Експлозије у Украјини, Бајден најавио ”одлучан одговор”
Руски председник Владимир Путин наредио ”специјалну операцију”. Експлозије у неколико украјинских градова. Кијев тражи помоћ. Проглашено ратно стање. Цена нафте пробила ”магичну границу” од 100 долара за барел.
Сирене за ваздушну опасност у Кијеву
Зеленски: Слава Украјини
Украјински председник Володимир Зеленски обратио се нацији непосредно после почетка руске војне акције, наводећи да циљеви напада до сада били војна инфраструктура и граничне јединице.
"Војска функционише. Бићу с вама све време. Победићемо јер смо ми Украјина. Слава Украјини", рекао је Зеленски, наводећи да је већ разговарао са америчким председником Џозефом Бајденом.
Навео је и да је уведено ратно стање и позвао грађане да остану у својим домовима.
Русија: Прецизним оружјем на војне објекте и аеродроме
Руско министарство одбране саопштило је да су украјинска војна инфраструктура, противваздушна одбрана, војни аеродроми и летелице као и војска гађани високо-прецизним оружјем.
Руска војска није извела ракетне и артиљеријске нападе који би могли угрозити цивилно становништво.
Цена нафте 100 долара за барел
Кијев: Почео је напад на Украјину
Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба потврдио је да је почео руски напад на Украјину.
”Мирни украјински градови су мете напада. Овај рат је агресија. Украјина ће се бранити и победити. Свет мора зауставити Путина”, написао је украјински министар на Твитеру.
Украјински медији јављају да се експлозије чују у Кијеву, Одеси, Крематорску, као и на кијевском аеродрому, на којем је у току евакуација.
Украјински медији јављају и да је у земљи уведено ратно стање.
Украјина: Напади крстарећим ракетама
Бајден: Јединствен и одлучан одговор
Русија је одговорна за смрт и деструкцију коју ће произвести овај напад, саопштила је Бела кућа. САД ће са савезницима и партнерима јединствено и одлучно одговорити, навео је амерички председник Џозеф Бајден.
Амерички председник је најавио да ће се током јутра састати са лидерима Г7 после чега ће објавити "даље последице које ће Русија сносити због беспотребног акта агресије против Украјине".
Путин наредио специјалну операцију
Руски председник Владимир Путин саопштио је да је наредио оружаним снагама да изведу "специјалну операцију у Донбасу" усмерене на одбрану народа у Доњецку и Луганску, јављају руски медији.
„Околности захтевају од нас да предузмемо одлучна и хитна дејства. Народне републике Донбаса обратиле су се Русији са захтевом за помоћ. С тим у вези, у складу са чланом 51, део 7 Повеље УН, уз одобрење Савета Федерације и у складу са споразумима о пријатељству и узајамној помоћи са ДНР и ЛНР које је ратификовала Савезна скупштина, донео сам одлуку о спровођењу специјалне војне операције", додао је Путин, преноси Спутник.
Русија не може да постоји уз сталну претњу која долази са територије Украјине. Није нам остављена ниједна могућност да заштитимо свој народ, осим ове коју данас користимо... Судбина Русије је у поузданим рукама њеног народа, што значи да ће циљеви бити постигнути, а безбедност земље загарантована. Верујем у вашу подршку, рекао је руски председник.
Путин је, такође, упозорио ”све који размишљају да се умешају да ће се суочити са последицама”.
САД: Руски напад на Украјину је напад на УН
"Руски напад на Украјину једнак је нападу на УН и сваку државу чланицу. Русија узима ствари у своје руке, што подрива институције", рекла је америчка амбасадорка.
Став САД подржале су Француска и Велика Британија.
Савет безбедности расправља о Украјини
Савет безбедности УН почео је хитну седницу посвећену развоју ситуације у Украјини. Седници присуствује и генерални секретар УН Антонио Гутерес.
”Дан је био испуњен гласинама и индикацијама да је офанзива на Украјину неизбежна”, рекао је Гутерес, наводећи да ”никада у то није био убеђен”.
”Изгледа да нисам био у праву. Председниче Путин дајте шансу миру”, рекао је Гутерес.
