Геополитички клинч у Јужном кинеском мору

У обраћању политичарима, научницима и војнодипломатском кору из земаља Азијско-пацифичког региона у Међународном институту за стратешке студије (ИИСС) у Сингапору у суботу, амерички секретар за одбрану Аштон Картер позвао је Народну Републику Кину и друге земље региона да престану са изградњом вештачких острва у Јужном кинеском мору, где се најмногуљуднија земља света спори око територија са неколико држава југоисточне Азије.

У говору учесницима "ИИСС Азијског самита за безбедност", иницијативе познате и под називом "Шангри Ла дијалог", Картер је нарочито изразио дубоку забринутост због размера радова које предузимају кинеске власти, могућности да новостворена острва буду искоришћена у војне сврхе и постану поприште оружаних инцидената.

Пекинг је половином деведесетих започео рад на утврђивању и проширивању атола и подводних гребена у Јужном кинеском мору, стварајући тако физичке одскочне даске за пројектовање сопствене економске и војне моћи, јер тако настала вештачка острва могу да послуже за пристајање рибарских и трговачких бродова, али и за базирање војних ефектива. Порема извештавању међународних медија, рад на изградњи тих испостава у морском пространству нарочито је интезивиран у протекле две године.

Народна Република Кина полаже право на чак 70 одсто тог морског пространства, укључујући ту и воде које друге државе сматрају слободним међународним саобраћајним коридорима и воде које се налазе хиљадама километара од њене обале, а надомак земаља као што су Вијетнам, Филипини и Брунеји.

Вештачка острва евентуално би могла Пекингу да послуже и као аргумент за сопствене захтеве и тврдње у територијалним споровима са другим државама у Јужном кинеском мору.

Реагујући на ту могућност, Картер је нагласио да "претварање подводних стена у авионске писте једноставно не може некоме да да право на суверенитет и дозволу да ограничава међународни ваздушни и поморски саобраћај".

Последњих недељу дана западњачке агенције интезивирале су извештавање о радовима које кинески грађевинци спроводе на више локација у Јужном кинеском мору, а амерички извиђачки авиони, упркос упозорењима кинеске морнарице и ваздухопловства, у више наврата су прелетели и сликали кинеска вештачка острва, изазивајући шпекулације појединих међународних медија о могућности избијања оружаног сукоба.

У свом говору у Сингапуру Картер је изјавио да ће САД наставити да одржавају војно присуство и вежбе у Јужном кинеском мору и да ће у њега упутити своје најсавременије бродове, подморнице и летелице.

Геополитички и привредни значај Јужног кинеског мора

Јужно кинеско море захвата огромно пространство између Тајвана и кинеске обале на северу, Вијетнама на западу, Филипина на истоку, и острва Борнео на југу, које међусобно деле Малезија, Индонезија и Султанат Брунеји.

Реч је о површини од око 3,5 милиона квадратних километара кроз коју пролази половина укупног светског поморског саобраћаја. Тим морем се крећу пловила која носе сировине и производе за потребе таквих гиганата светске економије као што су Кина, Јапан, Јужна Кореја, Тајван и Сингапур.

Поред проблема изградње вештачких острва и евентуалног позиционирања кинеских снага на њима, Јужно кинеско море је и поприште територијалног спора око две групе острва насталих природним путем. Кина и Вијетнам се споре око Параселских острва која су ближе вијетнамској обали али се од половине седамдесетих година у целости налазе под кинеском контролом.

Такође, ове две земље, као и Малезија, Филипини и султанат Брунеји, сукобљавају се око различитих делова архипелага Спратли, који се налази у самом срцу Јужног кинеског мора. Сама површина тих острва је врло мала, али услед велике разуђености, она захватају чак 425.000 квадратних километара акваторије.

Остварење суверенитета над њима би земљи или земљама које их контролишу омогућило контролу огромног морског пространства кроз које пролазе најважнији светских пловни путеви и приступ огромној количини природних ресурса као што су нафта, гас и риба.

Нова улога Јапана у Јужном кинеском мору 

Америчком министру у осуди кинеских активности на изградњи вештачких острва у Јужном кинеском мору придружио се и његов јапански колега Ген Накатањи упозорењем "да ће се ред претворити у неред, а мир и стабилности урушити ако незаконита ситуација остане запостављена".

Накатањи је изразио наду да ће се "све земље, укључујући ту и Кину, понашати као одговорне силе".

