"Вашингтон пост": Путин сели фронт из Украјине у Сирију

Како лист наводи, током лета, руске снаге у источној Украјини биле су активне сваког дана и наносиле су значајне жртве украјинској страни, без реакције западних влада.

Након новог примирја 1. септембра, оружје је утихнуло, а оптимисти су спекулисали да се председник Русије Владимир Путин повлачи. Тада су, међутим, стигле вести из Сирије: Руски војни авиони надлећу провинцију Идлиб коју држе побуњеници, касарна је у изградњи у новој бази, а бродови истоварају нова оклопна возила.

Путин се, како се испоставило, не повлачи, већ само мења фронт и спроводи још један маневар, попут многих на које америчка администрација није адекватно одреаговала, пише Вашингтон пост.

Још увек није јасно какве су руске намере у Сирији, као ни у Украјини, где Москва и даље има, према проценама, 9.000 редовних војника, поред 30.000 нерегуларних, и 240 тенкова.

Неки аналитичари тврде да Путин дејствује на Блиском истоку из очаја, јер није успео да оствари намере у вези са Украјином. То, међутим, може да се посматра и из другог угла, наводи амерички лист.

Путинова употреба силе успела је да примора запад да прихвати његове захтеве у вези са Украјином и он сада жели да понови тај тријумф на другој позорници. Како лист наводи, нико није испао више намагарчен потезима Кремља од човека задуженог да зове Москву и протестује, америчког државног секретара Џона Керија.

Кери је у мају отпутовао у Путиново омиљено излетиште, Сочи, да би са њим разговарао о Ирану, Украјини и Сирији. По завршетку састанка, Кери је поручио да би ратови у Украјини и Сирији требало да се решавају кроз америчко-руску сарадњу. Након тога, успостављен је посебан дипломатски канал између Москве и Вашингтона за координацију на пољу Украјине, са циљем да се сукоб оконча до краја године.

Током лета, док се Вашингтон бавио нуклеарним споразумом са Ираном, америчке и европске дипломате ослониле су се на прозападну украјинску владу Петра Порошенка.

Кери је у Сочију понудио пуну подршку САД имплементацији споразума "Минск 2", постигнутог у фебруару уз посредство Немачке и Француске у тренутку када су редовне руске снаге односиле победу над украјинском војском.

Вашингтон пост оцењује да је та погодба веома лоша по Кијев, јер предвиђа да Украјина мора да усвоји уставну реформу која проруским регионима даје ванредна овлашћења, као и да реформе морају да задовоље Москву, што Путину де факто даје право вета на управљачку структуру у Украјини.

Иако Русија није укључена у прву тачку споразума из Минска - прекид ватре, Обамина администрација снажно је притисла Порошенка да украјинском парламенту поднесе уставни амандман, што је он и учинио и добио прелиминарно одобрење након што је упозорио законодавце да би његова влада могла да изгуби подршку САД.

Порошенко је платио високу цену: Насилни протести испред парламента резултовали су са неколико смртних случајева. Ипак, деловало је као да су САД успеле да спроведу Керијево обећање Путину.

Путин, међутим, није био задовољан. Навео је да реформа није променила суштину структуре власти Украјине, а његов захтев да диктира политику у Украјини није могао бити очигледнији, наводи Вашингтон пост.

Ипак, уместо да престану да му попуштају, западни лидери понудили су нове уступке, а немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да је неопходно да се превазиђу разлике у мишљењима са Русијом.

Како је све то повезано са Сиријом, пита лист додајући да је јасно да Путин и тамо има план и да жели да блокира сваки покушај запада да свргне Башара ал-Асада као и да наметне прихватање Асадовог режима као партнера у новој коалицији против Исламске државе.

Путин је ту идеју изнео Обами током телефонског разговора у јуну, а Обама је, као и Кери, погрешно закључио да је Путин спреман на сарадњу, наводи лист.

Руска чизма се сада појављује на терену, у Асадовом етничком упоришту Латакији, а неки аналитичари наводе да руски авиони и беспилотне летелице могу да буду употребљени за нападе у име сиријског режима.

Путин, још увек није остварио своје циљеве у Украјини, упркос лобирању запада, а мало је вероватно да ће успети да спаси Асада. Али ако је један од његових циљева да покаже да може да наређује и прети Америци, у томе је поприлично успешан, закључује амерички лист.