Његова заменица, Роузмари ди Карло рекла је да не може да потврди медијске избвештаје о затварању ваздушног простора изнад Украјине и гранатирању.
”Морамо учинити све што је у нашој моћи да мир превлада”, рекла је Ди Карло.
Суспендован цивилни авиосаобраћај изнад Украјине
Затворени аеродроми у Харкову и Дњепру
Блинкен очекује да Русија крене у акцију пре зоре
"Чини се да је све спремно за озбиљну руску акцију против Украјине", рекао је Блинкен.
Французи напуштају Украјину
Савет безбедности, ноћна седница о Украјини
Савет безбедности Уједињених нација састаће се ноћас на хитној седници заказаној на захтев Украјине, потврђено је у седишту светске организације.
Готово истовремено, Пентагон је саопштио да су руске снаге, распоређене на граници Украјине, спремне за покрет.
Зеленски: Бранићемо се…
Зеленски је, обрачајући се пре свега Русима преко мреже Телеграм, рекао је да је "покушао да разгпвара" председником Руске федерације, али да је "резултат била тишина".
"Уколико нас нападнете видећете наша лица, а не наша леђа", упозорио је украјински председник.
Украјина тражи хитну седницу Савета безбедности УН
Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба рекао је да је Украјина затражила хитну седницу Савета безбедности УН након што су председници самопроглашених република Доњецка и Луганска затражили помоћ од председника Русије Владимира Путина, због, како су навели, агресије украјинских оружаних снага.
Молбу ЛНР и ДНР Кулеба је окарактерисао као "даљу ескалацију безбедносне ситуације", написао је Кулеба на Твитеру.
Ukraine has requested an urgent meeting of the UN Security Council due to the appeal by Russian occupation administrations in Donetsk and Luhansk to Russia with a request to provide them with military assistance, which is a further escalation of the security situation.
— Dmytro Kuleba (@DmytroKuleba) February 23, 2022
Доњецк и Луганск траже помоћ од Путина
Денис Пушилин и Леонид Пасечник, председници самопроглашених република Доњецка и Луганска, које је признала Руска Федерација, затражили су од председника Русије Владимира Путина да им пружи помоћ против, како су рекли, агресије украјинских оружаних снага, а у циљу спречавања цивилних жртава и хуманитарне катастрофе у Донбасу, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
"Стигли су писани захтеви за руског председника Владимира Путина од Леонида Пасечника, шефа Луганске Народне Републике и Дениса Пушилина, шефа Доњецке Народне Републике. Они у своје и у име својих народа изражавају захвалност руском председнику на признању њихових држава", рекао је Песков, преноси Тас.
Према његовим речима, из "две републике траже од руског председника да помогне у одбијању агресије украјинских оружаних снага и формација", у складу са члановима 3. и 4. Уговора о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи измеду Русије и Доњецка и Луганска.
Украјински парламент одобрио увођење ванредног стања
Украјинска Врховна Рада одобрила је указ председника Володимира Зеленског о увођењу ванредног стања од 24. фебруара у читавој земљи, осим у регионима Доњецка и Луганска где је тај специјални режим на снази још од 2014.
Указ је усвојен подршком 335 посланика парламента, јавио је Тас.
"Ванредно стање ће бити уведено 24. фебруара на период од 30 дана", наводи се у документу.
Швајцарска уздржана поводом санкција Русији
Швајцарска влада саопштила је да се уздржала од тренутног увођења санкција Русији које је усвојила ЕУ и да ће о њима одлучити пошто их размотри.
Влада је навела и да не треба сматрати да Швајцарска жели да заобиђе санкције које је Русији увела ЕУ, преноси Ројтерс.
"Стога ће испитати санкције и онда донети одлуку", наводи се у саопштењу и додаје да влада у сталном контакту са неколико земаља ради размене података о ситуацији.
У саопштењу се додаје и да Швајцарска може да усвоји мере за спроводење санкција које су усвојиле Уједињене нације, ОЕБС или главни трговински партнери Швајцарске како би се обезбедила усклађеност са међународним правом, посебно у делу који се односи на поштовање људских права.