Јапански министар предложио је и формирање заједничких снага земаља чланица Асоцијације нација југоисточне Азије које би 24 часа дневно патролирале Јужним кинеским морем, јављају азијски медији.

У том случају, Токио би тим земљама понудио опрему за надзор као што су извиђачки авиони и патролни чамци, који представљају један од најбољих производа јапанске војне индустрије и који су већ тражени у региону југоисточне Азије, исто као и половни разарачи и подморнице јапанске производње.

Јапанска влада и парламент тренутно раде на измени закона која ће, вероватно, почев од лета омогућити веће ангажовање јапанских снага ван граница своје земље, па је могуће да ће се на задацима патролирања и осматрања у Јужном кинеском мору ускоро наћи и пловила под јапанском заставом, управо онако како то прижељкује Вашингтон.

Сучељавање америчке и кинеске државне стратегије у Јужном кинеском мору

Сједињене Америчке Државе упркос војнополитичкој бури на Блиском и Средњем истоку, настоје да пребаце аксијалну осу својих дипломатских, обавештајних и војних напора на Азијскопацифички регион јер он ново економско срце планете и јер се у њему, у форми растуће економске и војне моћи Кине, последњих пар деценија развија озбиљна потенцијална претња глобалној хегемонији Вашингтона.

Са друге стране, кинеско војно и политичко руководство објавило је стратегију динамичнијег изласка на море, која подразумева јачање морнаричих и ваздухопловних снага, успостављање сопствених зона за идентификацију летелица које делом обухватају и међународне ваздушне коридоре, снажније истицање кинеских захтева у територијалним споровима са другим државама и потискивање америчких војних ефектива од сопствених обала дубље у Пацифик.

Настојање Кине да постигне те циљеве, у Јужном кинеском мору је нашло израз у покушају да се оствари контрола и суверенитет над пространством и ресурсима конструисањем вештачких острва са пристаништима и авионским пистама и постављањем нафтних платформи у спорним водама.

То, међутим, економски мање развијене и војно слабије земље југоисточне Азије као што су Вијетнам и Филипини гура у загрљај Сједињених Америчких Држава из којег су се великом муком ослободиле крајем прошлог века. Комунистичка партија и народ северног Вијетнама, уз помоћ присталица са југа, срушили су проамерички марионетски режим у Сајгону (данас Хо Ши Мин) и протерале америчке трупе са вијетнамског тла 1975, док је филипинска влада 1992. затворила велику америчку поморску базу у у заливу Субик недалеко од престонице Маниле.

Последњих десетак година, међутим, суочене са све већим притиском од стране кинеске морнарице, ове земље разматрају идеју да поново угосте америчке снаге и сада раде на јачању својих морнарица углавном увозећи патролне бродове јапанске производње. 

Поглед у будућност

Војнополитички коментатори у Азији верују да упркос одлуци Вашингтона да отпочне прелете извиђачких авиона и упућивање бродова у близину новоизграђених кинеских поседа у Јужном кинеском мору неће доћи до оружаних инцидената и рата, јер то не би одговарало ни САД, ни Кини, ни земљама југоисточне Азије.

Известан ризик од неспоразума на терену и размене ватре постоји, али преовладава уверење да би, чак и у случају таквог инцидента, ескалација била спречена, јер постоји свест да би економски губици свих страна проузроковани евентуалним ратом око ненасељених територија били превелики.

Политика САД у региону обухвата понуде за продају наоружања земљама које се осећају угроженим од Кине, нуђење војне заштите сопственим ефективима кроз стационирање америчких снага на територији тих земаља, као и ангажовање традиционалних савезника Јапана и Аустралије да врше дипломатски притисак на Пекинг, снабдевају опремом његове противнике, па и упуте сопствене снаге на патроле у Јужно кинеско море.

Ипак, аналитичари у Азији углавном сматрају да та политика може само да успори и одложи раст кинеског утицаја и моћи у том стратешки важном мору, али да не може да заустави војнополитички раст Кине и пројектовање њене моћи на то море.

Поједини стручњаци процењују да ће кинеска економија, упркос успоравању привредног раста у последњих пар година, до 2020. године по обиму претећи САД, те да ће материјално и технолошко јачање кинеске морнарице и ваздухопловства ускоро Пекингу омогућити да оствари свој циљ да у близини својих обала равоправно парира војним снагама САД и њених савезника.