Газа, глад и најава још већих сукоба – Израел хоће потпуну контролу, Нетанјаху у клопци

Циљ Израела при потенцијалном заузимању града Газе, наводно је, разоружање Хамаса, повратак свих талаца и безбедносна контрола палестинске енклаве. Док се план развија, Палестинци, гладни и без лекова, чекају на хуманитарну помоћ, а група земаља коју предводи Француска најавила је признање Палестине у септембру, на годишњем заседању Генералне скупштине Уједињених нација.

Драгослав Рашета из организације Нови трећи пут каже да му није јасно како најновија стратегија израелског кабинета доприноси решавању сукоба и повратку талаца који су још увек у заточеништву Хамаса.

"Арапске државе инсистирају на палестинској самоуправи у Гази, што премијер Израела Бенјамин Нетанјаху категорички одбија. Узгред, Нетанјаху губи подршку две веома битне политичке партије, коалиционих партнера, и због тога екстремна десница у влади има све већи утицај на њега. Предвиђа се да би та два партнера напустила владу ако би се Нетанјаху определио за било коју врсту мира са Хамасом", истиче Рашета.

Сматра да му као једини начин спречавања најновијег ратног плана Израела изгледа обнова преговора уз посреднике, са акцентом на другу фазу прекида ватре.

"То значи пуштање израелских талаца из заточеништва, али и ослобађање палестинских затвореника, као и већи доток хуманитарне помоћи ка угроженим Палестинцима у енклави. Ипак, делује ми да сада ни Хамас није заинтересован за разговоре, јер ни у међународној заједници не постоји довољан притисак на обе стране да се дође до компромиса", наводи саговорник.

Утицај Трампа на регион Блиског истока

Рашета указује на то да је регион Блиског истока, посебно Израел, круцијална тема за америчког председника Доналда Трампа, и поред других сукоба у свету.

"Трамп помно прати овај регион и перципира будуће палестинско-израелске односе, нарочито после ескалације сукоба Израела са Ираном, у које су се на страни Нетанјахуа укључиле и Сједињене Америчке Државе. Трамп би волео да буде успешан миротворац и на овом пољу. Мислим да САД овде имају већи утицај него на евентуално решење рата у Украјини", наглашава Рашета.

Напомиње да Палестина има одређену подршку у међународној заједници која излази из оквира подршке коју је до сада пружао, углавном, арапски свет.

"Највећи изузетак у том смислу је Француска, која би била прва Г7 држава која је признала Палестину. Позитивне сигнале даје и Уједињено Краљевство, што би омогућило другачији однос према питању Палестине у Савету безбедности УН-а. Међутим, идеја о две државе има своје противнике и у Паризу, и у Лондону, па може имати и негативне ефекте по Емануела Макрона и британску владу", објашњава Рашета.

Закључује да је Нетанјахуов рок до 7. октобра – две године од обнове сукоба Хамаса и Израелских одбрамбених снага – да Палестинци напусте град Газу, довољан да у међувремену дође до преговора.

"Међународни имиџ Израела је оштећен и угрожен у последње време. Просто, видите слике и снимке гладних Палестинаца којима је Израел онемогућио допремање хуманитарне помоћи", каже Драгослав Рашета у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.