Путин оптужује украјинске снаге за провокацију, Американци одбили захтев Зеленског да уведу санкције Русији

То је одмах негирао руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов, наводећи да су извештаји о нападу део информационог рата који се води.

Огласила се и портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

''Амерички новинари су заборавили да су немачки медији већ објавили 'план акције на бојном пољу'. Неки нису пазили", написала је Захарова на свом Телеграм каналу.

Званичник самопроглашене Народне републике Луганск (ЛНР) Иван Филипоненко рекао је да је украјинска војска гранатирала ЛНР и да је ситуација значајно ескалирала. Каже да су 24 насеља била погођена, преноси РИА Новости.

Из Луганска је саопштено да је у само сат времена забележено 16 случајева кршења примирја за шта криве Кијев. 

Украјинске оружане снаге саопштиле су, међутим, да су проруске јединице вечерас гранатирале Луганск тешким наоружањем.

"Око 21.00 руске окупационе трупе починиле су још једну провокацију, с циљем да опптуже Украјинску војску. Агресор је отворио ватру из тешког наоружања из правца насеља Лобачецо ка Луганску", наведено је у саопштењу које преноси Униан.

Француски председник Емануел Макрон и британски премијер Борис Џонсон разговарали су телефоном о ситуацији у Украјини, саопштио је Даунинг стрит.

Џонсон је поздравио то што је руски председник дао обећања Макрону у вези са дипломатским напорима да се криза реши.

Британски премијер је навео и да Владимир Путин мора да направи корак уназад и повуче трупе са границе са Украјином.

Макрон је вечерас разговарао и са америчким председником Џоом Бајденом. 

Украјински министар одбране Алексиј Резников сматра да Русија неће напасти Украјину "у наредним данима".

"Све док у било ком граду нема ударне снаге руских трупа, непримерено је рећи да ће до напада доћи сутра или прекосутра", изјавио је Резников за ТВ канал 1+1.

То, према његовом мишљењу, не значи да су ризици мали и да нема претње, преносе РИА Новости.

Он је додао да је украјинска војска спремна да пружи отпор и дочека руске трупе.

Пољска, која тренутно председава Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) сазвала је ванредну седницу Сталног савета те групе због ситуације у Украјини.

Седница би требало да се доржи сутра у 15 часова.

Администрација Џозефа Бајдена одбила је да уведе санкције Русији, иако свакодневно упозорава на опасност од руске инвазије на Украјину.

Вашингтон сматра да би такав потез само гарантовао да ће до напада доћи одмах.

"Сврха санкција је да се Русија одврати од рата. Чим уведете такве санкције, остајете без те опције одвраћања", рекао је данас државни секретар Ентони Блинкен за Си-Ен-Ен.

Председник Украјине Володимир Зеленски је, иначе, данас затражио да се уведу санкције.

"Кажете ми да ће сто посто доћи до рата у наредним данима. Шта онда чекате? Ваше санкције нам неће требати након бомбардовања, ако више не будемо имали границе, економију, ако делови наше земље буду окупирани", рекао је Зеленски.

Јелисејска палата је саопштила да су се Емануел Макрон и Владимир Путин договорили да ће покушати да одрже групни састанак, с циљем обуставе ватре на линији раздвајања.

Макрон и Путин су се договорили и да ће предузети "све корисне акције" како би избегли ескалацију и очували мир.

Министри спољних послова Француске и Русије ће се састати у наредним данима како би покушали да организују самит на ком ће учествовати Русија, Украјина и савезници, с циљем успостављања новог безбедносног поретка у Европи, саопштено је из Јелисејске палате.

Двојица председника разговарала су скоро два сата, након којих је Макрон причао и са украјинским председником.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је за Си-Ен-Ен да је још забринутији због могуће инвазије на Украјину, након што су Русија и Белорусија продужиле вежбе.

Каже да ће Сједињене Државе чинити све што је у њиховој моћи да одврате Владимира Путина од инвазије на Украјину дипломатским путем и да ће то чинити све док тенкови не буду покренути.

Амерички шеф дипломатије планира да се наредне недеље састане са Сергејем Лавровим, али каже да до тога неће доћи у случају инвазије.

Председник Русије Владимир Путин је француском колеги Емануелу Макрону рекао да је разлог актуелне ескалације дешавања у Донбасу провокација од стране украјинских оружаних снага, саопштио је Кремљ.

Разговор двојице председника трајао је сат и 45 минута, а након тога је Макрон разговарао и са Володимиром Зеленским.

Володимир Зеленски, председник Украјине позвао је на хитан прекид ватре источном делу земље.

Зеленски је навео да је француског председника Емануела Макрона упознао са актуелном ситуацијом и "новим провокативним гранатирањем (од стране проруских снага)".

Нагласио је да Украјина подржава мировне преговоре унутар Трилатералне контакт групе у којој учествују Украјина, Русија и Организација за безбедност и сарадњу у Eвропи (ОЕБС).

"Залажемо се за интензивирање мировног процеса и тренутно сазивање састанка Трилатералне контакт групе и увођење прекида ватре", навео је Зеленски на Твитеру.

Председник Француске Емануел Макрон разговарао је, скоро два сата, с председником Русије Владимиром Путином о кризи у Украјини.

"Телефонски разговор с председником Путином трајао је сат и 45 минута", навела је Јелисејска палата.

После Путина, Макрон је започео телефонски разговор с председником Украјине Володимиром Зеленским.

Према наводима француског председништва, разговор Путина и Макрона, после њиховог састанка 7. фебруара у Москви, представља "последње могуће и неопходне напоре да се избегне велики сукоб у Украјини", преносе тамошњи медији.

