енрико Лета. Али Пантелић у Макроновој замисли више види ослањање на претходника у Јелисејској палати – Франсоа Митерана, који му је био узор и у кампањи. Митаран је, по паду Берлинског зида, предлагао конфедералну Европу.

"У оригиналној Митерановој замисли, то је требало да укључи и Русију и да тиме "заувек пацификује" европски континент. У овој новој форми, у новом предлогу, потпуно је другачији контекст и смисао тог новог удружења, служи као штит од продора руских интереса и зато се као главни кандидати за ту организацију помињу управо државе бившег Совјетског Савеза и Западног Балкана", рекао је Пантелић.

Са државама Западног Балкана остаје заказани самит до краја јуна, до краја француског председавања Европској унији.

"Две стране медаље"

Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове рекао је гостујућу у Дневнику РТС-а да у Макроновом концепту има и добрих и лоших вести – позитивно је што то омогућава дијалог о новим модалитетима сарадње са државама које до сада нису имале јасну европску перспективу, а то су државе чланице источног европског партнерства – Грузија, Молдавија и Украјина, а што се тиче Западног Балкана, ствари остају недефинисане.

На питање да ли ово значи "не" за одређени рок Западном Балкану да се учлани у ЕУ, Новаковић каже да му се чини да је ово пробни балон који лансира председник Макрон, што је он радио и приликом првог мандата, када је предлагао Европу у две брзине, да се неким новим концептима задовољи, пре свега, француско бирачко тело, које је прилично против проширења ЕУ, али и да лидерство Француске стави у први план.

"Током 2000. године покренут је један пројекат који доста личи на ово што је покренуо председник Макрон, а то је Унија Медитеран, с којим је могућност да Турска постане чланица ЕУ фактички стављена ад акта, иако тај процес формално траје", напоменуо је.

Новаковић је рекао да је охрабрујуће што је из читавог низа земаља стигла јасна порука да се приступање земаља Западног Балкана не може доводити у питање ни са каквим новим пројектом.

Напомиње да овде није фокус на Западном Балкану, који је само колатерална штета, већ да је фокус на Украјини.

"Ово је начин да се Украјини нешто дâ, а не само обећава: ево, имате европску перспективу", каже Новаковић додајући да Србија није у истом кошу са земљама које још немају статус кандидата.

Када је реч о предлогу да се одлуке у ЕУ доносе већином, а не консензусом, Новаковић сматра да је то кључна ставка која се тиче и нас јер процес приступања Западног Балкана не може бити окончан без промене начина одлучивања у оквиру кључних институција, односно Савета ЕУ.

"У тренутку када ЕУ буде имала 32-33 чланице, биће веома тешко доносити одлуке консензусом, а то за нас добра вест", закључио је Новаковић.