Хирошима, 70 година после трагедије

Сваке године 140 хиљада светиљки вине се у ваздух над Хирошимом, по једна за сваку жртву америчког нуклеарног напада на тај град 6. августа 1945. Млади Јапанци тада уче о страхотама рата и састају се са преживелима којих у Јапану има још око 200.000.

"Деценијама после експлозије било је страшно. Стално сам виђала људе са унакаженим лицима, љде без руку. Не могу речима да опишем шта сам преживела и како сам се осећала", рекла је жена која је преживела напад.

"Младе генерације попут моје морају да уче шта се догодило јер у противном би то могло да се понови у будућности. И морамо да преносимо следећим генерацијама. Дошао сам да се помолим за жртве и одлучан сам да негујем сећање", каже жена са дететом која је дошла да се помоли за жртве.

На 70. годишњицу страдања, јапански лидери обећавају да ће њихова земља предводити борбу за то да се обнове преговори о споразум о нуклеарном разоружању.

"Јапан ће наставити да позива на сарадњу и оне земје које имају нуклеарно оружје и оне које га енмају и ја сам одлучан да учиним све што могу да коначно постигнемо да свет буде ослобођен нуклеарног оружја", каже Шинзо Абе, премијер Јапана.

Следеће године у Јапану ће бити одржан самит Групе-7 најразвијенијих земаља и јапанска влада је најавила да ће америчког председника Барака Обаму одвести да посети места на којима су у Хирошими и Нагасакију екплодирале једине атомске бомбе које су употребљене против цивилног становништва.

Последице се осећају и данас

Обележавање 70. годишњице страдања народа Хирошиме било је прилика да преживели са младим генерацијама поделе сећања на страхоте рата.

Објављен је велики број сведочанстава жртава атомског напада и студија о последицама које је атомско оружје оставило и, после седам деценија, још оставља на оне који су га преживели као деца.

Научници су мислили да ће последице зрачења престати да утичу на људе после 10 до 20 година. Најновија истраживања, међутим, указују на трајније последице.

У Јапану данас живи око 200.000 људи који су преживели атомске ударе на Хирошиму и Нагасаки. Из те популације две трећине умиру од разних облика рака и леукемије. Лекари, међутим, тврде да времешну популацију све више убијају обољења срца и крвних судова.

"Раније смо веровали да нема везе између радијације и кардио-васкуларних обољења. Сада видимо да преживели са годинама почињу да страдају од инфаркта миокарда и ангине. Истраживање показује да је то директна последица радијације", каже др Масао Томонага, специјалиста за болести радијације

У Хирошими и Нагасакију постоје посебне болцице за жртве атомских напада. Имају више од 11.000 пацијената. Један од њих је и Сумитеру Танигучи.

"Имао сам 16 година и тога дана сам бициклом разносио новине. Бацило ме је на земљу брзином од 300 метара у секунди и одмах сам осетио да ми горе леђа. Земља се тресла и мислио сам да ћу умрети. Када се све смирило устао сам и видео да се кожа са моје руке, од рамена до шаке, вуче за мном као крпа. Није болело. Онда сам видео и друге људе. Изгореле. Није се знало ко је мушко, а ко женско. Хтео сам да им помогнем али ме је снага одједном издала. Бицикл ми се истопио као да је од чоколаде", прича Сумитеру.

Три године и седам месеци био је на ивици смрти. Највећи страх му је био да ће радијација оставити последице на његову децу. Лекари кажу да је неизвесност с којом су деценијама живели ови људи допринела садашњим срчаним проблемима исто колико и радијација.

Већина тих људи су били деца кад је на њих бачена атомска бомба. Од своје десете године размишљају о томе какве ће их последице задесити, хоће ли њима или њиховој деци установити рак или леукемију. Нико није могао да им каже "ваша патња сада се завршава".

У деценијама после Хирошима и Нагасакија око 400.000 имена уписано је у меморијал жртвама.