Првомајски плес Немаца са вештицама

И док у новија времена клубови организују велике журке, највећи број људи организује плес у својим квартовима, или као што се то ради у Немачкој од 13. века, одласком на шумске пропланке, где запале ватру и без обзира на временске прилике, плешу уз музику све до рано ујутру.

Неколико дана пре тог плеса, један много распрострањенији обичај сваке године осване на централним трговима градова и села широм Немачке. 

Крађа мајског дрвета 

У безмало сваком кварту подигнуто је такозвано мајско дрво високо бар 15 метара, огољено од грана, али украшено на врху цвећем, а са стране ознакама и грбовима локалних занатлија, знаменитих породица и организација.

И док вече пред 1. мај око тог дрвета креће фешта уз пиво и кобасице, у Баварској постоји традиција да мештани једног места морају да покушају да украду мајско дрво суседног места. 

Уколико успеју, стављају га између две запреге, поседају сви на украдено дрво и тако се возе до свог места уз пиће и песму.

Нова времена донела су и необичне верзије оваквог обичаја. Тако Баварци памте како је пре десетак година група домишљатих лопова унајмила хеликоптер како би украла мајско дрво постављено на Цугшпицу, највишем планинском врху у Немачкој.

Али традиционалне игре се ту не завршавају.

Још од 16. века на просторима данашње Баварске, Баден-Виртемберга, Рајнланд-Фалца, али и на северу земље постоји обичај да младићи у тој ноћи својим одабраницама исказују љубав тако што им на кућама постављају млада стабла брезе.

И док модерна време доносе фотографије бреза на Инстаграм профиле симпатија, а првомајски плес у дискотеке, "вештице" и "ђаволи" не силазе са шумовитих обронака планине Харц у централном делу Немачке.

Ватром против злих духова на врху Харца

Попут Ноћи вештица у Америци, Валпургијска ноћ је изузетно популарна у Немачкој, али и у различитим варијантама у Холандији, Скандинавији, балтичким земљама, као и Чешкој и Словачкој.

Те вечери жене и мушкарци се маскирају у вештице и ђаволе, који на Брокену, највишем врху Харца, плесом око велике ватре опонашају веровања из древног германског фолкора по којем се приликом смене зиме и пролећа зли духови окупљају на врху те планине, а бивају отерани ватром коју пале житељи.

Валпургијска ноћ на ту планину сваке године привуче око 100.000 туриста.

Име саме манифестације је и сећање на Свету Валпургу, премда та католичка мисионарка и светица из осмог века нема везе са вештицама, већ је стицај околности да Католичка црква њен дан обележава 1. маја.

Штавише, она се сматра заштитницом од сујеверја и духова.

Упркос томе, њено име је од 17. века повезано са паганским веровањем да се у ноћи пред 1. мај окупљају вештице, а цео обичај не само да је Гете описао у "Фаусту" већ је и постао део популарне културе.

Тако се и данас туристи и мештани маскирани у крезубе креатуре са великим носевима и роговима могу видети на сваком кораку у региону око планине Харц, док су мале и веће лутке вештица на стаблима, у прозорима кућа и на крововима.

Испит за вештице 

Тај вештичји фестивал је постао толико велика манифестација да се у једном бањском месту чак организује и својеврсни вештичји испит у спремању чаробних напитака и изговарању чаробних речи, након чега полазнице могу да добију и својеврсну возачку дозволу за метлу.

И док већина Немаца тај обичај види као забаву, а житељи као шансу да добро зараде од туризма, критичари виде обележавање Валпургијске ноћи као један од најважнијих сатанистичких празника.

Штавише, теоретичари завере сматрају да је и сам Међународни празник рада повезан са злом, јер је немачки филозоф Адам Вајсхаупт баш 1. маја 1776. основао тајно друштво Илуминати.

Ипак, мало ко се у Немачкој обазире на такве тврдње, а познаваоци обичаја наводе да ако некоме сметају вештице, нека оде у немачку покрајину Бранденбург где за 1. мај ложе "мајску ватру" на којој спаљују дрвене фигуре вештица како би отерали свако зло.