Шест ствари које треба да знате о односима САД и Ирана

Успостављање сарадње

САД су индиректно подржавале Иран у национализацији нафтних поља која су од 1913. била под контролом Велике Британије. Премијера Ирана Мухамеда Мосадека који наставља да секуларизује земљу, амерички магазин Тајм је те 1951. изабрао за личност године.

Промена политике и свргавање Мосадека

Промена у америчкој политици према Техерану настаје победом Двајта Ајзенхауера на председничким изборима у САД када почињу припреме за свргавање Мосадека. Након Мосадековог пада августа 1953, шах Мухамед Реза Пахлави успоставља диктаторски режим уз помоћ САД.

Исламизација, проглашење републике и талачка криза

Почетком 1979. године тешко болесни шах губи подршку Запада. Већ 1. фебруара 1979. у Иран се враћа претходно прогнани ајатолах Хомеини који покреће исламску револуцију.

Кључни догађај у америчко-иранским односима је талачка криза која је започела 4. новембра 1979. године. САД прекидају дипломатске односе са Ираном 4. априла 1980. и уводе санкције.

Напади на танкере и обарање иранског путничког авиона

Неколико иранских напада на танкере доводи 1987. године до директног сукоба између иранских и америчких снага. У јулу 1988. ратни брод САД оборио је ирански путнички авион када је погинуло свих 290 људи. САД нaводе да је у питању грешка – летелица је сматрана за војни авион.

Нуклеарни споразум

Док је Џорџ Буш млађи називао Иран, Ирак и Северну Кореју "осовином зла", у другом мандату Барака Обаме долази до отопљавања односа.

Нови председник Ирана Хасан Рохани жели да се реши деценијских санкција и пристаје на захтеве да драстично смањи атомски програм своје земље. У Бечу је јула 2015. потписан споразум којим је регулисано шта Иран сме да ради у својим нуклеарним постројењима, а заузврат се Техерану постепно укидају санкције.

Укидање споразума и "ново усијање"

Доналд Трамп маја 2018. једнострано укида споразум, пооштрава санкције Ирану и прети земљама које настављају да купују нафту од Техерана. Председник Рохани узвраћа "мајком свих ратова" и блокадом морских путева за транспорт нафте.

У најновијем низу догађаја, демонстранти у Багдаду нападају зграду амбасаде САД, за шта Вашингтон главног кривца види у Техерану.

У нападу америчких дронова у Багдаду страдају ирански генерал Касем Солејмани, командант јединица за специјалне операције и један од челника проиранског ПМФ-а Абу Махди ел Мухандис.

Иранске власти прете одмаздом, а цена нафте расте.