Мигранти у Немачкој, има ли среће на крају пута

Док уче да глагол гебен значи дати, хиљаде миграната и избеглица у Франкфурту траже да им се да шанса у Немачкој, земљи ЕУ која је већини била прва на листи жеља на избегличкој рути. Интеграција мора да почне од језика. 

"Учим тек два месеца. Пре тога сам га учио на улици. Затим сам га учио док сам био на стручној пракси. Имам већ неки посао, али ми треба ниво Б1. Онда ћу моћи да радим као продавац", каже избеглица из Авганистана.

Пре доласка у Немачку више од 90 одсто њих није знало језик. Влада им плаћа 200 часова.

"Десет година већ радим овде, последња четири месеца радим са избеглицама, добро је, забавно, мултикулурално", каже Валентина Андрејева, наставник немачког језика.

Следећи ниво је потрага за послом. Џејкоб је имао среће.

"Док сам био на факултету, на часовима немачког, мој професор је рекао да постоји шанса за посао у Самсону и дошао сам овде на нормалан интервју, предложили су ми праксу, после сам урадио тест и прошао", исричао је Џејкоб, избеглица из Сирије.

Више од 200 компанија се укључило у програм помоћи избеглицама да се интегришу. Једна од њих је и ова у Франкфурту, која запошљава људе из чак 45 земаља.

"Одлучили смо да започнемо са праксом, односно системом пола учење, пола посао. За то се добија мање новца, али после тога они постану квалификовани радници и добију изгледнију будућност и у компанији и ван ње. То је вин-вин ситуација. Они ће после свега имати више новца, а ми бољег радника", каже Матијас Ганц из "Самсона".

Иако су се поједини политичари и економисти надали да би велики прилив миграната могло да буде једно решења за немачко тржиште рада којем недостају радници, тек свеки осам мигрант, који је дошао у Немачку 2015. успео је да нађе посао.

Ту, међутим, улазе мини и повремени послови. Неки раде и на црно. Интеграцију отежава и то што се азил чека и до две године, а за то време не смеју да раде посао са пуним радним временом.

"На почетку, јер не знају немачки, чисте, раде код аутомеханичара. Инжењери чак немају велике шансе. Али, ако знају добро енглески, или дођу у интернационалну компанију, онда имају велике шансе да добију посао", рекла је Кристамарија Вебер из Одељења за мигранте у Франкфурту.

У Франкфурту за избеглице је задужена Српкиња по пореклу. Објашњава нам њихову социјалну мрежу.

Милкица Ромић из Секретаријата за социјалну политику каже да су мини послови плаћени од 450 евра, али да од тога не могу да живе.

"То је заиста мало. Тада могу да добијају социјалну помоћ која износи 880 евра месечно, зависи од броја чланова породице", истиче Ромићева.

Земља са најјачом привредом у ЕУ интеграцију миграната и избеглица жели да настави кроз образовање. За период од 2016. до 2019. године за то су издвојили 100 милиона евра.