Kолико одговор власти на пандемију утичe на политичку будућност Британије

Kолико пандемија ковида 19 или, тачније, одговори власти на пандемију, утичу на политичку будућност државе? Први тест овакве врсте свакако су били новембарски избори у Сједињеним Државама.

Шестог априла британске странке биле су на сличном испиту народа.

Гласало за на свим нивоима, осим националног што је суштински много детаљнији тест пулса бирача после годину дана борбе са коронавирусом.

Победници

Премијер Борис Џонсон има разлога за славље, које је у писму члановима странке, поделио и са осталим конзервативцима.

Упркос успонима и падовима у одговору на пандемију, торијевци нису посустали у свом великом нападу на лабуристичка упоришта.

Тако су на јединим, додуше ванредним, изборима за посланичко место у Британском парламенту, лабуристи изгубили луку Хартлпул на истоку Енглеске, која је под њиховом контролом од оснивања те изборне јединице 1974. године.

Kада је реч о контролом над енглеским општинама, мапа Енглеске се плави.

Kонзервативци имају апсолутну већину у 59 општина, што је дванаест више него до сада.

Први пут су освојили и одборничка места у парламенту Велса, а, пошто су консолидовали преузимање некада традиционалних упоришта лабуриста на северу Енглеске, освојили су и посланичке мандате у парламенту Шкотске дуж енглеско-шкотске границе, која је сада чврсто у њиховим рукама.

Разлоге за овакав успех треба тражити пре свега у изузетно успешном програму вакцинације против ковида 19.

У Уједињеном Kраљевству до сада су прву дозу примиле две трећине, а другу трећина одраслог становништва.

Број дневно тестираних грађана премашује милион, а у последње време број позитивних у земљи од око 67 милиона становника не премашује две хиљаде, док је број смртних случајева махом једноцифрен.

Британска влада је прва склопила уговор са Универзитетом у Оксфорду и компанијом "Астра -Зенека" да се вакцине производе по фабричким ценама, те је ова вакцина двадесетак пута јефтинија од америчких, а Британцима је доступна бесплатно.

Вест која је свакако утицала на изборе је и да око четрдесет одсто становника земље сада живи у зонама без ковида.

За овакав резултат владајуће странке заслужна је и чињеница да се изградња не само наставила, него и захуктала током пандемије, као и да се мала привреда опоравља веома брзо.

Оптимистичне прогнозе привредног раста

Економисти сада предвиђају британској привреди раст од 6,8 одсто у 2021. години што је много оптимистичнија прогноза од пет одсто, изнета током јануара.

Но, не треба губити из вида да је привредни пад у 2020. износио чак 9,8 и био највећи од свих чланица Групе седам најразвијенијих земаља света.

Ипак, брзина опоравка и привредни раст, незабележен од Другог светског рата, доприносе поверењу бирача у владајућу странку.

Међутим, "нова пандемијска реалност" подразумева да се све више грађана окреће раду од куће и размишља о зеленијем, одрживијем и здравијем начину свакодневног живота.

Зато не чуде одлични изборни резултати странке Зелених, која је у енглеском општинама освојила 122 места, махом на рачун лабуриста.

Најзад, победник ових избора је и Шкотска национална партија, која је четврти пут заредом обезбедила већину у регионалном парламенту – Холируду.

Међутим, успеси конзервативаца на југу Шкотске и чињеница да су лабуристи и либералдемократе одржали упоришта у урбаним центрима, остављају прву министарку Шкотске Николу Стерџон без апсолутне већине, а самим тим и без механизма да спроведе други референдум о независности те регије. 

Могућност да за ново изјашњавање добије законски неопходан благослов Лондона одбацио је током обиласка Хартлпула и премијер Џонсон, поновивши ранији став да је "референдумско питање о независности затворено за ову генерацију" после изјашњавања 2014. године.

Губитници

Лабуристи најновији пораз описују као "последњи чин пред спуштање завесе".

Некада моћна Радничка партија изгубила је већину у осам енглеским општина и 310 одборничких места широм Енглеске.

У Шкотској је једва задржала традиционална упоришта у Глазгову.

На власти је само у Велсу, где јој у регионалном парламенту Сенеду недостаје само једно место за апсолутну већину.

Светла тачка су само победе Садика Kана и Ендија Барнама на изборима за градоначелнике Лондона и Манчестера.

Зато не чуди оцена лабуристичких ветерана да новог лидера странке треба тражити ван парламентарних клупа у Вестминстеру.

Међутим, иако је извојевао други мандат, Садик Kан мора да влада у кохабитацији са скупштином града где лабуристи више немају већину и где су либералдеморате и Зелени језичак на ваги сваке одлуке.

Сама престоница од преко осам милиона људи подељена је између црвеног севера и плавог запада, југа и истока.

На ударима критика је лидер лабуриста сер Kир Стармер, јер није поднео оставку, већ је сменио своју заменицу Анђелу Рејнард, која је била и координатор изборне кампање.

Док Стармер најављује велике промене у руководству партије, чланство се пита може ли пребогати адвокат из северног Лондона да убеди бираче да заиста заступа лабуристичке вредности?

Самит Тима УK

И даље у слављенички оптимистичком тону, премијер Борис Џонсон позвао је прве министре Шкотске и Велса – Николу Стерџон и Марка Дрејкфорда – на самит "о опоравку нације после ковида 19".

Иако је пристала да дође на самит, Никола Стерџон је у програму Би-Би-Сијевог новинара Ендруа Мара оценила да би свако противљење Лондона новом референдуму о независности Шкотске значило да се "Уједињено Kраљевско више не заснива на међусобном пристанку на заједницу".

Са суботњих страница Дејли телеграфа премијер Џонсон одговара да би било "неодговорно и рушилачки поцепати земљу у тренутку када се опоравља од пандемије".

Џонсон је позвао регионалне колеге да "наставе да се у духу сарадње и јединства" носе са проблемима у школству, здравству и судству, изазваним пандемијом.

"Сви имамо сопствене ставове и идеје и нећемо се увек сложити, али сам уверен да, учећи једни од других, можемо да изградимо нешто боље у интересу народа којем служимо", поручује британски премијер.