Историјске промене у безбедносној политици Јапана

Горњи дом јапанског парламента усвојио је пакет закона који оружаним снагама те државе омогућава веће ангажовање у иностранству и учешће у колективној одбрани и у случају да јапанска територија није директно нападнута.

Исти закони половином јула су усвојени и у Доњем дому парламента, тако да одмах ступају на снагу.

Тиме је стављена тачка на седам деценија дугу послератну политику Јапана која је у потпуности одрицала коришћење силе у међународним сукобима и предвиђала вођење искључиво одбрамбеног рата у сопствену корист.

Измена закона значи да би јапанске снаге сада могле да буду позване у одбрану војних ефектива савезника и пријатељских земаља као што су Сједињене Америчке Државе ван своје територије, или у заштиту поседа од стратешког или виталног значаја за Јапан као што су флоте страних танкера који преносе нафту и природни гас у ту далекоисточну царевину.

Ове промене усмерене на учвршћивање војног савеза са САД превасходно су мотивисане забринутошћу због војног јачања Кине и напретка који је Северна Кореја остварила у развоју нуклеарног оружја, али имају основе и у идеолошкој свести владајуће гарнитуре из Либерално-демократске партије, која, чини се, с носталгијом гледа на прошла времена када је Јапан играо важнију војну улогу у Азијско-пацифичком региону.

Грађански отпор већем ангажовању јапанских војника у иностранству

Јапанска влада је, под притиском јавности, у свом предлогу нових закона као услов за укључивање у колективну одбрану поставила критеријум да постоји опасност по опстанак самог Јапана.

Критичари законских промена, међутим, сматрају да се тај критеријум може широко тумачити и злоупотребити, те да би Јапан кроз своје војно савезништво са Сједињеним Државама могао да буде увучен и у сукобе који га се директно не тичу.

Последњих месеци у Јапану је одржано више великих народних протеста против доношења новог пакета закона, јер их јапанска јавност углавном доживљава као кршење устава, окретање леђа вишедеценијском пацифизму и као самовољу владе са десничарским премијером Шинзом Абеом на челу.

Посланици више опозиционих партија у парламенту изнели су мишљење да владајућа коалиција намеће измену закона под притиском Сједињених Држава и у корист америчке армије и војне индустрије, те изразили забринутост да би јапански војници као резултат тих промена могли да буду увучени у америчке ратове, па и ратне злочине.

Посланици владајуће коалиције, међутим, тврдили су да ће нови закони допринети јачању јапанске моћи одвраћања и тако допринети очувању мира.  

Усвајање нових закона у Горњем дому парламента протекло је у дугом протоколарном надмудривању између владајуће коалиције и опозиције, па и у рвању и гушању супротстављених посланика. Само гласање за и против догодило се тек око два часа ујутру по јапанском времену.

Вишемесечне жестоке дебате у парламенту које су претходиле гласању пропраћене су готово свакодневним демонстрацијама грађана.

Према најновијим истраживањима јавног мњења, око половине јапанских грађана се противи већем ангажовању јапанских војника у иностранству, док га само око петине подржава. Упркос томе, може се сматрати да Абеова влада има не само правни и политички, већ и извесни и морални легитимитет за такве промене.

Наиме, Либерално-демократска партија премијера Абеа има апсолутну већину у парламенту, коју је у протекле три године стекла и на редовним и на ванредним изборима, додуше, пре свега својим обећањима да ће Јапан извести из рецесије и економске неизвесности.

ЛДП има и подршку коалиционог партнера партије Комејто, а усвајање новог пакета закона подржало је и неколико других мањих партија.

Важне али постепене промене

У прошлости јапанске трупе су у иностранству биле ангажоване искључиво у неборбеним мисијама као што су одржавања мира под окриљем Уједињених нација, обнављање инфраструктуре порушене у рату, или тако што су горивом снабдевале америчку моранарицу и друге коалиционе снаге укључене у операције у Авганистану.

Нови пакет закона предвиђа проширење обима делатности јапанских војника у мировним операцијама па ће Јапанци, који су у саставу плавих шлемова до сада вршили само инжењеријске радове, убудуће учествовати и у оружаним стражама и патролама. 

Нови закон даје и већа права и могућности јапанској војсци у логистичком снабдевању других армија, па ће она својим савезницима моћи да испоручује и муницију, а не само гориво и намирнице како је то до сада чинила.

Наравно, највећа промена је већ поменуто право на колективну одбрану које подразумева директну оружану подршку нападнутом савезнику и ван своје територије, под условом да постоји велика опасност и по сам Јапан.

Сматра се, међутим, да ове промене, бар у скорије време, неће имати велики одраз на ангажовање јапанске војске у иностранству у смислу да се не очекује да би јапански војници могли да се нађу раме уз раме са америчким на бојиштима широм света, како је то случај са Британцима или Французима.

Такође, јапански политичари су у више наврата изјавили да се њихова држава неће укључити ни у снабдевање муницијом коалиционих снага које се боре са тзв. Исламском државом у Сирији и Ираку.

Шта нова јапанска стратегија значи за Источну и Југоисточну Азију?

Ипак, те законске промене ће омогућити јапанским и америчким војним планерима да изнађу нова, заједничка решења за праћење кретања и сузбијање војнополитичког утицаја кинеских, севернокорејских и руских снага у Источној и Југоисточној Азији.

Конкретно, многи аналитичари очекују да ће се јапански извиђачки авиони и морнарица ускоро укључити у патроле у Источном и Јужном кинеском мору и тако помоћи Сједињеним Државама и тамошњим земљама да парирају кинеским војним ефективима у тим областима. 

Сматра се и да ће САД и Јапан сада приступити и изради нових планова за евентуални оружани сукоб са Народном Републиком Кином, као и да ће такви планови вероватно укључити и подршку Тајвану и Филипинима, који се суочавају са растућим војнополитичким притиском од стране Кине.