Стари возачи опасност на путевима Јапана

Несреће тог типа одликује висока стопа смртности. У Јапану чак петина становништва је старија од 65 година и не постоји горња старосна граница која би пензионерима забрањивала учешће у саобраћају.

На путевима је много возача у деветој деценији живота, од којих неки пате од деменције и представљају озбиљну опасност по јавну безбедност.

Смрвљени црни аутомобил укљештен између два оштећена камиона је тужан призор који ових дана јапанске телевизије понављају у склопу дебата о последицама старења домаће популације и безбедности у саобраћају.

Тоширо Токуда, осамдесеттрогодишњи пензионер из града Ћибе који је патио од деменције, погинуо је у на ауто-путу у престоници, Токију, пре два дана, када је брзином већом од 100 километара на час ударио у камион након што је грешком провезао два километра у сусрет другим возилима у траци која води у супротни смер од онога у којем се кретао.

Према подацима Јапанске аутомобилске федерације (ЈАФ), на ауто-путевима у тој далекоисточној земљи се у последњој деценији годишње бележи више од 200 случајева уласка у траку погрешног, супротног смера и вожње у сусрет надолазећим возилима, упркос томе што банкине и ниски зидови раздвајају траке супротних праваца.

Ова врста саобраћајног прекршаја је посебно опасна због своје неочекиваности, односно због тога што возачи који се нормално крећу својим смером обично уопште ни не слуте да ће их таква несрећа снаћи на путу, али и због тога што он неретко проузрокује тежак чеони судар.

Подаци Института за проучавање саобраћајних несрећа (ИТАРДА) у Токију показују да је смртност судара изазваних инфилтрацијом у траку супротног смера преко 10 одсто, у поређењу са два одсто колико износи укупна просечна смртност несрећа на јапанским ауто-путевима.

Истраживања те организације указују и да скоро половина особа које услед непажње аутомобилом пођу у сусрет другим возилима, односно особа које нису у бекству од полиције и не желе да изврше самоубиство сударом, грешку почини на улазу на ауто-пут или на раскрсницама. Око 30 одсто таквих, залуталих возача превид направи на изласку из паркинга или одморишта крај ауто-пута, док петина пропуст направи на самом друму тако што током вожње пређе у супротну траку или при заокрету уназад не примете да су остали на страни пута којим су и дошли.

И док међу њима велики проценат традиционално заузимају поспане камионџије које су присиљене да испуне високе норме, па зато данима раде без довољно одмора, као и пијани возачи, немали број залуталих возача су старе, нарочито дементне особе.

Због деменције улазе у погрешан смер 

Наиме, после умора и непажње, деменција је трећи највећи узрок уласка у погрешан смер на јапанским ауто-путевима. Док су особе старије од 65 година одговорне за само четири одсто укупног броја саобраћајних несрећа које су резултирале повредама или смрћу на ауто-путевима у Јапану, ту старосну групу терете за чак 30 одсто тешких незгода изазваних вожњом у сусрет аутомобилима у погрешној траци.

Куриозитет јесте да је у октобру 2012. године код градића Нумазу у префектури Шизуока на ауто-путу између Токија и Нагоје, након полицијске потере, заустављен деведесетједногодишњи возач који је до тог тренутка прешао читавих 13 километара у погрешном смеру, иако су са њим у аутомобилу били и његова жена и деца.

Ауто-путеви у Јапану опремљени су великим екранима преко којих се возачима пружају информације о проходности и дају упозорења о поледици и другим препрекама на путу. Проблем вожње у погрешном смеру постао је тако распрострањен да су саобраћајна удружења и центри одлучили да поставе мрежу сензора дуж ауто-путева који детектују залутале аутомобиле и преко поменутих екрана алармирају друге возаче о њиховом наиласку.

Велики број јапанских возача сада већ и зна шта треба да уради у случају да види такво упозорење. У Јапану се, за разлику од Србије, вози левом страном – правило које је уведено по угледу на Британију која је такође острвска земља – па Јапанци сада знају да, када су на ауто-путу који има две или три траке које воде у исти смер, треба да се држе оне која је најдаље на левој страни, јер ће залутало возило доћи десном или средњом траком, будући да су, из перспективе залуталог возача, то траке на левој страни.

Дуг живот – благодет, али и клетвa

У Јапану, као и другде у свету, законом је одређена доња граница старости за возаче, која свим млађим малолетницима забрањује управљање возилом. Међутим, не постоји пропис који забрањује издавање дозвола најстаријим грађанима просто на основу њиховог годишта, па особе које су прошле здравствени преглед у време продужења дозволе могу да наставе да користе возило још пет година, чак и ако у том периоду искусе пад у физичким и когнитивним способностима.

Низак наталитет и стопа смртности, те дуг животни век, који доприносе брзом старењу читаве популације, главни су разлози зашто је на јапанским путевима могуће видети немали број возача у позној осмој и деветој деценији живота, од којих неки имају осетне тешкоће у управљању возилом.

У далекоисточној царевини прописи омогућавају времешним возачима који су свесни опасности која им прети услед погоршања здравственог стања да врате возачку дозволу и за узврат добију потврду о томе да су у прошлости били возачи. Поседовање такве потрвде је битно стога што у Јапану не постоји документ каква је наша лична карта, већ грађани свој идентитет и старосну доб пред јавним службама најчешће доказују управо помоћу возачке дозволе.

Међутим, највећи број старих особа које су своје возило погрешно усмериле у сусрет маси других аутомобила и преживели ту кардиналну грешку изјавили су полицији да нису били свесни тога што чине и каква им опасност прети. Односно, иако непознавање елементарних саобраћајних правила и тренутне грешке у процени услед пада концентрације имају удео у тој врсти озбиљних саобраћајних прекршаја, статистике показују да је њихов највећи узрок деменција, односно пад когнитивних и физичких способности до којих долази у дубокој старости.

Особе које пате од делимичне деменције нису свесне опасности којој излажу себе и друге учеснике у саобраћају, а међу најстаријим возачима има и оних који негирају видне чињенице пада брзине рефлекса и моћи концентрације из психолошких разлога као што су жеља да се, упркос старости, неометано настави свакодневни живот, стид или тврдоглави понос.

Стручњаци за саобраћај у Јапану стога преопоручују родбини возача који су претерано поносни на своје умеће или просто немају храбрости да себи и другима признају да је време да оставе вожњу, да обавезно одбију позив да уђу возило, те да нађу неку особу од ауторитета која може да таквог возача пензионера у дубокој старости убеди да одустане од коришћења аутомобила.

У случају да то убеђивање не успе, кажу стручњаци за безбедност, породица возача треба да сакрије кључеве од аутомобила и евентуално прода возило, чак и по цену озбиљних свађа и подела, с обзиром на то да су људски животи важнији од било чије сујете и поноса.

Јапан је специфичан и по томе што последњих година особе старије од 65 година чине око половину укупног броја преминулих у саобраћајним несрећама, укључујући ту и пешаке и бициклисте. Прошла година је у том смислу била најтежа до сада, јер је чак 53 одсто погинулих било из те старосне групе, док је, поређења ради, у развијеним земљама Западне Европе и Северне Америке тај проценат између 15 и 25 одсто.

Тако пад наталитета и драматично старење популације, поред економског оптерећења за здравствени и пензиони систем и могућих несташица радне снаге у блиској будућности, доноси и озбиљну латентну опасност по животе људи када је реч о саобраћају.