Обама у посети Јапану

Амерички председник Барак Обама налази се у званичној посети Токију, на почетку осмодневне турнеје по земљама источне и југоисточне Азије која ће поред Јапана, обухватити и Јужну Кореју, Филипине и Малезију.

Председник Обама се током боравка у Токију сусрео са јапанским царем Акихитом и премијером Шинзом Абеом. Најважније теме разговора у јапанској престоници биле су безбедносна ситуација у источној Азији и потписивање споразума о либерализацији трговине у азијско-пацифичком региону познатог под називом Транспацифичко партнерство (ТПП).

Председник Обама, у заједничком обраћању новинарима после разговора са премијером Абеом, изјавио је да се војнобезбедносни споразум између САД и Јапана "односи на све територије које су под управом Јапана, укључујући ту и острва Сенкаку."

У Јапану влада забринутост да би острва Сенкаку (кинески Дијаоју) у Источном кинеском мору, која се налазе под јапанском контролом, а на које поред те земље право полажу и Народна Република Кина и Тајван, могла да у блиској будућности постану поприште војног сукоба између две највеће азијске економије.

Токио страхује да би растућа економска и војнополитичка моћ Кине, те њена нова доктрина пројектовања те моћи на Пацифички океан, могли да се убрзо преточе у конкретну акцију, односно заузимање тих острва која, верује се, леже на великим подводним залихама природног гаса и нафте.

Јапански медији уочи Обамине посете говорили су и о забринутости јапанског политичког и војног врха о томе да би власти у Пекингу релативно благу реакцију САД на руску окупацију Крима могле да протумаче као америчку слабост и невољност те државе да се физички стави на страну свог савезника Јапана у евентуалном војном сукобу због острва Сенкаку.

Зато је јапанска страна од свог вишедеценијског савезника Сједињених Држава тражила уверење да ће војнобезбедносни уговор потписан између две земље још 1952. године, бити примењен и у случају да кинеске трупе покушају да заузму спорна острва.

Председник Обама је позитивно одговорио на тај захтев јасно ставивши до знања да његова земља намерава да у том случају војно притекне у помоћ Јапану. Он је, међутим, такође позвао свог домаћина да предузме напоре ради успостављања поверења са Кином и допринесе деескалацији у односима са најмногољуднијом земљом света.

Јапански премијер Шинзо Абе током заједничког обраћања јавности саопштио је да су се два лидера сагласила "да ће се супротстављати покушајима да се употребом силе једнострано промени статус кво" у источној Азији, те да су се договорили да заједнички раде на томе да укључе Народну Републику Кину у токове међународне сарадње која се базира на владавини права.

Велика дилема Вашингтона

Званични Вашингтон се налази у врло деликатној ситуацији када је у питању спор Јапана и Кине због острва Сенкаку (Дијаоју).

С једне стране, сопствени интерес да сузбије раст кинеске моћи у Пацифику и војни споразум са Јапаном по којем је обавезан да тој држави помогну у случају да буде нападнута, присиљавају га да Земљи излазећег сунца да обећање у вези са одбраном тих острва.

Око педесет хиљада америчких војника стационирано је у Јапану. Та далекоисточна царевина се налази под америчким "нуклеарним кишобраном" који јој пружа заштиту у за њу тешком окружењу где Кина, Северна Кореја и Русија поседују ту најразорнију врсту наоружања на свету. Сједињене Америчке Државе редовно одржавају војне вежбе са јапанским снагама и амерички инструктори раде на обуци својих јапанских колега.

Када је пре неколико месеци Кина објавила успостављање Зоне за идентификацију летелица над Источним кинеским морем, која обухвата и спорна острва, амерички бомбардери одмах су демонстративно прошли кроз њу без претходне најаве кинеским властима, чиме су показали став америчке владе која ту зону не признаје.

С друге стране, међутим, чињеница да је Кина највећи амерички спољнотрговински партнер и највећи финансијер америчког јавног дуга приморава Вашингтон на опрез и уздржаност.

НР Кина највећи је купац америчких државних обвезница које се издају ради покрића буџетског дефицита и финансирања функционисања државног апарата. Она поседује те обвезнице у вредности од око 1,2 билиона долара (1,200 милијарди).

Ни Јапан, са око 1,1 билион долара уложених у те обвезнице и моћном економијом која је компатибилна са америчком, не заостаје много за Кином. Зато се аналитичари у источној Азији листом слажу да су Сједнињене Државе, иако у складу са својом новом стратегијом давања приоритета азијско-пацифичком региону систематски раде на јачању војног савеза са Јапаном, Филипинима, Аустралијом и Индијом ради ограничења кинеског утицаја, искрено заинтересоване за смањивање тензија између Јапана и Кине и одржање мира у источној Азији.

Неуспели преговори о важном трговинском споразуму

Јапански премијер Абе и председник Обама заједнички су и осудили "промену статуса кво употребом силе" у Украјини, и сагласили се да ће даље кроз организацију Г-7 сарађивати у координацији заједничког наступа најразвијенијих земаља света према Русији.

Двојица лидера, међутим, одустали су од потписивања билатералног споразума о либерализацији трговине у склопу иницијативе за Транспацифичко партнерство, што је врло редак случај у односима између две земље. ТПП предвиђа стварање велике зоне слободне трговине у којој би учествовало 12 земаља које излазе на Пацифички океан.

САД и Јапан већ неколико месеци интензивно преговарају о знатном смањењу или потпуном укидању тарифа на увоз, при чему су највећи камен спотицања и производи аутомобилске индустрије и пољопривредни производи.

Сједињене Државе траже вишеструко смањивање царине на увоз америчке говедине и свињетине у Јапан, те ублажавање строгих техничких и еколошких прописа за стране произвођаче аутомобила, како би се јапанско тржиште возила, где се годишње прода свега око четири одсто страних аутомобила, више отворило за америчке компаније.

Владајућа Либерално-демократска партија је, међутим, у предизборној кампањи чврсто обећала својим бирачима да Јапан у преговорима о Транспацифичком партнерству неће попустити када је у питање снижење дажбина на увоз пољопривредних производа, јер би то значило масовни банкрот јапанских фармера и гашење ове гране привреде у тој земљи.

Јапан је изразито планинска земља са врло малом површином обрадиве земље и јако старом сеоском популацијом, док Сједињене Државе располажу и већим људским ресурсима и огромним пространством које омогућава ефикасно коришћење пољопривредне технике, што омогућава производњу огромних количина хране уз минималне трошкове.

Мада би јефтини страни прехрамбени артикли погодовали џепу просечног јапанског потрошача, поплава приступачних пољопривредних производа из иностранства за Јапан би могла да представља и безбедносни проблем. Наиме, Јапан производи само 40 одсто хране коју конзумира, па би прекомерна либерализација увоза пољопривредних производа озбиљно продубила његову зависност од иностранства када је храна у питању.

Председник Обама је разговарао и са представницима јапанских породица чије су најмилије пре више од три деценије отели севернокорејски оперативци у низу акција које су извели на територији Јапана. Сматра се да је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година неколико десетина јапанских грађана, међу којима и много тинејџера, тајно пребачено бродовима у Северну Кореју да служе као учитељи јапанског језика припадницима тамошње службе безбедности и војске.

Рођаци отетих Јапанаца замолили су председника Обаму да се заложи да се у преговорима његове земље са Северном Корејом и Кином, која има одређени утицај на режим у Пјонгјангу, постави питање повратка отетих јапанских грађана.