Бадју: Екстремисти провоцирају јавност

Напад на лист Шарли ебдо и догађаје који су уследили, Бадју је пратио из Србије где промовише своју нову књигу "Живи презент и политички субјект".

Говорећи о тренутној ситуацији у Француској, Бадју каже да је реч о тренутку када је капитализам постао глобалан и постао доминантна сила у свету, Европи, па и у Француској.

"То је и период великих проблема на Блиском истоку, који су кулминирали ратом у Ираку, побуном у Сирији и уништењем либијске државе, у којем су нарочито учествовале француске снаге. У том контексту треба да посматрамо овај догађај, а он је, нажалост, далеко од проблема који су нас мучили шездесетих година", наводи Бадју.

Истиче да је пре Другог светског рата постојала читава традиција атентата на неподобне институције штампе.

"Зато бих ја овај атентат квалификовао као фашистички, извршен у новим условима. Зашто је фашистички? Зато што меша древне националне, расне и верске традиције са савременим капитализмом. Сви ти покрети су прокапиталистички. Никада нису били комунистички. У оквиру опште хегемоније капитализма, постоји један покрет који се бори за свој верски, расни и национални идентитет на екстремно насилан начин. Они убијају да би испровоцирали јавно мњење, па макар се оно окренуло и против њих. Њима је свеједно. Важно им је да се о њима говори и да се ствара атмосфера терора и страха", каже Бадју.

Како оцењује, ни реакције на напад у Француској му се не чине позитивним.
"Дакле, уз апсолутне осуде тих ужасних убистава, која сматрам фашистичким, не могу ни да подржим тренутну реакцију на све то, јер се бојим даљих негативних последица ове провокације. Говори се: видите шта су ти људи у стању да ураде? А ти људи су Арапи и афрички црнци. Тако се смањује разлика између културолошког расизма и осуде убистава", објашњава Бадју.

Поручује да је потребно извршити значајан интелектуални, национални и политички напор који би пре свега требало да подсети да је Француска земља са дугом колонијалном традицијом, коју дубоко обележава непријатељство према становништву у бившим колонијама.

"Ми смо земља која је водила рат у Алжиру, где су почињена небројана зверства. Ми смо и даље веома активни и доминантни у делу афричких земаља и наше становништво је, а да тога није ни свесно, веома обележено осећајем супериорности у односу на дошљаке из Африке или Азије. Потребно је радити да би се, посебно млади, обавестили о политичким догађајима који се игноришу и који не постоје у школским програмима", тврди француски филозоф.

Истиче и да би требало јасно разликовати читаве заједнице које се на овај начин дехуманизују, од једног броја група које је назвао фашистичким и које, као што су то увек и чиниле, користе своју расну, верску, националну и језичку различитост за провокације и насиље.

"Блиски исток је њихов центар, али су разгранате по целом свету. Додао бих да су западњаци у великој мери одговорни за ситуацију на Блиском истоку. Они су потпуно уништили ирачку и либијску државу. Оне су биле ауторитарне, али су држале ситуацију под контролом. То су учинили Американци с једне, а англо-французи с друге стране. Када сејете деструктивни хаос, не можете да плачете када се то окрене против вас", каже Бадју.

Бадју истиче да постоји зло имеђу два света и наводи да је то последица два супротстављена партнера.

"С једне стране, ту су огромни доминантни приватни интереси западног света, концентрисани пре свега на Блиски исток као главни извор нафте и других богатстава. Зато је контрола над Блиским истоком од суштинског значаја. С друге стране, ту су интереси фашистичких бригада из тог дела света, које користе општу деструкцију. Називају их фанатичним муслиманима, али вера код њих игра само идеолошку улогу како би се помоћу ње народ навео на послушност", објашњава Бадју.

Подсећа да је и пред Први светски рат народ дефиловао улицама ускликујући "Живео рат".

"Нису били у праву. Огроман број људи се може окупити због погрешне процене ситуације. Мислим да је то овде случај. Зато апелујем и то чиним и овде, јер сте ми пружили прилику, на све утицајне људе да покажу минимум луцидности. Безрезервна осуда крвавог тероризма не значи да треба објавити нејасан и мрачан светски рат и позвати људе да се око тога окупе у јединству. Када год се у некој земљи позива на национално јединство, одмах се забринем", каже Бадју.

Говорећи о левици, Бадју каже да левица какву смо познавали пре једног века, више не постоји.

"Ако узмемо за пример Француску, где је Социјалистичка партија тренутно на власти, не видимо да она чини нешто различито од њених претходника десничара. Само настављају исту политику. Партије екстремне левице су потпуно маргинализоване. Комунистичка партија је практично нестала. Постала је малена секта. Зато мислим да левицу треба поново створити јер је на известан начин нестала. Али, како рече Гете, све што се рађа – заслужује и да умре. Левица је рођена у 19. веку и на прагу је смрти. Треба да створимо нову", поручује Бадју.