УН: Климатске промене и загађен ваздух највеће претње здрављу у Европи

Извештај, објављен на климатској конференцији која се од 8. до 10. јуна одржава у грузијском граду Батумију, обухвата препоруке владама и другим глобалним актерима, као што су подстицање производње обновљивих извора енергије, смањење употребе ђубрива и хемијских загађивача и побољшање законодавне регулативе заштите земљишта.

У извештају се упозорава на континуирани губитак биодиверзитета и деградацију екосистема у евроазијском региону и наводи да употреба моторних возила у неким земљама ЕУ доводи до вишег нивоа загађења од индустријских постројења.

Загађени ваздух један је од главних узрока преране смрти, а њему је изложено 95 одсто градског становништва у земљама ЕУ, наводи се у извештају и додаје да здравље људи угрожавају и нездрав начин живота и одсуство повезаности људи и животне средине.

Аутори извештаја такође су упозорили на све већу опасност од климатских промена и њихове последице по животну средину и здравље људи, као што су поплаве, екстремно високе температуре, смањење пољопривредне производње и болести изазване загађеном водом и храном.

Смањење биодиверзитета и пропадање екосистема због убрзане урбанизације нарочито је изражено у источној и западној Европи, док је нешто мање у централним деловима континента, Русији и централноазијским земљама.

Земље чланице ЕУ због прекомерне употребе хемијских производа сваког дана губе 275 хектара обрадивог земљишта, што се неповољно одражава на здравље становништва, наводи се у извештају.

Према речима Јана Дусика, директора Регионалне канцеларије УНЕП-а за Европу, циљ извештаја је указивање на неопходност међудржавне сарадње у развоју инклузивне еколошке политике, засноване на јединственом приступу решавања проблема и постизању одрживог развоја.

Извршни секретар УНЕЦЕ-а Кристијан Фрис рекао је да је један од циљева извештаја пружање свежих информација о највећим регионалним климатским ризицима и изазовима и помоћ владама у обликовању будуће политике у тој области.

Учесници конференције закључили су да је амбициозна политика отклањања фактора климатских промена у ЕУ довела и до позитивних резултата, те је емисија штетних гасова од 1990. до 2013. године смањена за 21 одсто, али да је за пуну примену Париског климатског споразума неопходно још амбициозних циљева.

Владама европских земаља упућена је препорука подстицања развоја производње обновљивих извора енергије и подизања енергетске ефикасности, као и смањење употребе загађујућих супстанци и унапређење законодавне регулативе у складу са међународним климатским конвенцијама и инструментима усвојеним у оквиру УНЕЦЕ.