Ројтерс: Да ли ће Брегзит остати мртво слово на папиру

Стиче се утисак, наводи агенција, да су све опције у игри - од изласка Уједињеног Краљевства из ЕУ и активирања члана 50, преко шкотске блокаде или чак распада Британије па до жеље да се одржи статус кво и остане у Унији.

Премијер Дејвид Камерон, који је по објављивању резултата референдума најавио одлазак у октобру, рекао је да неће направити формални корак ка разлазу од ЕУ те да тај посао оставља свом наследнику.

Пошто референдум није обавезујући, неки политичари сад предлажу да се пре званичног покретања процедуре за Брегзит о томе гласа у парламенту.

Са друге стране, европски званичници инсистирају на томе да процедура изласка Британије почне што пре, за шта је неопходно да Лондон активира члан 50 Лисабонског споразума.

Тај члан, који до сада никада није активиран, дефинише услове добровољног изласка из ЕУ, на шта има право свака држава чланица без било каквог посебног оправдања.

Званична одлука још није донета, референдумски резултати треба да буду потврђени и Лондон треба званично да се обрати Бриселу и да објасни своје намере.

За сада није извесно када ће се то догодити, пошто унутрашње ствари у Великој Британији нису тако једноставне, нарочито после изјава које стижу из Шкотске, али и после петиција за останак, најпре Лондона, а затим и комплетне Британије у Европској унији.

Многи британски политичари слажу се да резултат референдума 52 одсто за Брегзит, 42 против, значи да излазак Британије из ЕУ мора да се оствари јер би све друго било ударац демократији.

Са друге стране, Брегзит је изазвао потрес на финансијском плану, али и у редовима политичких партија.

"Калеидоскоп је уздрман не само у погледу нашег односа са ЕУ, већ и када је реч о томе ко води наше партије, ко влада земљом и ко је у саставу земљу", каже Ананд Менон, професор европске политике на Кингс колеџу у Лондону.

И док је петиција за расписивање другог референдума прикупила 3,3 милиона потписа, а посланик лабуриста Дејвид Леми каже да британски парламент има овлашћења да распише нови референдум, најгласнији отпор Брегзиту стиже из Шкотске.

Једна од опција је и да Шкотска блокира покретање поступка за излазак.
Наиме, парламенти Шкотске, Северне Ирске и Велса требало би да дају сагласност за излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ.

Пет милиона Шкота гласало је већински за останак Уједињеног Краљевства у ЕУ, а шкотска премијерка Никола Стерџон јуче је за Би-Би-Си рекла да би могла да затражи од шкотског парламента да блокира одлуку референдума.

Ипак, није познато да ли би такав сценарио икад био реализован или обавезујући. Портпарол шкотске премијерке касније је ракао да британска влада можда ни неће тражити сагласност, што повећава изгледа за одржавање референдума о независности Шкотске од Уједињеног Краљевства.

И коначно, последња опција била би да британске власти одустану од спровођења процедуре изласка из ЕУ.

Пошто нема примера из праксе за члан 50, Дом лордова је расправљао о томе како би Брегзит функционисао и у мају је после консултација са правним стручњацима објавио извештај о томе.
У документу се каже да иако политички тешко, правно би Великој Британији било омогућено да се предомисли и после активирања члана 50.

"Сходно закону, Уједињено Краљевство може да промени мишљење пре повлачења из ЕУ и да после свега одлучи да остане у Унији", објаснио је Дерик Вајт, један од професора који је радио на извештају.