Бајден 2020 – већ виђено и већ поражено

Кандидатура Џозефа Робинета Бајдена Џуниора за председника САД 2020. године била је очекивана. Упркос томе што се већ месецима добро котира у анкетама, бивши потпредседник није понудио ништа ново и опипљиво.

Бајденов троминутни промотивни клип објављен након његовог уласка у трку био је испуњен само излизаним фразама о величини Америке, вредностима на којима су САД основане, упозорењем на јачање расизма, црно-белим снимцима Мартина Лутера Кинга и савезничког искрцавања у Нормандији.

Убрзо након објављивања снимка, рекао је новинарима у Делаверу да ће се Америка са њим "вратити тамо где је и била".

Бивши потпредседник игра на две карте. Прва, "добри, стари Џо", умерени центриста са великим искуством. Друга, Доналд Трамп.

Проблем са том стратегијом јесте што је већ опробана 2016. године, а знамо ко сада седи у Овалној соби.

Напади на Трампа су један од два главна разлога зашто је Хилари Клинтон изгубила. Енергија и време утрошени на то нису донели никакве резултате, чак су и учврстили његов положај међу републиканским бирачима.

Други разлог директна је последица првог, а то је да није успела да мобилише своју базу. Није успела да подгреје ентузијазам, јер није донела ништа ново.

Ако ништа друго, сталним понављањем фразе да је "Америка већ велика", насупрот Трамповом слогану "Направимо Америку поново великом", само је изнервирала велики број гласача којима живот никако није био сјајан.

И после се чудила зашто је изгубила традиционална демократска упоришта попут држава око Великих језера.

Одговор на Трампа морају бити корените промене, а не враћање на статус кво. Бајденов позив да се "Америка врати у добра, стара времена" је гурање главе у песак и очигледно игнорисање или искрена немогућност да се види очигледна ствар, а то је да Трамп није проблем, већ симптом.

Није Трамп донео проблеме са којима се САД сада суочава, већ их је само разоткрио. Профашистички марш у Шарлотсвилу се није десио јер се расизам у Америци магично манифестовао Трамповим доласком на власт, већ зато што "земља слободних и храбрих" има дугу и проблематичну историју расизма.

Није Трамп крив зато што огроман број људи нема здравствено осигурање, добро плаћен посао и једва саставља крај са крајем.

Није Трамп крив што су САД један од највећих дестабилизујућих фактора на Блиском истоку и другим деловима света.

То су прави проблеми Америке и они неће нестати одласком Трампа, већ имплементацијом системских решења, којих, барем за сада, нема у Бајденовим порукама.

Бајденова реторика "враћања на старо" и меланхоличног евоцирања неких давно прошлих времена такође је и увредљива за многе. У које то време тачно бивши потпредседник жели да се врати?

У 50-те и 60-те када је расизам дивљао по САД? У 70-те када је америчка војска бацала напалм по Вијетнаму? У 80-те када је велики део производне индустријске базе САД пребачен у Кину?

Опробани или застарели рецепт?

Са друге стране, Бајден заиста има одређену дозу харизме и политичке умешности која би могла да се допадне одређеној генерацији бирача. Његова циљна група су умерени републиканци и демократе.

Уосталом, на тој тактици је 90-их тријумфовао Бил Клинтон, а касније и Барак Обама. Ипак, не може се оспорити да је данашња политичка клима кудикамо другачија.

Према последњим истраживањима, Трамп има чак 90 одсто подршке међу републиканцима, тако да је прилично мршаво потенцијално парче бирачког тела које би умерени кандидат попут Бајдена могао да "украде" од Трампа.

Да би уопште стигао до окршаја са Трампом, Бајден мора да постане кандидат Демократске странке, међу чијим бирачима се тренутно добро котира. Ипак, чак и да занемаримо потпуно одсуство било каквих предлога о поправљању економског положаја грађана САД, Бајден има и доста других проблема који могу да му нашкоде када се захукта изборна кампања.

Примера ради, мање од 24 часа након објављивања кандидатуре, Бајденова кампања објавила је да ће у велелепној вили Дејвида и Ронде Коен у Филаделфији бити организована вечера са циљем прикупљања новца за Џозефа Бајдена.

Дејвид Коен је главни лобиста "Комкеста", друге по величини телекомуникационе компаније на планети са прошлогодишњим обртом од скоро 95 милијарди долара. У њеном власништву су телевизије попут Ен-Би-Сија, Ем-Ес-Ен-Би-Сија, Си-Ен-Би-Сија и Телемунда.

Бајденова листа потенцијалних донатора је прилично дугачка, посебно ако се има у виду да ће имати и приступ сличним списковима Барака Обаме.

У времену када се зна колики утицај имају корпорације на политичаре и њихов ангажман у Вашингтону и када огроман број бирача са правом сумња у алтруизам тих донација, Бајденова стратегија прикупљања новца за кампању могла би врло лако да му се обије о главу.

Осим тога, бивши потпредседник има, најблаже речено, дискутабилан стаж када су у питању људска права.

Треба подсетити на његов одличан однос са сенатором Стромом Турмондом, једним од најгорих сегрегациониста у новијој америчкој историји, којем је Бајден чак говорио на сахрани 2003. године.

Бајденова жеља да се постави као "добар момак" такође је проблематична када се узме у обзир његово руковођење сенатским комитетом за потврђивање Кларенса Томаса за судију врховног суда 1991. године.

Бајден је тада председавао комитетом састављеном искључиво од белих мушкараца, који су агресивно напали Афроамеричку адвокатицу Аниту Хил, јер је оптужила Томаса да је сексуално узнемиравао.

Иако је рекао да му је жао кроз шта је прошла, Бајден није желео да упути званично извињење гостујући у емисији Вју одмах након објављивања кандидатуре. Анита Хил, сада професорка права, каже да млако извињење није довољно.

Сличан однос према критикама, Бајден је имао и у вези са недавним оптужбама да се недолично понашао према неким женама. Бајден је признао да му је такво понашање у прошлости донело проблеме, али да је он једноставно такав. Прошле недеље се чак и шалио на рачун тих оптужби.

То му неће помоћи у освајању бирача. Посебно не оних са умереним ставовима, којима су социјална питања веома важна.

Горепоменута Анита Хил можда је то најбоље рекла: "Није ми довољно да се само каже: 'Жао ми је шта ти се десило.' Бићу задовољна када будем видела праву промену и преузимање одговорности".

Права промена је потребна Бајдену. Време Клинтона и Обаме је прошло. Бирачима више није довољно да се кандидат лепо понаша и говори.

Клинтон је чак знао да свира саксофон, па је опет у његово време средња класа доживела додатно осиромашење, богати су додали још коју нулу на своје банковне рачуне, а укидањем закона Глас-Стигал утабан је пут за велику економску кризу 2008. Обама је причао о промени, али је није донео. Наставио је са Бушовим пореским олакшицама за богате, спасао банке након што су довеле до слома берзе, а америчка војска остала је у Ираку и Авганистану.

Бирачи са обе стране политичког спектра очекују опипљиве и конкретне предлоге. Било да је на пољу економије, социјалне правде или поштовања људских права. Бајденова понуда, барем за сада, делује неубедљиво.