Протести у Хонгконгу тест за Пекинг

У кинеском граду Хонгконгу настављени су протести више десетина хиљада грађана који траже право да на слободним изборима бирају свог лидера.

Грађани Хонгконга захтевају да им се на следећим изборима за градску владу 2017. године омогући да директно својим гласом бирају председника хонгконшке владе, без уплитања Пекинга.

Хонгконг је Специјална административна област Кине која формално-правно ужива високи степен аутономије, али у пракси све више потпада под утицај власти у Пекингу.

Кинеско руководство се средином деведесетих година, током преговора о повратку Хонгконга под кинески суверенитет, јавно обавезало да поштује његово правно и политичко-економско уређење у оквиру политике "једна земља – два система".

То би требало да значи да, док у матици Кини грађани имају права да бирају само чланове једне, комунистичке партије и бар номинално живе у комунистичком државном уређењу, Хонгконг, који је 146 година био британска колонија, сме да задржи капиталистички систем и англосаксонско право, а његови становници могу да наставе да уживају политичка права и грађанске слободе какве су имали након Другог светског рата под британском круном.

Према заједничкој Кинеско-британској декларацији из 1997. године, када је Хонгконг враћен под кинески суверенитет, становници тог града би требало да буду у могућности да сами уређују свој економски и политички живот у свим областима осим спољне политике и одбране све до 2047. године, када би њихов град у потпуности требало да буде инкорпориран у кинески правни и политички систем.

Значај протеста у Хонгконгу

За кинеске власти протести у Хонгконгу представљају озбиљно питање, јер они могу да имају велики утицај и на даље догађаје у матици Кини, а нарочито на Тајвану, којем Пекинг настоји да се приближи пре свега економски, а онда и политички.

Упркос томе, садашња влада у Хонгконгу, која је под утицајем Пекинга, још увек није дала јасна и дефинитивна уверавања својим грађањима у вези са изборима 2017. године.

Иначе, сам Пекинг је обећао грађанима Хонгконга пре неколико година да ће у 2017. моћи да директно гласањем бирају свог гувернера, али је у августу ове године делимично одступио од тог обећања објавивши да грађани Хонгконга могу да иду на изборе, али да ће притом моћи да бирају само између три, претходно одобрена, кандидата. Одобрење за кандидатуру би дао комитет који је под снажним утицајем централних кинеских власти, што грађани Хонгконга виде као велико ограничење свог права на слободан глас и демократски избор.

Протести у Хонгконгу, највећи од повратка под окриље Кине, могли би да инспиришу и грађане у матици да затраже више политичких слобода, а нарочито ће имати утицаја на јавно мњење на Тајвану, где су раније ове године одржани дуги и велики протести против чвршћег економског повезивања са Кином.

Знатан део тајванске јавности је забринут да би даље јачање веза са НР Кином и евентуални губитак де факто независности од Пекинга могли да доведу и до губитка политичких и личних слобода. Протести у Хонгконгу ових дана заузимају прве стране тајванских листова, а поједине телевизије се готово 24 часа баве искључиво њима. За сутра је у главном граду Тајпеју заказан митинг подршке демонстрантима у Хонгконгу, где се већ налазе представници тајванских студентских организација.

Деликатна ситуација за власти у Пекингу

Због тога, а и због међународног угледа, кинеске власти ће вероватно морати да буду стрпљиве и да се уздрже од употребе веће силе против демонстраната у Хонгконгу.

У Кини данас почиње државни празник, након чега следи викенд, па се очекује да ће се број демонстраната у Хонгконгу драстично повећати, јер ће се студентима и средњошколцима у већем броју придружити и запослени.

Важно питање је како ће се власти у Пекингу и њихови сарадници у Хонгконгу поставити ако протест досегне размере од неколико стотина хиљада учесника.

Аналитичари у источној Азији процењују да ће највероватнији сценарио деловања кинеских власти бити комбинација преговора са представницима протеста, медијске изолације Хонгконга и постепеног јачања политичког и економског притиска на структуре које траже више слободе за политичко изјашњавање.

Сматра се да влада у Пекингу не сме да сасвим попусти демонстрантима, јер би то онда могло да наведе и грађане у матици да у већем броју затраже право слободног гласа и демократске изборе, што би могло да угрози политички монопол комунистичке партије и, у бољем сценарију, доведе до демократизације кинеског друштва, а у лошијем до дестабилизације те многољудне мултиетничке земље која пролази кроз процес богаћења али и друштвеног раслојавања.

С друге стране, Пекинг не сме ни да употреби прекомерну силу због тајванског питања, међународног угледа земље и, наравно, даље стабилности самог Хонгконга.

Азијски тигар

Велика Британија је окупирала мало острво Хонгконг у Јужном кинеском мору 1841. након завршетка Првог опијумског рата – и званично га присајединила свом царству наредне године.

Крајем деветнаестог века британски гувернер је постигао договор са владарима династије Ћинг о изнајмљивању веће површине земље на кинеском копну, надомак тог острва, у трајању од 99 година. Та област је названа "Нове територије" и данас чини највећи део града, односно Специјалне административне јединице Хонгконг. Уговор о изнајмљивању земљишта је истекао 1997. године, па је Хонгконг тада враћен под кинески суверенитет.

Овај скучени, пренасељени град од седам милиона становника остварио је брз економски развој у послератном периоду и постао, после Њујорка и Лондона, најважнији финансијски центар на свету. Основу његове економије чини и транспорт – хонгконшка лука је осамдесетих и раних деведесетих година била светски лидер по броју транспортованих контејнера, а и данас је, уз Шангај и Сингапур, једна од најважнијих лука света када је у питању трговина. Хонгконшки аеродром је једна од четири ваздушне луке са највећим бројем путника у Азији.

Поред великог броја банака, једне од две најважније азијске берзе и саобраћајних чворишта, Хонгконг има и солидну производну базу, због чега је још пре три деценије међу економистима стекао звање "азијског тигра".

Импресивне, модерне грађевине и спектакуларан ноћни пејсаж донеле су му и популарни назив "бисер Азије".

Након повратка Кини и отварања Дизниленда, упоредо са богаћењем становништва у матици, Хонгконг као привлачна дестинација за шопинг и забаву последњих година доживљава и праву експлозију по броју туристичких ноћења.

Огромна економска добит коју је услужном сектору Хонгконга донео поновни улазак у састав Кине праћена је и великим притиском на тржиште некретнина у том граду. И иначе папрене цене станова у Хонгконгу попеле су на нивое који су недостижни локалној средњој класи јер много богаташа из других делова Кине плански купује некретнине у Хонгконгу, не само као место за становање већ и као инвестицију за будућност.

Незадовољство према комунистичким властима у Пекингу стога није само политичко, него и економско. Поред проблема надуваних цена некретнина, грађани Хонгконга забринути су и за судбину своје деце јер сматрају да ће све већи уплив кадрова и радне снаге из матице у будућности драстично смањити њихове шансе за запошљавање и добру каријеру.