Форин полиси: Убрзан ритам догађаја у свету - већ виђено

Пролазимо ли кроз период временског убрзања, пита се аутор текста и подсећа да се протеклих пар недеља у свету нанизало поприлично вртоглавих догађаја.

Британци су 23. јуна шокирали светску јавност, а и саме себе, гласајући за иступање из ЕУ, недуго потом је, 7. јула, пет полицајаца убијено хицима у Даласу, док је само недељу дана касније Исламска држава преузела одговорност за терористички напад у Ници изведен на Дан Бастиље, већ сутрадан је покушан пуч у Турској, а не треба заборавити ни скорашњу пуцњаву у Батон Ружу у Луизијани.

Уз све то, увелико тиња стравичан секташки рат без краја и конца у Сирији, пооштрене су тензије на релацији НАТО-Русија, а у току је и највећи политички преокрет у новијој америчкој историји пошто је популистички кандидат без искуства у државном управљању постао републикански кандидат на председничким изборима у САД, наводи Форин полиси.

Америчка публикација прави поређење с крајем 1989. године када је у року од само три месеца комунистичка владавина у Мађарској, Источној Немачкој, Чехословачкој, Бугарској и Румунији доживела крах, Берлински зид пао, САД извршиле инвазију на Панаму, а на Малти се састали Михаил Горбачов и Џорџ Буш старији и објавили да је Хладном рату дошао крај.

Једна од "интересантних" година била је и 1940, када је такође за мање од три месеца нацистичка Немачка освојила Норвешку, Данску, Холандију, Белгију и Француску, док је Совјетски Савез окупирао Литванију, Летонију и Естонију.

По згуснутом следу догађаја остале су упамћене и две недеље у августу 1945, када је завршена савезничка конференција у Потсдаму, када су пале атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки и када је СССР објавио рат Јапану, а предајом Јапана окончан Други светски рат.

Мада је тек пола прошло, година 2016. још није "интересантнија" ни од 1991, када је избио Заливски рат, када је покушан пуч против Горбачова, када се распао Совјетски Савез и када је убијен индијски премијер Раџив Ганди.

Ипак, сасвим је могуће да се талас догађаја којем сведочимо још више убрза, са несагледивим последицама, при чему вреди сетити се да хаотични догађаји могу узроковати друге, на много начина и чак на велику даљину - понекад са јасним везама, а понекад не, указује се у тексту.

Такође се примећује да један догађај који ствара раздор може да изазове друге, по угледу на њега, као што су 1848. године либералне револуције избиле на Сицилији и у Француској, а талас побуна, барем делимично инспирисан тиме, раширио се убрзо и у Данској, Аустријском Царству, Белгији, Немачкој и Италији.

Тако су и 1968. студентски протести захватили западни свет отворено се угледајући једни на друге и међусобно сарађујући, а крајем 1980-их су пукотине у структури власти у једном делу совјетског блока више пута надахнуле реформаторе и дисиденте у другим деловима да покушају исто или чак оду даље од тога.

У новије време, такви модели су се могли видети у "обојеним револуцијама" у бившем Совјетском Савезу и у "арапском пролећу".

Данас, са сваким терористичким нападом, групе попут Исламске државе чине све да изнесу у јавност оно што се догодило, глорификују починиоце и позове друге да опонашају наводне "мученике".

Хаос, такође, може добити на размерама услед последица које изазива, док узнемиреност може довести до још већих немира када групе или читави народи могу да предузму агресивну акцију као одговор на насилни догађај, из страха да не изгубе шансу да предузму било какву ефикасну акцију ако превише дуго чекају.

Многи историчари, тако, верују да се 1914. Немачка агресивно понела после убиства аустријског надвојводе Франца Фердинанда, изазвавши општи рат, услед уверења међу немачком елитом да ће изгубити трку у наоружању од Британије и Француске.

Још је неизвесно да ли ће нестабилно лето 2016. довести до бурних превирања каквих је било током историје и да ли ће тренутни осећај убрзаног времена потрајати, али историјски примери показују да се на много начина пламен насиља и хаоса може нагло раширити, па чак и прерасти у ватрену стихију, закључује Форин полиси.