У страху од радијације, европска трка за пилулама на бази јода

Страх од могућег напада Русије на нуклеарне реакторе довео је не само до потраге за информацијама о томе како доћи до таблета на бази јода већ и до њихове продаје у многим земљама од Белгије до Холандије.

То су наиме земље у којима се налазе нуклеарне електране и које, и због културне предиспозиције и због организације на територији, имају већ могућност да добију гратис ове лекове у оним зонама које би највише биле изложене радијацијама.

Без обзира на то, и у тим земљама су власти реаговале са информацијом да не треба узимати те таблете у превентивне сврхе, те да тренутна ситуација у Украјини не захтева такво понашање. 

Зашто људи траже таблете на бази јода

Јод је елемент који штитна жлезда користи за синтезу тироидних хормона који регулишу раст организма и функционисање метаболизма. Жлезда која се налази на дну врата је орган у коме се овај елемент складишти у свим облицима, из различитих извора: од хране до радиоактивног јода (јод-131), који се може ослободити након нуклеарне несреће. Човек није у стању да синтетише јод.

Разлог због којег треба имати адекватан унос – око 150 микрограма дневно, код трудница и дојиља 220 и 290 микрограма – јесте то да се избегне негативна акумулација јода у штитној жлезди.

Околност која би, с обзиром на способност зрачења да модификује ДНК, погодовала настанку тумора жлезде. Отуда, с обзиром на "такмичење" између два облика јода, идеја је да се прибегне суплементима.

Циљ је да се штитна жлезда "засити" "добрим" елементом а не радиоактивним. Међутим, та претпоставка не налази потврду у науци.

Прво, зато што је, захваљујући употреби јодиране соли, побољшан исхрана, нарочито медитеранских народа. Потом јер, уз разноврсну и уравнотежену исхрану – уз адекватан унос намирница као што су бели лук, пасуљ, цвекла, тиквице, јаја, млеко, сиреви, житарице и месо – није потребно прибегавати суплементима. Потребно је такође подвући разлику између додатака на бази јода и лекова који имају калијум-јодид као активни састојак.

Први, који се могу купити у апотекама без рецепта, назначени су само у документованим случајевима недостатка јода. Таблете калијум-јодида користе се за превенцију у случају излагања радиоактивном јоду. Они се издају само на рецепт. А, у недостатку ризичних услова, не могу се купити у апотеци.

"У случају нуклеарне несреће, постоји план за снабдевање овим лековима циљне популације која је најугроженија: млађи од 18 година, труднице и дојиље", изјавио је Ђанлука Аимарети, професор на Универзитету Источног Пијемонта и председник Италијанског савеза ендокринолога.

Додао је да би почело са њима јер се видело да ризик од развоја рака штитасте жлезде услед зрачења значајно опада након 40. године живота.

Уколико дође до такве могућности, онда би институције биле те које би се залагале за профилаксу почевши од 6-8 сати након несреће. Лекови, за разлику од суплемената, обезбеђују чак 700–1000 пута веће дозе јода. На крају, не треба занемарити могуће нуспојаве повезане са прекомерним неоправданим уносом јода: дијареја, осип на кожи, бол у стомаку, алергијске реакције и оштећење функције жлезда (хипертиреоза и хипотиреоза).

Страх од рака штитне жлезде (који се лечи у већини случајева) 

Многи грађани су забринути због чињенице да је број карцинома штитне жлезде експоненцијално порастао у последњих тридесет година. Многи то везују за несрећу у Чернобиљу.

Иако је тачно да је након хаварије 1986. године, посебно у подручјима која су најближа реактору, уочен драстичан раст броја оболелих, не треба занемарити ни унапређење дијагностичких техника (ултразвук, ЦТ, магнетна резонанца) које у многим развијеним земљама доводе до раног откривања и лечења пацијената.

Као што је документовано у студији објављеној у "European Journal of Cancer", између 1998. и 2012. године инциденција рака штитне жлезде у Италији је порасла и међу женама (+74 процента) и међу мушкарцима (+90 процената).

Али експерти се сада слажу да је осам од десет ових случајева могло да не буде третирано пошто су били осуђени да остану индолентни или нису могли да проузрокују смрт пацијента. Физичар Мартин Зарингер подвлачи да, након 36 година од Чернобиља, нема више бриге око изложености радиоактивном јоду.

"То траје осам дана и сав радиоактивни јод који је тада произведен нестао је за све ово време а у случају нове опасности таблете од јода не помажу за друге ствари, само код заштите тироидне жлезде али не у самосталној кућној употреби. Више помаже остајање код куће."

Болести узроковане акутним радијацијама 

Евентуалне нуклеарне експлозије довеле би до ширења и других радиоактивних супстанци у ваздуху: цезијума-137, стронцијума-90, полонијума-210, уранијума, плутонијума и нептунијума.

Дакле не би била угрожена само штитна жлезда већ и читав организам, што научна заједница дефинише као "акутну радијацијску болест".

Какав би ефекат заиста био зависи од количине распршеног радиоактивног материјала, удаљености појединца од извора и померања токсичног облака који би могао утицати на нека подручја више него на друга.

