Афере топе популарност немачке ЦДУ

Иако, у зависности од агенције за истраживање јавног мнења, резултат ЦДУ-ЦСУ варира неколико процената, све агенције примећују да код бирача пада подршка том блоку.

У последњем сондирању јавног мнења, агенција Кантар бележи да би за ЦДУ-ЦСУ гласало 32 одсто бирача што је пад са 34 одсто претходне недеље, док агенција ИНСА бележи да би за овај блок гласало 30 одсто бирача што је пад за 2,5 процентних поена за само седам дана.

Пандемија подигла, пандемија оборила

Колико је велики пад популарности сведочи податак да је прошлог пролећа популарност ЦДУ-ЦСУ била безмало 40 одсто са трендом раста, између осталог, због тога што је јавност била убеђена да је актуелна власт Ангеле Меркел добро одреаговала на избијање пандемије.

Међутим, популарност коју је пандемија подигла, пандемија је и оборила.

"Постоји много разлога за овај пад и сви они имају везе са пандемијом", истиче најтиражнији немачки дневни лист Билд.

У другом таласу пандемије, немачке власти су се ослониле искључиво на затварање јавног живота и вакцине, не уложивши додатне напоре у масовно тестирање, производњу и дистрибуција маски и брзих тестова.

Међутим, када се после вишемесечног затварања испоставило да Немачка ипак нема довољно доза вакцина те да је због тога темпо вакцинације поприлично спор, поверење у владајуће странке почело је да се круни.

Не помаже ни то што канцеларка и министар здравља Јенс Шпан, који је такође из ЦДУ, уверавају да ће сви моћи да буду вакцинисани до краја лета, то јест 21. септембра што је пет дана пред одржавање савезних парламентарних избора.

Ситуацију није побољшало ни то што је напрасно обезбеђено довољно брзих антигенских тестова за корону, будући да отварање јавног живота иде споро и постепено.

Посланици зарађивали на пословима са маскама

Додатни подстицај за урушавање популарности ЦДУ-ЦСУ допринело је откриће да су посланици ове две странке инкасирали "масне" провизије за то што су лобирали да се маске набаве од појединих компанија.

Прво је откривено да је баварски савезни посланик Георг Нислајн (ЦСУ) добио чак 660.000 евра од једне консултантске куће како би обезбедио да државне институције наруче ФФП-2 маске од једног произвођача из Офенбаха.

Како преносе немачки медији, Нислајн је је лобирао у министарствима здравља на савезном и баварском нивоу, као и у савезном минстарству унутрашњих послова, при чему све три институције воде његове колеге из демохришћанског блока.

Штавише, недељник Шпигел истиче да је овај посланик о спорној набавци разговарао директно са министром здравља Шпаном.

Покрајинско тужилаштво у Минхену је саопштило да постоји основана сумња на узимање мита те да је посланик под истрагом у оквиру које је полиција претресла 13 објеката у Немачкој и Лихтенштајну.

Сличан скандал изазвало је откриће да је компанија посланика ЦДУ Никласа Лебела узела 250.000 евра провизије од једне кинеске компаније, обезбедивши јој да држава од ње наручи маске. Како преносе немачки медији, Лебелова фирма је за посредовање тражила 12 евроценти по маски.

Лебел је одмах дао оставку, не само на функције у посланичкој групи у Бундестагу, већ и на посланичко место, истакавши да "преузима одговорност за своје потезе и сноси неопходне политичке последице".

Који дан касније саопштио је и да се повлачи из политике.

Насупрот томе, његов старији колега Нислајн тврди да није урадио ништа лоше па се спрва само повукао са места заменика шефа посланичке групе, истакавши да ће остати посланик до краја мандата.

Али, после огромног притиска јавности, укључујући и шефа посланичке групе ЦДУ-ЦСУ Ралфа Бринкхауса и шефове ЦДУ и ЦСУ Армина Лашета и Маркуса Зедера, Нислајн је дао оставку на место посланика.

Те афере су дошле на видело само десетак дана пред покрајинске изборе у Баден-Виртембергу и Рајнланд-Фалцу тако да су локални лидери демохришћана жестоко критиковали своје колеге, настојећи да спасу образ странке.

"Неприхватљиво је да се посланици богате на рачун озбиљне кризе", рекла је за Шпигел Сузане Ајзенман, коај предводи листу ЦДУ у Баден Виртембергу.

И нови шеф ЦДУ је оштро поручио својим страначим колегама да "ако се можда још неко бавио сличним пословима, он мора то одмах да каже, како би било одређених последица пре ного што то упадне некоме у око".

Он је истакао да неће дозволити да "поједини посланици, који у глави немају ништа друго осим жеље да зараде новац" униште пројекат модернизације страње, који је он најавио.

Коме се највише исплати да буде посланик

А да посланици демохришћанског блока иначе поприлично зарађују од ангажмана ван посланичког посла сведоче и подаци које је објавила једна немачка организација која прати рад Бундестага.

Према тој анализи, посланици ЦДУ-а укупно на додатним ангажманима добију око 8,75 милиона евра бруто, следи ЦСУ око 5,8 милиона, потом ФДП више од пет милиона, СПД око 2,37 милиона, АфД 1,82 милиона, Левица 822.000, а Зелени тек 122.000 евра.

Када се укупна свота расподели у односу на број посланика онда је још јасније коме се највише исплати да буде посланик у Бундестагу.

Па тако у просеку на додатним ангажманима посланик ЦСУ добије 128.700 евра, ФДП 62.500, ЦДУ 43.900, АфД 20.700, СПД 15.600, Левица 11.900, а посланик Зелених у просеку 1.800 евра.

Управо због чињенице да посланици демохришћанског блока су у врху обе табеле, на њима је и највећи притисак да се уведе контрола ових примања, али и регистар лобиста.

"Пословник Бундестага мора бити допуњен и то тако да се изричито кажњавају одређени облици лобирања, као у случају Нислајна и Лебела", рекао је за медијску групу Функе шеф немачког огранка "Транспаренси интернешенала", Хартмут Боејмер.

У међувремену владајућа коалиција демохришћана и социјалдемократа је напрасно прекинула дуго спорења и одлучила да буде уведен регистар транспарентности у којем би били регостровани сви лобисти и остали представници интересних група пре него што ступе у контакт са политичким актерима.

Упућени у ту област, пак, истичу да изнети предлог није довољно добар, јер се у регистру уопште не би бележило са ким лобисти разговарају нити област у којој лобирају.