После 150 година председник САД не иде на инаугурацију наследника – револт или удар на демократију

Милан Крстић, политиколог, асистент на Факултету политичких наука коментаришући одлуку америчког председник Доналд Трамп да не присуствује инаугурацији свог наследника, 46. председника САД Џозефа Бајдена 20. јануара наводи да се тако нешто није догодило од 1869, када тадашњи одлазећи председник САД Ендру Џонсон није хтео да иде на инаугурацију свог наследника.

"Али, у последњих 150 година, ако је председник био жив ишао је на инаугурацији свог наследника. Било је ситуација у којима није било званичне инаугурације, рецимо када је Форд наследио Никсона након афере Вотергејт, само је положио заклетву, није било инаугурације, па онда Никсон није био присутан", објашњава Крстић.

Коментаришући утицај председника Трампа на нереде у Вашингтону гост Ока наводи да је Трамп кандидат Републиканске партије, која преферира ред и поредак и која оштро гледа на било какве упаде у институције и да овакав исход није уобичајен за републиканског кандидата.

"Он је желео да кроз тај један протестни покрет пошаље поруку грађанима који имају осећај да ће бити изневерени да их он не напушта и да ће он бити и даље ту, али верујем да је у једном тренутку изгубио контролу над ситуацијом. Он није ни једног тренутка позвао ни преко Твитера ни преко било којег средства јавног информисања на рушилачке походе, он је позвао на демонстрације, али је маса касније ушла у Капитол хил", наводи Крстић.

Додаје да је Трамп покушао да умири демонстранте и да их је позвао да не користе средства присиле. 

"Он је покушавао у међувремену да их позове да не користе средства присиле, рекао је и да их воли, паралелно покушао да одржи неки присни контакт са њима, али да их опет позове да се умире. То се није десило, мислим да је изгубио контролу, да је једноставно отишао предалеко у томе што је иницијално планирао", објашњава Крстић.

Коментаришући могући опозив Трампа оцењује да до тога неће доћи.

"Ако би се поново покренула та процедура у представничком дому требало би опет да гласа 2/3 сенатора, а и даље је стари сазив Сената у коме је Републиканска већина, чак и да је нови сазив било би 50 сенатора Републиканаца, дакле да се дође до цифре од 67 мислим да је готово немогуће. Републиканци јесу показали како се не слажу са Доналдом Трампом, али не верујем да би гласали за Трампов опозив", оцењује Крстић. 

Трамп је желео да покаже да не одлази у политичку историју

Чедомир Антић, историчар, професор на Филозофском факултету у Београду коментаришући последња дешавања у Вашингтону - упад у симбол америчке демократије - Конгрес навео је да је Трамп покушао да покаже да не одлази у политичку историју као што обично председник оде кад изгуби први мандат. 

Истиче да је америчко друштво никад подељеније, да су грађани у САД незадовољни политичком елитом за коју сматрају да неодговара на њихове реалне потребе, али да да ипак Трампу и његовом покрету не одговара слика разореног Капитол хила.

Оцењује да је Трамп правио грешка, али и да је доста тога учинио на глобалном нивоу. 

"Показало се да је Трамп потцењен што је увек предност за човека који има неке адуте. Он је упркос томе прилично добро водио земљу. Он јесте направио огромне грешке када је реч о коронавирусу, направио је поједине грешке када је реч о спољној политици, али када је реч о унутрашњој политици он је успео да стабилизује земљу. Ја не бих волео да сам Американац и да морам да се поуздам у човека као што је Трамп, али глобално је учинио много на томе да се умире ствари. Сад побеђује једна група која ће све проблеме Америке извести", наводи Антић.

Пантелић: Ауторушилачко понашање Доналда Трампа

Жељко Пантелић, новинар из Рима наводи за РТС да понашање Доналда Трампа представља ауторушилачко понашање једног система који је трајао 60 или 70 година.

"Остаје горак укус зато што је Америка ипак центар, да тако кажемо 'Западне империје' и моћ сваке империје мери се по њеном центру, а не по њеној периферији. Тако да је за читав Запад велики проблем то што се догодило у Вашингтону јер не може Немачка, нити Велика Британија, нити Аустралија, нити Јапан, нити било која земља која припада условно речено Западу да има ту врсту моћи да тако утиче на светске токове као што може Америка и због тога је понашање Доналда Трампа било ауторушилачко понашање једног система који је трајао 60 или 70 година", објашњава Пантелић.

Трамп политички промашио

Бранко Милановић, економиста је коментаришући последња дешавања у Вашингтону навео да се тако нешто у САД није десило од 1812. када су Енглези запалили Конгрес.

"Доналд Трамп је позвао на тај митинг, ту се појавило око 10.000 људи и очигледно је безбедност била недовољна тако да су се десиле хулиганске сцене. Све је то у неку руку навело Трампа да призна резултате, да призна да је изгубио", наводи Милановић.

Оцењује да је упад у Капитол хил утицао на то да Трамп изгуби део подршке унутар Републиканске странке.

"Мислим да је он исто тако изгубио неку подршку коју је имао унутар Републиканске странке, који су били да кажем на Трамповој страни, али нису имали тако екстремистичка мишљења да треба упадати у Конгрес, да се прети сенаторима. Мислим да је Трамп ту много политички промашио", оценио је Милановић. 

Истрага о утицају Трампа на нереде у Вашингтону

Ненад Зафировић, дописник РТС-а из Њујорка наводи да нико у САД након нереда у Вашингтону није очекивао да ће актуелни председник САД доћи на инаугурацију.

"Највероватније неће доћи ни до традиционалне варијанте да одлазећи председник у посету прима новоизабраног председника, вероватно нећемо имати ни ту ситуациу, али оно што се зна и што је званично потврђено је да ће 20. јануара инаугурацији Џозефа Бајдена присуствовати тада већ бивши потпредседник САД Мајк Пенс", наводи Зафировић.

Додаје да је тренутно ситуација у Вашингтону нормална, али и да је потврђено да је припадник капитол полиције преминуо под неразјашњеним околностима и то је, како каже, пета жртва нереда испред и у згради Капитола.

Додаје и да су федерални истражитељи, како се незванично сазнаје, почели истрагу о утицају председника САД Доналда Трампа на нереде у Вашингтону.