Зашто је споран Кашмир

Напетост између Индије и Пакистана настала је после самоубилачког бомбашког напада у индијском Кашмиру средином фебруара, када је страдало око 40 припадника индијских паравојних формација. Уследио је индијски ваздушни напад на камп за обуку исламске групе Јаиш-е-Мохамед у региону Балакот на пакистанској страни Кашмира.

Последњи пут то се догодило 1971, а земље су неколико пута ратовале. Кашмир се налази на западном делу Хималајског масива и на 1.700 метара надморске висине, у граничном појасу Индије, Пакистана и Кине. Тако је и подељен, али због непризнавања, остао је спорна област.

По стицању независности Индије 1947. године, под притиском Муслиманске лиге одлучено је да се створи и Пакистан, а појединим полуаутономним областима остављено је да саме одлуче о својој судбини.

Кашмир је био кнежевина са већинским муслиманским становништвом, чији је владар био хиндуиста. Када су северну границу Кашмира прешла наоружана муслиманска племена, за махараџу је то била инвазија и позвао је Индију у помоћ. Убрзо је потписан документ о прикључењу Кашмира Индији, а индијска војска је дошла на територију Кашмира.

Пакистан је протестовао против тога и до данас није признао Кашмир за део Индије. Наредне године, 1948, установљена је линија прекида ватре која је поделила Кашмир на северну, пакистанску и јужну, индијску половину.

Године 1962. избио је кинеско-индијски сукоб, који је завршен кинеском окупацијом региона Аксаи. Уследили су сукоби Индије и Пакистана, а последица тога је стварање државе Бангладеш на истоку Пакистана.

У Кашмиру је сукоб трајао до 1972, када је Индија вратила Пакистану одузету територију.

Индија контролише око 43 посто копнене површине и 70 одсто њеног становништва. Пакистан 37 посто територије, док Кина контролише преосталих 20.

Пошто су и Индија и Пакистан у међувремену постали нуклеарне силе, спремне су да се уздрже од ескалације, што од њих очекују суседна Кина и Сједињене Државе.