Бангладеш, рај за дизајнерске куће

У Бангладешу поново почиње да ради више од 300 фабрика, које су привремено затворене после рушења текстилне хале, када је погинуло више од хиљаду радника. Трагедија која је подсетила на нехуманост у којој се производи одећа за светске дизајнерске куће, натерала је синдикате на Западу да појачају безбедност у текстилним постројењима у Бангладешу.

Због најјефтиније радне снагу на свету, у Бангладеш су пресељене бројне европске и америчке текстилне фабрике.

Многи од четири милиона запослених у текстилној индустрији у тој земљи не примају ни минималну зараду од 38 долара. Ипак, радници привремено затворених фабрика једва су дочекали да поново уђу у хале.

"Желимо да наше текстилне фабрике раде. Ако раде добро, опстаће и ова индустрија и ми", истиче текстила радница из Даке Фатема Бегум.

Због јефтине радне снаге, која производи квалитетну робу, постројења у Бангладешу све чешће отварају и кинеске компаније. Неке европске и америчке модне куће договориле су се да побољшају безбедност и услове рада у текстилним фабрикама у Бангладешу.

"Окрећемо нови лист. Али нећемо бојкотовати компаније које нису потписнице договора, јер би то могло да значи затварање њихових фабрика у Бангладешу", објашњава Жилбер Унгбо из Међународне организације рада.

"Производимо текстил у Кини, Бангладешу, Индији, али чинимо све за безбедност тамошњих радника", каже дизајнерка из Данске Вига Свенсон.

За купце на Западу погођене кризом, највећа индустријска несрећа у Бангладешу је подсетник о томе колико се јефтино производи одећа познатих брендова.

Купци су свеснији да робу плаћају по високим ценама, упркос томе што су текстилни радници мизерно плаћени. Ни са већим ценама, радници не би били боље плаћени.

За понижавајући положај радника у Бангладешу, неки оптужују Владу у Даки која, штитећи главни извор прихода и интересе страних инвеститора, гуши синдикалну активност и хушка власнике фабрика једне на друге, како би обезбедили најнижу цену.

Бангладеш је трећи највећи произвођач одеће на свету, а текстилна индустрија мотор је развоја сиромашне земље са 160 милиона становника.