Шеријатски закон по тумачењу талибана – чега се све плаше жене у Авганистану

Шеријат на арапском значи "пут" и не односи се на скуп закона већ на широко распрострањене моралне принципе изведене из Курана и изрека (хадиса) пророка Мухамеда.

Шеријат делује као кодекс живота којег би сви муслимани требало да се придржавају, укључујући молитве, пост и прилоге за сиромашне.

Супротно увреженом мишљењу, шеријат није књига правила нити скуп прописа о којима се одлучује на суду.

Претходни талибански режим у Авганистану следио је екстремну верзију шеријата која је, у њиховом тумачењу, подразумевала и казне попут јавног бичевања, каменовања, па и погубљења, као и забрану музике, телевизије и видео-записа.

Где се практикује

Шеријат се примењује у различитом степену и са великом разноликошћу у пракси – како код појединих муслимана, тако и у претежно муслиманским земљама као што су Саудијска Арабија, Катар и Иран.

Према шеријатском праву, злочини се деле у три категорије: "тазир" су најблажи прекршаји и о њима одлучује судија. Злочини у вези са "кисасом" подразумевају одмазду једнаку оној коју је доживела жртва.

"Худуди" су најтежи преступи који се сматрају злочинима против Бога.

"Тазир" кривична дела укључују крађу међу рођацима, неуспешну пљачку, као и лажно сведочење и позајмљивање новца.

"Кисас" је исламски израз који се тумачи као "око за око". У случају убиства, "кисас" даје право да се одузме живот убици након осуђујуће пресуде, ако суд то одобри.

Прељуба, "незаконит секс", конзумирање алкохола, крађа и пљачка потпадају под "худуд", што значи да се починиоци могу бичевати, каменовати, могу им се ампутирати делови тела, прогнати или погубити.

Иако су талибани после преузимања Кабула најавили да су посвећени поштовању права жена према шеријатском систему и да ће оне радити раме уз раме са мушкарцима у оквиру исламских закона, није јасно шта то тачно значи у пракси.

"Уверавамо међународну заједницу да неће бити дискриминације. Жене ће радити раме уз раме с нама. Дозволићемо женама да раде и студирају у нашим исламским оквирима. Биће веома активне у нашем друштву, у нашим оквирима", истакао је портпарол талибана Забихулах Муџахид.

Репресија над женама у Авганистану

Под владавином талибана деведесетих година прошлог века, жене су практично стављене у кућни притвор и није им било дозвољено да раде или да се образују.

Свака женска особа старија од осам година морала је да носи бурку а кућу је могла да напусти само у пратњи мушког сродника.

Женама није било дозвољено да носе ципеле са високим потпетицама, јер "ниједан мушкарац не би смео да чује женске кораке".

Странац не би требало да чује "женски глас како гласно говори у јавности".

Није било дозвољено фотографисање, снимање или приказивање слика жена у новинама, књигама, продавницама или кући.

Женама није било дозвољено да се појављују на  балконима.

Реч "жене" морала је да се уклони из било ког имена места.

Током претходне владавине талибана, жене које су прекршиле ова правила подвргаване су јавном бичевању, каменовању, а у неким случајевима су и јавно погубљене.

Добијале су батине ако би јеле сладолед или ако би им се видео откривен било који део тела, а ускраћивана им је и здравствена нега. 

Радикалне интерпретације Курана 

Да је насиље над женама дозвољено најчешће је тражено и тумачено стиховима (сурама) из Курана. Тако је један од најконтроверзнијих сура 4:34 за који многе активисткиње за женска права називају и "ДНК патријархата".

"Мужеви би се требало у потпуности бринути о својим женама, уз благодати које је Бог дао некима више од других и с оним што троше од властитог новца. Праведне жене су побожне и чувају оно што би Бог хтео да чувају у одсуству мужева. Ако се бојите непослушности својих супруга, прво их опомените (на Божји наук), затим их игноришите кад легнете у кревет и (на крају) их ударите".

Без обзира на новије и "модерније" преводе, радикалне интерпретације овог и других стихова из Курана учиниле су многе жене потлаченим.

Рекламни панои на којима су жене по уласку талибана у Кабул прекречели су сами власници а оне који су остали талибани су префарбали црном бојом.  

Због сећања на сурову владавину и однос талибана према женама не чуде свеже слике са кабулског аеродрома где мајке преко зида предају своју женску децу у непознате руке не би ли их избавиле.