Влада Швајцарске је осудила руско признавање независности ДНР и ЛНР оцењујући да су тим чином "прекршени и међународно право и суверенитет Украјине".
Швајцарска, као неутрална држава, 2014. године није усвојила санкције које је Европска унија увела Русији због анексије Крима, већ је применила сопствене прописе осмишљене да се онемогући да се њен финансијски систем користи за заобилажење мера које спроводи ЕУ.
Гутерес: Успоставити примирје и вратити се дијалогу
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес нагласио је потребу успостављања примирја у Украјини.
"Време је да се успостави примирје и врати пасивном дијалогу и преговорима како би се спасао народ Украјине од пошасти рата", казао је Гутерес у обраћању Генералној скупштини УН.
"Време је за уздржаност, разум и деескалацију. Нема места за акције и изјаве које би ову опасну ситуацију гурнуле у понор", додао је Гутерес.
Он је позвао све стране да потраже мирно решење.
"У потпуности подржавам све напоре ка решавању кризе без даљег крвопролића. Моје услуге су на располагању у том смислу", навео је генерални секретар УН.
Бајден активирао нове санкције
Амерички председник Џозеф Бајден објавио је да су санкцијама против Русије обухваћен и оператер гасовода Северни ток и званичници те фирме.
"Наложио сам мојој администрацији да уведе санкције (компанији) Северни ток 2 АГ и званичницима те фирме. Те мере су део нашег иницијалног пакета санкцијама због руских акција у Украјини", рекао је Бајден.
Акције председника Путина захтевају чврст одговор, навео је председник САД, и додао да зато уводи санкције потпуног блокирања Корпоративне банке за развој и спољноекономске послове Внешекономбанк (ВЕБ) и руској војној банци.
"Одсецамо Русију од западног финансирања, уводимо санкције елитама и још много тога", написао је Бајден на твитер налогу.
ЕУ и званично усвојила санкције против Русије, ДНР и ЛНР
Савет ЕУ усвојио је пакет мера као одговор на одлуке Руске Федерације да призна независност самопроглашених република Доњецка и Луганска у Украјини и пошаље своје трупе у те области.
"Такве одлуке су незаконите и неприхватљиве. Оне крше међународно право, територијални интегритет и суверенитет Украјине, међународне обавезе Русије и даље појачавају кризу", поручио је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ.
У саопштењу Савета ЕУ наводи се да договорени пакет санкција укључује рестриктивне мере против 351 посланика руске Државне думе који су 15. фебруара позвали председника Путина да призна независност Доњецке народне републике (ДНР) и Луганске народне републике (ЛНР).
Додаје се да ће рестриктивне мере бити наметнуте и за додатних 27 особа и ентитета "високог профила", који су имали улогу у подривању или угрожавању територијалног интегритета, суверенитета и независности Украјине.
То, како се наводи, укључује доносиоце одлука као што су чланови Владе, банке и олигархе који су финансијски или материјално подржавали руске операције на територијама Доњецка и Луганска или имају користи од њих, официре који су имали улогу у акцијама инвазије и дестабилизације и појединце одговорне за вођење рата дезинформацијама против Украјине.
"Рестриктивне мере укључују замрзавање имовине и забрану стављања средстава на располагање наведеним појединцима и правним лицима, као и забрану путовања у ЕУ или транзит преко територије ЕУ", наводе у Савету ЕУ.
Додаје се да пакет санкција обухвата и ограничења економских односа ЕУ са ДНР и ЛНР, како би се осигурало да одговорни "јасно осете економске последице својих незаконитих и агресивних акција".
"Данашњом одлуком ће се посебно увести забрана увоза робе из области под контролом владе Доњецке и Луганске области, ограничења трговине и инвестиција у вези са одређеним привредним секторима, забрана пружања туристичких услуга и забрана извоза одређене робе и технологије", наводе у Савету.
Савет ЕУ је одлучио да уведе секторску забрану финансирања Руске Федерације, њене владе и Централне банке кроз ограничавање могућности руске државе и Владе да приступе капиталу и финансијским тржиштима и услугама ЕУ.
