Талибани (ни)су преговарали са УН

Талибани упорно демантују тврдње да су њихови лидери разговарали са представницима УН о постизању мира у Авганистану.

Извештаји о састанку талибана са одлазећим специјалним представником УН у Авганистану Каи Ејдеом у Дубаију овог месеца представљају "пропаганду и неосноване гласине", наводe талибани.

"Свет сматра да су ти извештаји пропаганда окупационих снага против џихада и муџахедина који воде рат против окупатора", поручили талибани.

Уједињене нације одбиле су да коментаришу најновије наводе, пошто је њихов неименовани званичник у Лондону изјавио да су се "талибански борци" састали са Ејдеом овог месеца.

Према његовим наводима, талибани су иницирали преговоре како би се први пут разговарало о проналаску, евентуалног, мирног решења проблема. Ејде се, наводно, састао са представницима талибана у Дубајиу 8. јануара, а о детаљима сусрета обавештена је влада у Кабулу.

Британски министар иностраних послова Дејвид Милибанд, који је био домаћин конференције у Лондону, није желео да коментарише наводе о састанку, рекавши да су то спекулације.

"О томе ћете морати да разговарате са УН, јер су то тврдње које су се појавиле у медијима", прокоментарисао је Милибанд.

Лист "Стратфор" у својој анализи наводи да је очекивано што талибани реагују на овакав начин.

Наиме, они немају централизован систем функционисања како би усаглашено одговорили на захтеве о евентуалним преговорима.

Унутар талибанских побуњеника постоје различите струје, а Сједињене Државе и Пакистан морају да постигну консензус о томе који су "добри", а који "лоши" талибани.

Исламабад десна рука Вашингтону

Вашингтон се ослонио на обавештајне службе које би требало да открију да ли међу талибанима постоје они који су евентуално спремни за мирно решавање кризе у Авганистану. Ислмабад се показао као одличан савезник Беле куће у том послу.

И Турска је пронашла своју улогу. Наиме, Сједињене Државе дале су зелено светло Анкари да посредује између Исламабада и Кабула и тиме је премошћен још један проблем у комуникацији између две државе.

То показује да Сједињене Државе нису спремне да преговарају са вођама талибанских побуњеника и да би то било политички веома скупо за администрацију председника Барака Обаме, закључује "Стратфор".

Учесници међународне конференције о Авганистану, на којој се расправља о преносу контроле НАТО-а на авганистанске снаге безбедности, одлучили су да покрену процес помирења са талибанима, борбу против корупције, развој привреде и регионалну сарадњу.

Авганистански председник Хамид Карзаи апеловао је на међународну заједницу да настави са пружањем подршке снагама безбедности те земље и најавио да ће снаге безбедности до краја ове године преузети контролу у неким провинцијама.

Ипак, Карзаи је рекао да ће контролу у свим провинцијама авганистанске снаге безбедности преузети тек 2015. године и да очекује да ће међународне трупе у земљи остати још најмање десет година.

Председник Обама објавио је почетком децембра нову стратегију Сједињених Америчких Држава за Авганистан, која предвиђа слање додатних 30.000 војника чиме би њихов број достигао готово 100.000.

Обама је тада истакао да су Аустралија, Француска, Русија и Италија кључни партнери САД у стратегији за Авганистан.

Са 9.500 војника, Британија има други по величини војни контингент у Авганистану.