"Позивамо вас да се запитате: зашто би Русија некога напала? Позивамо вас да се сетите историје. Неки на Западу не стоје баш добро са историјом, као што смо се недавно уверили. Али подсећамо вас да Русија никада током своје историје није никога напала", рекао је Песков за ТВ Русија 1.

Истакао је да је Русија, која је преживела толико ратова, последња држава у Европи која уопште жели да изговори реч "рат", преносе РИА Новости.

Песков је истакао да су тензије на линији додира у Донбасу ескалирале до максимума и да свака варница или мања планирана провокација може довести до "непоправљивих последица".

"Русију одмах треба зауставити. Видимо како се догађаји одвијају", рекао је Кулеба.

Због прилива грађана који се евакуишу из Донбаса у Вороњешкој области у Русији проглашена је ванредна ситуација.

Како је саопштила регионална влада, ванредна ситуација је проглашена због све већег прилива људи из самопроглашених територија – Луганске и Доњецке Народне Републике, преносе РИА Новости.

У Вороњеж је јутрос стигао први воз са евакуисаним грађанима Донбаса – 910 људи, међу којима 358 деце. Ускоро се очекује и други воз, у којем ће бити приближно исти број путника.

Ванредна ситуација у суботу је већ проглашена у руској Ростовској области.

Министарство одбране Белорусије саопштило је да су Москва и Минск продужиле заједничке војне вежбе иако је раније било планирано да се окончају данас.

"Одлука о продужењу је донесена због повећане војне активности у близини граница Русије и Белорусије и након ескалације ситуације у Донбасу", наводи се у саопштењу.

"Обавештајни подаци указују на то да Русија намерава да покрене инвазију у којој планира да опколи Кијев", рекао је Џонсон за Би-Би-Си у Минхену, где присуствује годишњој безбедносној конференцији.

Џонсон је навео да би Британија могла да уведе још оштрије санкције Русије од оних које су се спомињале раније, додавши да би Лондон и Вашингтон могли да спрече руске компаније да тргују у фунтама и доларима", што би, као је оценио, имало "веома, веома тешке последице".

Око 950.000 становника Донбаса поднело је захтев за добијање руског држављанства, тврди посланик Државне думе Виктор Водолацки.

"У овом тренутку, држављанство Русије је већ добило већ више од 770.000 становника Донбаса", додао је Водолацки, преноси Спутњик.

У Донбасу живи око 2,2 милиона људи.

Организација уговора о колективној безбедности (ОДКБ) могла би да пошаље своје мировне снаге у Донбас, ако за то постоји мандат УН и добра воља Кијева, рекао је генерални секретар тог тела Станислав Зас.

Генерални секретар ОДКБ-а је напоменуо да се сукоб на истоку Украјине може решити само дипломатским напорима, али да је сада развој догађаја на опасном путу.

"Не верујем да ће се сада ситуација вратити на старо, када су у њиховим базама били смештени тенкови, а војници били у касарнама. То се неће десити. Мора постојати разумевање да је неопходно да се седне за сто и да се нешто договоримо. То је нова реалност", рекао је Зас, чија је организација прошлог месеца послала мировни контингент у Казахстан, а заједничку оперативну групу чинили су војници из Русије, Белорусије, Јерменије, Таџикистана и Киргизије.

Зас је навео да ОДКБ има снаге од 17.000 војника у сталној приправности и специјализоване мировне снаге од скоро 4.000 војника.

Одбацио је став да је ОДКБ средство за промовисање руског утицаја, а рекао је и да ће тензије између Истока и Запада остати високе све док се не постигне договор о безбедносним гаранцијама које Москва тражи од НАТО-а, а за које је навео да су у интересу ширег региона и ОДКБ-а, наводи Ројтерс.

До сада је у руску Ростовску област стигло око 40.000 становника Донбаса, саопштило је Министарство за ванредне ситуације Русије.

Више од 2.000 људи послато је возом и у Вороњешку и Курску област.

У међувремену, званичник самопроглашене Доњецке Народне Републике Денис Сињенков изјавио је да је Украјина, како тврди, уз одобрење Запада, почела реализацију плана инвазије на територију ДНР.

Према његовим речима, оружане снаге су спремне да војно заузму Донбас, пренео је Спутњик.

На територији Доњецка блокирана је диверзантско-терористичка група противника која је планирала да дигне у ваздух трафостанице, гасоводе и станице за пречишћавање воде на територији републике, саопштило је Министарство за државну безбедност ДНР.

Приликом хапшења, диверзанти су пружили отпор, због чега су двојица припадника специјалних снага рањена.

Током протеклог дана на територији самопроглашене Луганске Народне Републике (ЛНР) регистровано је да су украјинске оружане снаге укупно 49 пута прекршиле примирје, саопштено је из мисије НРЛ у Заједничком центру за контролу и координацију.

"Дана 19. фебруара регистровано је укупно 49 кршења примирја украјинских оружаних снага. Коришћено је и тешко артиљеријско оружје", саопштила је мисија на свом налогу на Телеграму, наводећи да су напади били усмерени на 27 стамбених насеља у самопроглашеној републици, преноси Тас.

Детонације артиљеријских граната чуле су се рано јутрос у централним, северним и западним деловима Доњецка, највећег града Доњецке Народне Републике (ДНР) и претпоставља се да се континуирано користи тешка артиљерија.

Раније је мисија ДНР у Заједничком центру за контролу и координацију саопштила да су украјинске трупе отварале и минобацачку ватру на неколико насељених области, укључујући и Доњецк.

Према првим извештајима, поред Доњецка, на мети украјинских минобацача су се нашли и градови Докучајевска, Октјабра, Сосновски, Александровка и Спартак, а касније је објављено да су гранатирана и села Петровское, Старомихајловка и Комунаровка.