11. септембар, дан који је променио свет

Згаришта кула Светског трговинског центра одавно су рашчишћена, лидер Ал Каиде Осама бин Ладен је убијен, похватани су махом сви инспиратори вероватно најстрашнијег терористичког напада у историји човечанства. Ал Каида практично више и не постоји, али Американци још увек страхују да би се могли наћи на мети напада радикалних исламиста.

Ове године тај страх израженији је него раније. Истраживање јавног мнења које су заједнички спровели Си-Ен-Ен и ОРЦ показује да половина становника Америке сматра да ће радикални исламисти напасти САД у време годишњице напада на Вашингтон и Њујорк. Пре пет година, од нових напада страховало је 39 одсто Американаца, а раст узнемирења у Америци тумачи се утицајем акција Исламске државе и нападима на бостонски маратон, регрутни центар у Тенесију, пуцњаве у Сан Бернардину и Орланду, али и недавне догађаје у Ници, Паризу и Бриселу.

Амерички председник Барак Обама, истовремено, тврди да се Сједињене Америчке Државе никада неће предати страху, обећавајућу сународницима "немилосрдне" акције против Ал Каиде, Исламске државе и свих осталих организација радикалних исламиста које сеју страх и смрт по свету.

Годишњица напада поклопила се са врхунцем кампање за председничке изборе у САД, при чему и Доналд Трамп и Хилари Клинтон, свако на свој начин, тврде да би боље заштитили Америку од могућих будућих напада. Обећања председничких кандидата, суштински, представљају реакцију на серију истраживања јавног мнења, према којима се борба против тероризма, после пуних осам година, на велика врата вратила на листу врућих тема америчке политике. Разлог томе лежи у чињеници да Америка, ни пуних 15 година након 11. септембра није успела да пронађе начин да порази радикалне исламисте.

Према рачуницама које су, одвојено, објавили Бостонски и Браун универзитет, до сада је на акције против радикалних исламиста потрошено 4,79 хиљада милијарди долара. Узимајући у обзир начин на који је Вашингтон финансирао ратове, коначни рачун ће 2053. године износити 7,9 хиљада милијарди долара.

Током сукоба, у Авганистану и Ираку убијено је 2.200, односно 4.500 Американаца. Број мртвих Ирачана и Авганистанаца немогуће је прецизно утврдити јер се процене крећу од неколико десетина хиљада до више од милион мртвих. У међувремену, радикални исламисти изазвали су хаос у, до тада, релативно стабилним земљама попут Либије и Сирије.

Ратови млађег Џорџа Буша

Одмах после напада 11. септембра, Буш је наредио инвазију Авганистана, очекујући да ће брзом акцијом самлети отпор талибана и неутралисати утицај Ал Каиде на радикалне исламисте широм света. Његов план тек је донекле успео јер су надмоћне коалиционе снаге без проблема разјуриле талибане и успоставиле војну власт широм Авганистана.

Ухваћене су десетине сарадника и бораца Осаме бин Ладена, за које су формирани посебни војни судови, а најзначајнији међу заробљеницима затварани су у базу Гвантанамо на Куби како радикални исламисти не би имали правну заштиту коју им гарантује Устав САД. У наредних 15 година, тек шачица исламиста је осуђена на затворске казне, а Обама, упркос гласним обећањима, ни за осам година у Белој кући није успео да створи услове за затварање тог затвора.

Глобална америчка акција против радикалних исламиста, која се на тренутке претварала у праву параноју, резултирала је хапшењем хиљада наводних терориста, који су били затварани по тајним затворима широм света и са места на место пребацивани једнако тајним летовима Централне обавештајне агенције, ЦИА. Мучења, погрешне идентификације и безразложно насиље у великој су мери нарушили амерички углед у свету.

Додатни ударац америчком престижу задала је Бушова одлука да у марту 2003. године, због наводних арсенала оружја за масовно уништење, покрене инвазију Ирака, што је, у каснијем следу догађаја, разбуктало дубоке етничке поделе у тој држави и довела је на ивицу распада. Американци и Британци су брзо сломили отпор војске Садама Хусеина, који је касније ухваћен и погубљен, али је промена политичког баланса свакодневицу испунила бомбашким нападима, убиствима и погубљењима.

Истовремено, у Ираку је од готово безначајних фракција Ал Каиде, настала Исламска држава, која контролише значајне делове Ирака, суседне Сирије, али и Либије, Сомалије и Јемена.