Серж Лазаревић био сведок у Хагу?

Видео-снимак објављен на џихадистичком форуму, састоји се из две сцене, где је сваки од талаца на различитој локацији, преноси Танјуг.

Прво се појављује Француз Лазаревић, који је у Малију отет пре скоро три године. Он на глави носи црни турбан и седи на седишту у колима.

"Веома сам болестан, боле ме бубрези и имам висок крвни притисак... Страхујем да ми је живот у опасности од француске интервенције у Ираку. Молим вас, господине председниче (Франсоа Оланд), да све учините да будем ослобођен јер сте ви одговорни за оно што ће ми се догодити", рекао је Лазаревић, који је говор завршио поруком која је упућена породици.

Канцеларија француског председника је саопштила да се утврђује аутентичност тог снимка.

У саопштењу се наводи да је Оланд у контакту са свим земљама региона и да користи све форме дијалога ради ослобађања тог таоца.

Последњи доказ да је Лазаревић жив био је јуну.

Филип Вердон, Француз који је отет заједно са Лазаревићем, убијен је прошле године на северу Малија.

О Лазаревићу је у светским и нашим медијима писано у више наврата, а у тим текстовима тврди се да се он не зове само Серж него и Слободан, да се наводно бавио контраобавештајним пословима у бившој Југославији и Француској, као и да је два пута сведочио пред Хашким трибуналом.

Један Слободан Лазаревић је сведочио 2002. у Хагу против Слободана Милошевића, а седам година касније био је сведок одбане на суђењу тројици хрватских генерала оптужених за ратне злочине 1995. над српским становништвом у Крајини.

Како се може прочитати и на транскрипту објављеном на интернету, на суђењу Милошевићу је, одговарајући на питања тужиоца, рекао да је рођен у Београду, а да се преселио у Сарајево (по његовом податку 1956. године). У Сарајеву је студирао језике и добро савладао енглески и француски.

Био је, према властитом признању, сарадник КОС-а од 1968, "бавио се инфилтрацијом других организација".

Неки медији су објавили да је био врбован да ради за КОС. Он тај податак није изнео пред Трибуналом, где је, између осталог, према наводима транскрипта, рекао да је 1968. године добио задатак да продре "у структуру студентског покрета у Сарајеву, на пример да подмећем филмове немачким туристима, да се инфилтрирам у редове српске емиграције у Енглеској, хрватске у Аустралији и тако даље".

Изјавио је да је, без већег успеха, у Аустралији "провео 11 година" и да је од њега 1983. године, пре почетка Зимских олимпијских игара у Сарајеву, затражено да се врати у земљу.

На Олимпијским играма је био, како је изјавио, лични асистент директору протокола Међународног олимпијског комитета.

Те 1984. године, по задатку тајне обавештајне службе, запослио се у фирми "Агрокомерц" у Великој Кладуши, коју је водио Фикрет Абдић.

Хрватски медији су 2009. године писали да је у време грађанског рата у Хрватској, Лазаревић (био) "бивши официр КОС-а инсталиран у врх обавештајне службе Милана Мартића".

Објавили су, такође, да је између два хашка сведочења "живео сакривен у некој западној земљи што му је омогућила хашка заштита која на њега и даље рачуна као на корисног сведока".

Адвокати хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача "посегнули су за њим, јер би им могао помоћи да оборе главну тезу оптужнице о удруженом злочиначком подухвату којем је био циљ да се Срби војном акцијом 'Олуја' протерају из Хрватске", писала је тада Политика, у тексту "Лазаревић – 'звезда' одбране Анте Готовине".

"Преко бившег припадника српске тајне службе мислимо да докажемо да су челници тајне службе МУП-а Србије Јовица Станишић и Френки Симатовић имали утицај на евакуацију становништва из Книна и на команданта Војске РСК Милу Мркшића", рекао је уочи Лазаревићевог сведочења Готовинин адвокат Лука Мишетић.

Политика је навела и да је Хашко тужилаштво покушало да "онемогући Лазаревићев наступ пред Трибуналом у улози сведока одбране, оправдавајући своје противљење чињеницом да у време на које се односи оптужница Лазаревић није боравио у Книну нити било где у Крајини, али му је судско веће то ипак дозволило".

Политика је тада објавила и да Лазаревић "није био официр нити припадник Контраобавештајне службе ЈНА" и, према речима њеног извора информација, "дуго времена је живео у Аустралији, где је служио војску и одакле је у Републику Српску дошао када је почео рат у БиХ".

Према том извору, иако се представљао као потпуковник, био је поручник по чину, а у команди 21. корпуса Војске РСК а "због доброг знања страних језика био је задужен за комуникацију са Унпрофором, са свим њиховим структурама и представницима".

Према тврђењу истог извора Политике, као "преводилац путовао је на српско-хрватске преговоре и имао два лажна пасоша".

У реаговању на сајту Политике на тај текст стоји и да је Лазаревић пре почетка оружаних сукоба "путовао по Хрватској, Босни па чак и Словенији агитујући испред православних храмова, да треба Срби да одлазе у рат, против Турака и усташа..."

"Посвуда је он био лидер и војник ничега", пише читалац Политике.

Крајем 2012, медији су објавили да је огранак Ал Каиде у Магребу – Акми, преузео одговорност за киднаповање пет Европљана у Малију, месец дана раније.

Међу отетима је "и Француз Слободан Серж Лазаревић, који је био један од сведока на суђењу бившем председнику Србије Слободану Милошевићу", пренео је тада АФП.