У саопштењу Савета ЕУ поводом усвајања пакета санкција наводи се апел Русији да поништи признања ДНР и ЛНР, да се придржава међународног права и да се врати разговорима у оквиру Нормандијског формата.
ЕУ такође позива друге државе да не следе незакониту одлуку Русије.
Санкције ЕУ, уведене због кршења територијалног интегритета Украјине, са данас усвојеним пакетом, обухватају 555 појединаца и 52 правна лица.
Нови хакерски напади у Украјини
Украјинска влада је издала саопштење да су сајтови неколико украјинских институција, укључујући владу, обавештајне службе и министарство спољних послова, на мети хакерских напада.
Напади, како тврде украјинске власти, почели су током послеподнева, а осим институција, на мети је и неколико банака.
Деструктивни малвер који кружи у Украјини погодио је стотине рачунара, саопштемо је из Кијева.
Украјинске власти су за претходне сајбер нападе оптуживале Москву, али је Русија одбацивала те оптужбе.
САД: Републиканци против Путина и Бајдена
Амерички републиканци листом су осудили руске акције у Украјини, осуђујући истовремено председника Џозефа Бајдена да је повлачењем из Авганистана отворио врата оваквом развоју догађаја.
Лидер републиканаца у Сенату, Мич Меконел, рекао је да се руски председник Владимир Путин "не би осмелио да пошаље 150.000 војника на украјинску границу да се САД претходно нису повукле из Авганистана".
Републиканци, такође, тврде да је Бајденова спољна политика "премекана да би обесхрабрила" овакве потезе Москве.
Бела кућа: Могуће нове санкције Русији
Администрација председника Џозефа Бајдена могла би "сваког тренутка" увести додатне санкције Русији, чак и уколико "Кремљ не буде предузимао нове акције у Украјини", рекао је Си-Ен-Ену заменика саветника за националну безбедност Далип Синг.
Синг је објаснио да су постојеће казнене мере, које је у уторак обзнанила Бела кућа, "већ погодиле најзначајније руске финансијске институције и олигархе".
"Русија већ осећа последице... А тек смо почели", рекао је Синг.
Украјина од поноћи уводи ванредно стање
Ванредно стање ступа на снагу од поноћи, саопштиле су украјинске власти. Ванредно стање се уводи на 30 дана.
У том периоду биће забрањена масовна окупљања и штрајкови, биће дозвољено легитимисање, уведена забрана дистрибуције информација који могу да дестабилизују ситуацију, регулација рада медија и слично, наводи Ројтерс.
Сајтови украјинске владе и МСП недоступни
Неколико украјинских државних сајтова, укључујући сајт владе и министарства спољних послова, недоступно је, јавља Ројтерс.
Украјинске власти саопштиле су ове седмице да су виделе онлајн упозорења да хакери припремају велике нападе на владине агенције, банке и одбрамбени сектор, пренела је британска агенција.
У јеку кризе у вези с Украјином, Кијев оптужује Москву за сајбер нападе, док Русија одбацује те оптужбе.
Ванредни самит лидера ЕУ
Зеленски тражи безбедносне гаранције од Русије
Украјина жели да добије безбедносне гаранције од Русије, као корак ка окончању застоја који влада у односима између две земље, рекао је председник Украјине Володимир Зеленски.
"Верујем да би Русија требало да буде међу земљама које ће омогућити јасне безбедносне гаранције. Много пута сам сугерисао да треба да се седне са председником Русије за преговарачки сто и разговара", рекао је Зеленски.
Пољска и Литванија би да дају Украјини статус кандидата за чланство у ЕУ
Украјина заслужује статус кандидата за чланство у ЕУ, а Пољска и Литванија ће је подржати у том циљу, наводе председници те две земље у декларацији коју су саставили са председником Украјине Володимиром Зеленским.
"Истичемо да, с обзиром на значајан прогрес у имплементацији Споразума о придруживању и унутрашњим реформама, као и због тренутних безбедносних изазова, Украјина заслужује статус кандидата и Литванија и Пољска ће је у томе подржати", наводи се у декларацији.
