Дачић: Заменити културу конфронтације културом сарадње

Дачић је рекао да су принципи из Хелсинкија озбиљно угрожени, а оружани сукоби поново реалност у Европи. Зато се ове године уместо прослављања годишњице Завршног акта из Хелсинкија, председавање Србије ОЕБС-у бори са најтежом кризом европске безбедности од краја Хладног рата, преноси Танјуг.

Подсећа да је Србија заједно са Тројком ОЕБС-а подржала формирање Панела еминентних личности, са задатком да, кроз своја два извештаја, пружи конструктиван допринос расправи о томе како да се превазиђу поделе у Европи.

Захваливши се амбасадору Волфгангу Ишингеру као председавајућем Панела, Дачић је подсетио да су препоруке управо завршеног Прелазног извештаја произишле из научених лекција из кризе у и око Украјине, сада доступне свим државама учесницима ОЕБС-а, и изразио је уверење да ће оне допринети расправи о даљем развоју ОЕБС-а.

"Такође желим да, у сусрет Министарском савету у Београду, изразим наду да ће Панел, кроз свој Завршни извештај, допринети суштинској дебати о безбедности на простору ОЕБС-а", рекао је Дачић на скупу коме су присуствовали и генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер, као и чланови уже групе Минхенске безбедносне конференције.

Шеф српске дипломатије је указао да ће поновно учвршћивање европске безбедности бити једино могуће уколико се постигне трајно решење кризе у и око Украјине, чији су корени много дубљи него што је на почетку могло да се сагледа.

"Тензије на релацији Исток-Запад, потхрањене различитим схватањима претњи и безбедносним разлозима, поново су се појавиле и пре избијања кризе", истакао је Дачић и додао да растуће неповерење, политика конфронтације и све мања приврженост ОЕБС-овом концепту свеобухватне безбедности ремете сарадњу у различитим областима.

У постојећем контексту како је оценио, управо би ОЕБС могао да буде користан механизам за ублажавање кризе и отклон од размишљања чији је смисао да добитак за једне значи губитак за друге.

ОЕБС, истакао је, већ има важну улогу у пружању помоћи за смиривање сукоба и олакшавање политичког процеса а председавање Србије чини све у својој моћи у циљу налажења политичког решења на основу Споразума из Минска.

"Наши највиши приоритети јесу да спречимо ескалацију кризе у већи сукоб, обезбедимо одржив политички процес, као и заштиту инклузивног и кооперативног карактера рада ОЕБС-а", рекао је Дачић.

Истиче да је уз Трилатералну контакт групу, Специјална посматрачка мисија највидљивији елемент одговора ОЕБС-а на кризу у и око Украјине, а да је ОЕБС на убедљив начин показао да може да пружи резултате.

"Без узајамног разумевања безбедности и заједничког посвећеног реговања, ризикујемо ескалацију свих ових изазова", рекао је Дачић и поручио да би замрзнути сукоби могли да се подгреју и поново претворе у оружане сукобе.

Министар је закључио да да би се безбедносна архитектура учинила отпорнијом, садашња култура конфронтације мора да се замени културом кооперације и заједничког деловања.

За следећи месец сазвао је неформални и инклузивни састанак на високом нивоу у Хелсинкију, како би се размотриле шире импликације садашње кризе по европску безбедност, а посебно ОЕБС.

Дачић се осврнуо и на искуство Србије која, како је рекао, напорно ради да превазиђе тешко наслеђе из недавне прошлости и истакао да ОЕБС игра важну улогу у транзицији Србије западног Балкана, кроз подршку широком опсегу реформи, као и регионалној сарадњи и помирењу.

"Присуство ОЕБС-а у региону било је за нас корисно, и чврсто верујем да мисије ОЕБС-а на терену пружају вредан допринос својим земљама домаћинима", истакао је Дачић.

Инклузивна платформа ОЕБС-а за дијалог и заједничко деловање - што је један од кључних резултата Хелсиншког процеса - је важан инструмент за стабилност, не само на Западном Балкану, већ широм региона ОЕБС-а, поручио је Дачић.