Жак Рупник: Макрон ће победити, али не тако убедљиво као на прошлим изборима

Жак Рупник верује да би други мандат Макрона значио наставак снажног залагања за реформе у Француској и у Европској унији. У случају победе Ле Пенове, каже Рупник, Француска би направила снажне заокрете како на унутрашњем плану тако и на међународној сцени, што би могло да подрије темеље Уније какву знамо.

Уочи одлуке о будућем председнику Француске, професор Жак Рупник говорио је за Магазин на првом Радио Београда. 

Професоре Рупник, зашто је овогодишња председничка трка далеко мање неизвесна него пре пет година. Да ли је то због резултата првог мандата Макрона или се Француска временом навикла на идеје које пропагира Ле Пенова?

– Претходни пут Макрон је био нов, освежење али и изненађење. Марин ле Пен је опет добро познати учесник избора, као и њен отац који је био у другом кругу избора пре двадесет година. Грађани су се навикли на њу као изазивача. Мора се рећи да је радила много на себи, својој политици, презентацији, стилу обраћања. Мање је ригидна, почела је да се смеши али, иако је њена презентација сада другачија, питање је да ли је суштина њене политике промењена.

Како оцењујете први мандат Емануела Макрона?

– Први утисак је разочарење због неиспуњених обећања која је дао пре пет година. За разлику од Марин Ле Пен, он се нудио да очува али и реформише Француску. Упустио се у врло амбициозне реформе, чак је и стартовао прилично добро, на пример са изменама закона о раду. Али онда су се десиле две ствари које су га готово потпуно зауставиле. Најпре више од годину дана протеста жутих прслука због увођења еколошке таксе на гориво. То је у великој мери пореметило моментум за реформе. И таман када се захуктао да поново покрене обећане промене, дошао је ковид и две године је све стајало. Заправо две године економија је вештачки одржавана пумпањем новца из буџета, како би се избегла социјална катастрофа која је претила.

А онда је пред саме изборе избио рат у Украјини. Колико је тај сукоб утицао на председничку трку?

– Првих недеља рата чинило се да иде у корист Макрона, као председавајући Европске уније био је међу најангажованијим лидерима у покушајима да се спречи ширење сукоба. Такође, кројио је санкције којима је Унија одговорила на руску агресију. Када избије рат пред вашим
вратима природна реакција је сабирање око лидера. Међутим два месеца касније тема више није сам рат него његове последице а ту се Марин ле Пен добро снашла и као главне теме кампање наметнула трошкове живота, инфлацију, драстично поскупљење струје, горива и тако даље. Тако је она изненада преузела пажњу јавног мњења, играјући на теме које погађају сваког становника Француске. То јој је помогло и да се у други план погура за њу потенцијално опасна афера због њене блискости са Путином. Последице рата су ту аферу гурнуле у други план.

Фокусирајмо се сада на спољну политику Француске после избора. Шта се може очекивати у случају Макронове победе?

– Ако победи Макрон очекујем углавном исту политику, он је посвећени Европљанин и волели ви њега или не, мора му се признати храброст јер није баш уобичајено да у обе председничке трке уђе машући заставом ЕУ.

Чињеница је да сва најважнија питања која су тренутно горућа, рат у Украјини,  још увек присутне последице ковид кризе, еколошка агенда која је додуше некако испарила из кампање за први круг, ништа од тога не могу да решавају државе појединачно. Проблеми ће морати да се решавају на нивоу Уније, зато Макрон говори о стратешкој европској солидарности.

Марин ле Пен је све супротно од тога, њен нагласак је на националном суверенитету, повлачењу Француске из бројних међународних уговора и организација, тражи враћање царинске контроле на границама. Наравно да највише бриге изазива питање како би се то одразило на односе Француске са Немачком који су носећи стуб европског пројекта. Ако се та осовина ослаби то би значило крај овакве Европске уније.

Да ли је основан страх да би победа Марин ле Пен довела до потпуног заокрета у спољној политици Француске?

– Да. Она је наравно опрезна, своје ставове не износи директно али ако погледате њен програм у самом врху је намера да повуче Француску из здружене команде НАТО, потом она у сред рата у Украјини заговара сарадњу са Русијом иако је Путин сам рекао да је ово сукоб са западом. Али највећи проблем је што се она, противно уставу, залаже да остваривање одређених права зависи од националности оног ко се обраћа држави.

У земљи у којој живе милиони имиграната то би створило озбиљне проблеме. Али би направило проблем и у Унији јер у овој земљи живе и раде бројни држављани других европских земаља, као што и Французи живе и раде у тим земљама.

Дакле, иако последњих година тврди да није противник Европске уније, када зађете у њен програм видите да он, корак по корак, подрива све оно што чини суштину Уније.

Какав однос Француске према проширењу Европске уније очекујете у зависности од тога ко буде нови председник државе?

– Ја мислим да са Марин ле Пен не би нило никаквог проширења, пошто је питање и шта би остало од Европске уније. Она се залаже за унију суверених нација, налик Виктору Орбану, а то разграђује европски пројекат. Оно што би Макрон можда био приморан да уради, а ја се надам да ће се то и десити, јесте да због кризе у Украјини промени тврди став о проширењу.

Председник Европског савета Шарл Мишел је у Кијеву изјавио да ће се за Украјину отворити убрзани пут за пријем у Унију. Ако то одобре сви европски лидери, укључујући Макрона, нема начина да се то спроведе уколико се иста политика не примени и на земље Западног Балкана. То би воз проширења, који је предуго заглављен у месту, захваљујући околностима које пре само два месеца нико није могао да предвиди, изненада покренуло.

Дакле, украјинска криза приморава европске лидере, укључујући Макрона, да преиспитају политику проширења. Такав сигнал би можда могли да добијемо пре истека француског председавања Унијом, крајем јуна. Ја бих извесно искрено одобрио такав потез.