Америка, време смрти
Сједињене Америчке Државе забележиле су највећи скок броја убистава у последњем веку, пошто је током 2020. године убијено 21.570 Американаца, или безмало 5.000 више него годину раније, произлази из статистике коју је објавио Федерални истражни биро.
Број убистава драматично је повећан у свим деловима САД – градићима и метрополама, а чак 77 одсто убистава било је почињено ватреним оружјем, објавио је федерални Центар за контролу и превенцију болести.
"Број убистава порастао је у урбаним срединама и селима, међу демократама и републиканцима", рекла је Гардијану Шани Багс са Универзитета Калифорнија.
Статистички гледано, Афроамериканци који чине око 14 одсто од укупног броја становника, чине више од половине жртава регистрованих током 2020. године.
Истовремено, током протекле године убијено је и 27 одсто више белаца нега претходне године. Од 5.000 жртава, колико износи разлика између 2020. и 2019. године, најмање 2.400 су били Афроамериканци, док су 1.200 били белци.
Окидачи насиља
Расту броја убистава допринеле су трауме и изостанак економске сигурности, што се приписује последицама пандемије коронавируса, што је, по обичају, најжешће погодило ионако рањиве слојеве друштва.
Различита објашњења повећаног броја убистава резултат су чињенице да је у Америци и даље у току дебата о друштвеним последицама пандемије коронавируса на свеопште стање у САД.
Објављујући нове статистичке податке, шеф одељења за морталитет при Центру за контролу и превенцију болести Роберт Андерсон рекао је да је ово "највећи раст у последњих 100 година".
Истовремено, у Америци је смањен број силовања, убистава и пљачки, саопштио је Федерални истражни биро.
Од када су све државе обавезне да федералне власти известе о броју убистава, највећи скок број убијених забележен је 2001. године и махом због више од 3.000 жртава напада Ал Каиде на Вашингтон и Њујорк.
Драматичан скок броја убистава, тврде амерички статистичари, не утичу претерано на позитивне помаке које је у овој сфери Америка начинила од почетка деведесетих година прошлог века, јер је број убистава у односу на тај период смањен за читавих 50 одсто.
Чак и после прошлогодишњег раста броја убијених, у САД је страдало 34 одсто мање људи у односу на "црне" деведесете године.
За утеху Американцима, прошлогодишњи "покољ" је, према статистичким подацима, проузроковао пораст свеукупног насиља од свега пет одсто.
Најкритичнији период, тврде стручњаци, била је прва половина 2020. године, од када је тренд раста броја убистава полако падао, па је од јуна прошле године број убистава порастао за 16 одсто.
Убиство – мотив непознат
Према расположивим подацима, око 4.000 од више од 21.000 убистава последица је свађа, 900 се приписује обрачунима банди, док је још 1.900 последица других кривичних дела, попут шверца наркотика, или пљачки.
Разлог највећег броја убистава је просто "непознат".
Непознати мотиви убистава, истовремено, покренули су озбиљну расправу републиканаца и демократама о разлозима који су утицали на раст броја убистава у САД.
Републиканци су, одмах, оптужили ривалски табор за "мек" однос према криминалу, тражећи оштрије казне за починиоце, док демократе разлог за пораст броја убистава виде у доступности ватреног оружја широм Сједињених Држава.
Овакав развој ситуације изузетно је неповољан у држави коју су протекле године из темеља потресли протести због серије убистава припадника мањинских група, попут смрти Џорџа Флојда и расправе о будућности полиције после тих догађаја.
Коментари