Самит европских лидера у Бриселу – у првом плану непослушна Пољска и одлазак три лидера
На дводневном самиту лидера Европске уније у Бриселу главна тема је енергетска криза изазвана рекордним ценама струје и гаса. Ипак, у први план је избио и спор Брисела и Варшаве око одлуке пољског суда да не призна првенство европског права над домаћим законима.
Спор Брисела и Варшаве око независности правосуђа и владавине права у Пољској није од јуче, али је недавна одлука пољског суда да одбије првенство европског права у односу на домаће законе схваћена као потенцијално први корак Пољске ка изласку из Европске уније или макар европског правног поретка.
Ипак, у међувремену се у Бриселу појавило и друго тумачење - да Пољска нема амбиције да напусти Унију већ да, 17 година након уласка у Европску унију, жели на неки начин да редефинише своје чланство и наметне своја правила.
Делује да би Пољска, као и на данашњем самиту, равноправно да седи за столом са другим земљама чланицама, а да код куће постави правила и услове у односу на то када и где мора да се усклађује са Бриселом, а где не.
Представници више земаља чланица су доста оштро говорили о поступку пољског суда и истакли да тај проблем улази у срж функционисања Уније и њеног правног поретка.
Пољски премијер Матеуш Моравјецки сматра да није проблем у владавини права у Пољској, већ у томе што Европска комисија и Европски суд правде присвајају нека овлашћења која заправо нису у њиховој надлежности.
Иако постоје бројне финансијске и друге санкције које су на располагању Бриселу, ићи ће се средњим путем који заговара и немачка канцеларка Ангела Меркел, а то значи без отворене конфронтације, уз тражење компромиса.
Ипак, Европска комисија је већ зауставила исплату око 36 милијарди евра из фондова за опоравак од последица пандемије коронавируса.
У сваком случају, питање владавине права неће нестати и спор који Брисел има са Варшавом, али и са Будимпештом биће актуелан и на наредним самитима европских лидера.
Опроштајни самит за три европска лидера
Данашњи самит у Бриселу је занимљив и по томе што је опроштајни за чак три европска лидера - за чешког премијера Андреја Бабиша, председника шведске владе Стефана Левенаи немачку канцеларку Ангелу Меркел, која одлази након 16 година на челу Немачке и укупно 107 самита европских лидера на којима је учествовала.
Меркелова је међу европским лидерима била пре финансијске кризе, пре мигрантске и дужничке кризе, пре пандемије коронавируса – све се променило од почетка до краја њеног мандата, а можда се заправо ништа и није променило.
На првом самиту на којем је Ангела Меркел учествовала, у децембру 2005. године, такође се расправљало о миграцијама, о климатским променама и владавини права, али у Ираку.
Било је речи и о проширењу на Западни Балкан и тада је Северна Македонија, која се другачије звала, добила статус кандидата, али ни 16 година касније није почела преговоре о чланству.
Присећају се сви да је на почетку свог мандата у новембру 2005. године Ангела Меркел рекла да ће, када је у питању проширење Европске уније, заступати политику малих корака.
Многи су сагласни да је Меркелова у бурном периоду сачувала стабилност Европе и безбедно је провела кроз све кризе, али да су мали кораци политике проширења на Западни Балкан остали сувише мали кораци.
Коментари