Последице су променљиве. У почетку се могу јавити симптоми као што су дијареја, мучнина, повраћање, анорексија и еритем. Али тек након фазе привидне латенције настају најозбиљније последице које утичу на виталне системе: од респираторног до циркулаторног система, од гастроинтестиналног до хематопоетског система.

Не постоји третман који може преокренути ефекте зрачења. Највише се могу лечити симптоми који настају услед излагања или насталих инфекција. Дакле више од онколошког ризика који је повезан са штитном жлездом, а који се може контролисати терапијама које су данас доступне: хирургија, радиометаболичка и хормонска терапија. Оно што забрињава је хематопоетски систем.

"Гледајући мапу украјинских нуклеарних електрана, оправдано је имати неке страхове", признаје Атилио Гуарини, директор комплексне хематолошке структуре Института за онкологију Јована Павла Другог у Барију у Италији.

"После чернобиљске несреће и рата на Косову, приметили смо драстичан пораст дијагноза акутне мијелоидне леукемије. Али и медуларне аплазије. Ова последња је болест која доводи до потпуног уништења матичних ћелија коштане сржи из којих потичу све крвне ћелије: бела, црвена крвна зрнца, тромбоцити. Суочени са таквим сценаријем, за разлику од онога што је могуће излечити, тј. штитну жлезду, последице би биле горе. У ствари, аплазија коштане сржи не може се лечити лековима већ само алогеном трансплантацијом хематопоетских матичних ћелија", навео је Гуарини. 

Додаје да већ данас губимо десетине пацијената због немогућности проналажења компатибилних донатора у Европи, а како каже, ако би се случајеви леукемије и аплазије коштане сржи повећали због нуклеарне несреће, могли бисмо само да видимо да се број жртава повећава. 

Зашто не треба узимати интеграторе на бази јода 

"Апсолутно је бескорисна и бесмислена трка за суплементима на бази јода. Трчање, напротив, може бити штетно", изјавио је др Ђанлука Аимарети.

Он понавља став читаве италијанске научне заједнице, суочене са тенденцијом да се гомилају таблете јода како би се спречили ризици повезани са могућим нуклеарним нападом на Украјину.

Профилакса у овом тренутку није неопходна. А ако се икада догоди еволуција ове врсте, суплементи нису потребни. Али лекови, о чијој би се дистрибуцији бавила Цивилна заштита и региони, јесу.

Заштита од ефекта радиоактивног јода је битна, пре свега младих испод 18 година.

"За особе старије од 45 година оваква врста превенције није пожељна, јер бисмо могли да идемо у сусрет хипертироидности и тешким дисфункцијама. Ризик од рака штитне жлезде се смањује са годинама али расте онај од хипертироидности. Ко нема штитну жлезду никако не сме да пије велике дозе таблета на бази јода, чак ни у случају нуклеарне опасности. Штитна жлезда је једини орган који може да апсорбује јод, те ако је нема организам није у стању да га складишти тако да је потребно увек разговарати са својим доктором", изјавила је проф. Петра-Марија Шум-Дрегер, ендокринолог и директор центра за интерну медицину у Минхену.

Европа и залихе јода

Многе особе и у Швајцарској и Немачкој праве залихе таблета на бази јода у страху од радиоактивне контаминације. Апотекар који објављује своје књиге под псеудонимом #DerApotheker и који жели да остане анониман објавио је на Твитеру:

"Радим десет година у апотеци и овако нешто још нисам видео. У неким апотекама више нема залиха јода. Али традиционалне таблете јода које користе особе које имају болести штитне жлезде имају врло ниску дозу која не помаже у случајну нуклеарне експлозије".

На профилу ThePharmacist се може прочитати: "Разумем да се људи плаше, али таблете од 100 микрограма калијум-јодида које купују у мојој апотеци не би могли да их заштите сем ако их не попију 1.300 одједном. Нешто што се свакако не сме радити."

Потпуно је бескорисно узимати превентивно таблете јода, изјавила је ендокринолошкиња Шум-Дрегер за медије: "Битно је да се такве таблете узму у правом моменту, ни превише рано ни превише касно, не би ли се заштитила тироидна жлезда. Уколико се узму прерано ефекат нестаје, уколико се узме касно могуће је да су честице радиоактивног јода већ ушле у жлезду и направиле штету."

Уколико би се указала потреба, немачки грађани не морају да брину јер би на време добили таблете јода у одговарајућим дозама. Након инцидента на реактору у Фукушими у Јапану 2011. повећане су залихе таблета јода у Немачкој. Више од 180.000.000 таблета јода су залихе у складиштима и у случају потребе би биле расподељене грађанима у општинама, у апотекама и на гласачким местима. Из министарства унутрашњих послова Баварске кажу да се 36 милиона ових таблета тренутно налази у складиштима, и грађани ће у случају потребе преко медија бити обавештени како да дођу до њих.

"Што се Италије тиче у овом моменту нема посебних несташица суплемената на бази јода", изјавио је Роберто Тобија, национални секретар Федерфарме и председник Европског савеза фармацеута (PGEU) – али смо свесни да што више циркулишу вести о нуклеарним претњама морамо бити спремни на то да ће људи тражити ове таблете."