Москва спрема оштар одговор на америчке санкције
Министарство спољних послова Русије саопштило је да ће одговор Москве на санкције САД бити оштар.
"Не треба да постоји ни трачак сумње да ће санкције добити снажан одговор, не нужно симетричан, али оправдан и осетљив по америчку страну", саопштило је министарство.
Премијер Украјине: Имамо довољно гаса за своје потребе
Премијер Украјине Денис Шмигал рекао је да Украјина има довољно енергетских извора да намири потребе свог становништва и индустрије, преноси Ројтерс.
На састанку владе, рекао је да тренутно у складиштима имају око 10 милијарди кубних метара гаса.
Пушилин: У Донбасу нема руских војника
Лидер ДНР Денис Пушилин рекао је да у Донбасу нема руских војника, али да није немогуће да их буде у будућности, ако стање на терену то буде захтевало.
Пушилин је рекао и да преферира дијалог са властима у Кијеву и да на миран начин реше питање граница.
Високи функционер руске владајуће партије Андреј Турчак рекао је да никаква сила не може да промени то што је Русија признала независност Доњецка и Луганска.
Приликом посете Доњецку, рекао је Пушилину да Русија неће напустити свој народ. Руски војници ће у Донбас доћи само ако их власти ДНР и ЛНР позову, рекао је Турчак.
Навео је и да је 93.000 људи досад евакуисано у Русију.
Државе чланице ЕУ одобриле санкције против Русије
Један европски дипломата рекао је да су државе чланице ЕУ одобриле први пакет санкција.
Потребно је да ту одлуку потврде још и министри спољних послова.
Очекује се да ће санкције ступити на снагу касније данас.
Ердоган понавља да је спреман да посредује
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да не може да прекине везе које има ни са Русијом, ни са Украјином. Критиковао је дипломатске напоре Запада, наводећи да нису довели до жељених резултата, преноси Ројтерс.
Поновио је да је спреман да посредује између Русије и Украјине, као и да ће предузети кораке како би обезбедио да не поквари билатералне везе ни са једном страном.
Позвао је Москву и Кијев да наставе са преговорима и навео да НАТО мора да дефинише свој став на самиту.
Ердоган је рекао и да добро протичу преговори са САД о модернизацији Ф-16, али и поручио да се показало да је куповина система С-400 очигледно била добар потез.
Кијев планира увођење ванредног стања, чека се Врховна рада
Секретар Националног савета за безбедност и одбрану Олексеј Данилов рекао је да је тај Савет подржао увођење ванредног стања, и да је одлука сада на Врховној ради, преноси Унијан.
Ванредно стање би се, према писању украјинске агенције, односило на целу територију Украјине, изузев Луганска и Доњецка.
ФСБ: Спречен терористички напад на Криму
Федерална служба безбедности Русије саопштила је да је спречила терористички напад на Криму, који су организовале присталице украјинског "Десног сектора".
Ухапшено је шест држављана Русије, који су се спремали да детонирају импровизовану експлозивну направу у једној православној цркви, како би заплашили становништво, наводи ФСБ.
У гаражи једног од ухапшених, ФСБ је запленио компоненте за прављење експлозивне направе, упутство, као и симболе Десног сектора. Пронађена је и преписка у којој се расправљало о нападу, преноси РИА Новости.
Врховна рада одобрила Украјинцима да користе ватрено оружје у самоодбрани
Украјински парламент Врховна рада одобрио је у првом читању нацрт закона према којем се Украјинцима омогућава да поседују ватрено оружје и да га користе у самоодбрани, преноси Ројтерс.
"Усвајање овог закона је у интересу државе и друштва", наводе предлагачи, додајући да је потребан због "претњи и опасности по грађане Украјине".
Лавров: Гутерес подложан притиску Запада
Лавров је то рекао на почетку састанка са специјалним изаслаником УН за Сирију Геиром Педерсоном, преноси Тас.
