Руски бродови у некадашњој бази НАТО-а

Норвешка арктичка обала повратила је своју стратешку важност, јер су напетости између Русије и чланица НАТО савеза досегле размере које нису виђене од распада Совјетског Савеза.

Климави односи су довели до великих критика због затварања поморске базе Олавсверн, масивног комплекса у планинама близу града Трумсеа, који је затворен од 2009. године. До затварања је довела тада наизглед смањена опасност од стране Москве.

Бивши норвешки вицеадмирал Еинар Скорген и остали критичари кажу да је Норвешка сама себи одузела пресудно упориште на далеком северу, присиљавајући своје подморнице да путују стотине додатних километара из својих база како би одбраниле ту област.

Осим тога, три руска брода провела су зиму усидрена дубоко у планинском склоништу, некад строго чуваном војном постројењу.

"Ми смо једина земља уз Русију која је стално присутна у Баренцовом мору, где делимо заједничку границу. Очито је да би наша морнарица требало да буде стационирана тамо, укључујући и наше подморнице", сматра Скорген.

"Ако наши бродови нису тамо где су потребни, онда могу бити и отписани сви заједно", истиче Скорген.

Начин на који је база променила власника и завршила у рукама руских истраживачких бродова, од којих су неки наводно повезани с "Гаспромом", додатно је разбеснео бивше војне заповеднике.

Када је понуђена на продају и када се ниједан купац није јавио на почетни оглас, норвешки предузетник је 2013. године склопио посао за само 4,6 милиона евра. Нови власник Гунар Вилхелмсен рекао је да нема више никаквих тајни које окружују базу.

"Не откад су је војска и НАТО ставили на продају путем интернета, заједно с фотографијама сваког кутка и пукотине', рекао је Вилхелмсен.

Ипак, потенцијал за руске војне активности на истраживачким бродовима забринуо је многе војне стручњаке, поготово бивше званичнике који су све склонији томе да износе своје мишљење.

"Русија је земља у којој држава има утицај над свим комерцијалним или полудржавним предузећима. Јасно је да врло мало људи зна што се догађа на тим пловилима", рекао је пензионисани вицеадмирал Јан Рекстен.

Додао је како је продаја Олавсверна двоструки губитак јер су норвешке оружане снаге изгубиле важну базу и сада тамо пристају руску бродови.

Иронично, одлуку о затварању базе донела је левичарска влада Јенса Столтенберга, који је касније постао генарални секретар НАТО-а и који је упозорио земље да не смањују страже када је реч о Русији.

Блогер Кјел-Ола Клејвен, који пише о безбедносним питањима у Норвешкој, аферу је прозвао највећом грешком у новијој историји земље.

Упркос протестима, тренутна норвешка влада није показала знакове да би могла да промени одлуку својих претходника.

"Не постоје планови за поновно успостављање војних објеката у Олавсверну", рекао је политички саветник министра одбране Аудум Алворсен. Додао је како оружане снаге немају овлашћења за увођење ограничења у луци нити овлашћења за праћење цивилних бродова који пристају у њу.