"На наше велико жаљење, испоставило се да је генерални секретар УН, којег Ви представљате, подложан притиску Запада и недавно је дао неколико изјава које нису у складу са његовим статусом и његовим овлашћењима према Повељи УН", рекао је Лавров.
#ПрямойЭфир: Начало переговоров Министра иностранных дел России С.В.Лаврова со спецпосланником Генсекретаря ООН по Сирии Г.Педерсеном https://t.co/qbKhBAN1Az
— МИД России (@MID_RF) February 23, 2022
Гутерес на Твитеру о томе ко су мировњаци
Генерални секретар УН Антонио Гутерес навео је на Твитеру да је дубоко забринут због последњих дешавања у вези са Украјином.
"У овом критичном тренутку позивам на хитни прекид ватре и успостављање владавине права. Потребни су нам суздржаност и разум. Сместа нам је потребна деескалација", навео је Гутерес.
Истакао је и да је забринут због начина на који се користи термин мировна мисија, односно мировњаци.
"Када трупе једне земље уђу на територију друге земље без њеног пристанка, оне нису непристрасне мировне снаге. Оне уопште нису мировњаци", написао је Гутерес на Твитеру.
I am concerned about the perversion of the concept of peacekeeping.
— António Guterres (@antonioguterres) February 23, 2022
When troops of one country enter the territory of another country without its consent, they are not impartial peacekeepers.
They are not peacekeepers at all.
Трас: Немамо доказе да су руске трупе ушле на исток Украјине
Британија још не може да потврди да ли су руске трупе ушле у две самопроглашене републике на истоку Украјине, изјавила је данас министарка спољних послова Лиз Трас.
"Још немамо проверене доказе да се то догодило", рекла је Трас радију ЛБЦ у одговору на питање да ли је дошло до распоређивања које је наредио руски председник Владимир Путин, преноси Ројтерс.
Она је рекла и да је тренутна ситуација нејасна и да интернетом кружи разне врсте лажног материјала, као и да је потребно да обавештајне службе у потпуности потврде извештаје о дешавањима на терену.
Путин је јуче навео да "није рекао да ће одмах послати војнике у Донбас".
Украјина увела санкције за 351 Руса
Украјински парламент одобрио је данас увођење санкција за 351 Руса, укључујући и посланике који су подржали признање независности региона на истоку Украјине.
Њима се брани улазак у Украјину, забрањује приступ имовини, капиталу, лиценцама за пословање.
Гранатирање спречава поправку електране у Луганску
Гранатирање за које су одговорне проруске снаге спречава поправке и наставак рада термоелектране у Луганску, саопштиле су локалне украјинске власти.
Енергетска компанија ДТЕК саопштила је јуче да је електрана која се налази у близини Луганска, који контролишу проруске снаге, стално гранатирана и да је пожар оштетио трансформатор.
Наводи се да је ово постројење највећи произвођач електричне енергије у региону Луганска.
Кијев позива Украјинце да напусте Русију
Министарство спољних послова Украјине упозорило је своје грађане да не иду у Русију, а оне који се већ налазе у Русији, да напусте ту земљу.
"Министарство спољних послова препоручује грађанима Украјине да се суздрже од путовања у Руску Федерацију, а онима који се тамо налазе, да сместа напусте њену територију", наводи министарство.
Кијев почео да регрутује резервисте од 18 до 60 година
Украјина је у среду почела са регрутацијом резервиста од 18 до 60 година, по уредби председника Володимира Зеленског. Максимални период службе је годину дана.
Зеленски је засад искључио могућност опште мобилизације.
Путин: Бранићемо своје интересе, имамо оружје без премца
Владимир Путин је упутио грађанима Русије честитку поводом Дана бранилаца отаџбине у којој је навео да је Москва спремна за отворен и поштен дијалог у међународним односима и дипломатско решење најкомпликованијих питања, али да се о интересима и безбедности Русије не може преговарати.
Из тог разлога, Русија ће, каже, наставити да унапређује своју војску и морнарицу.
"Изненадне инспекције и редовне вежбе су показале да је обука, као и кохерентност јединица и формација руске војске, значајно унапређена", рекао је Путин.
Навео је и да су операције у Сирији доказале да су руске снаге способне да обављају најкомплексније задатке, а поручио је и да Русија има оружје без премца у свету.
"Обезбеђивање одбрамбеног капацитета наше земље остаје приоритет државе, а оружане снаге служе као гаранција националне безбедности, мирног живота наших грађана, стабилног, постепеног развоја Русије", истакао је Путин, преноси Тас.
Указао је на комплексну међународну ситуацију и безбедносне изазове за Русију, "попут дестабилизације система контроле наоружања или војних активности НАТО-а" и нагласио да је "позив Русије да се створи систем једнаке и недељиве безбедности, који би штитио све земље, остао без одговора".
Кина се противи санкцијама
Министарство спољних послова НР Кине саопштило је да Пекинг никада није био мишљења да су санкције најбољи начин да се решавају проблеми.
"Кина се нада да ће релевантне стране покушати да реше проблеме кроз дијалог, да ће остати сталожени и показати уздржаност", навео је портпарол министарства.
Аустралија и Јапан увели санкције Русији
Аустралија и Јапан су се данас придружили САД, Европској унији, Канади и Британији у увођењу санкција Русији.
Аустралија ће одмах почети да уводи санкције руским појединцима за које верује да су одговорни за поступке те земље против Украјине, саопштио је премијер Скот Морисон на конференцији за новинаре.
И јапански премијер Фумио Кишида изјавио је данас да Токио уводи санкције Москви због њених акција у Украјини, које представљају, како је навео, "неприхватљиво кршење украјинског суверенитета и међународног права".
Јапанске санкције укључују забрану издавања руских обвезница у Јапану и замрзавање имовине одређених руских појединаца, као и ограничавање путовања у Јапан, рекао је Кишида.
Рекао је и да Јапан има довољне резерве нафте и течног природног гаса (ЛНГ), тако да краткорочно гледано, неће бити значајног утицаја на снабдевање енергијом.
Русија је у 2021. обезбедила више од 12 одсто јапанског угља и скоро десетину течног природног гаса, наводи Ројтерс.
Антонов: Америчке санкције Русији погодиће и грађане САД
Санкције Русији које је објавила америчка администрација, тешко ће погодити светска финансијска и енергетска тржишта, а последице ће осетити и просечни амерички грађани, поручио је руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов.
"Не могу да се сетим дана када је наша земља живела без икаквих западних ограничења. Научили смо да радимо у таквим условима, и не само да опстанемо, већ и да развијамо државу", саопштио је Антонов на Фејсбуку, преноси Тас.
Антонов је још рекао и да америчке санкције Русији неће решити ништа.
Санкције које су САД увеле односе се на две банке, 27 особа и ентитета.
И ове ноћи експлозије у Доњецку и Луганску
Ноћас се у граду Доњецку чула снажна експлозија која се, према првим информацијама, догодила на територији телевизијског центра. Жртава није било.
Представници проруских снага саопштили су и да су украјинске оружане снаге отвориле ватру на шест насеља у Доњецку, јављају РИА Новости.
Током протеклог дана у Доњецку су страдала три цивила, а четири борца су повређена, саопштено је у ДНР.
До напада је дошло и у Луганску, експлозија је одјекнула са локације депоа тролејбуса, саопштиле су власти самопроглашене Луганске народне републике, преноси Тас.
Из ЛНР су саопштили и да су у гранатирању за које су одговорне украјинске снаге безбедности погинула два цивила. Украјинска војска је, према њиховим наводима, користила противтенковске системе 1 АТГМ, а да цивили погинули услед директног поготка у аутомобил, преносе РИА Новости.
С друге стране, украјинска војска се саопштила да је један војник убијен, а шесторо рањено у гранатирању од стране проруских снага, за последња 24 часа.
Навели су и да је забележено 96 случајева гранатирања од стране супарничке стране, као и да су користили тешку артиљерију, минобацаче и ракетне системе "град", преноси Ројтерс.
Серија експлозија чула се у неколико украјинских градова, недуго пошто је руски председник Владимир Путин одобри почетак ”специјалне операције” у Украјини.
Коментари