Две године после, контроверзе у Фукушими

На североистоку Јапана, у префектури Фукушима, настављају се напори за санирање разореног нуклеарног комплекса и деконтаминацију насеља. Процес одлагања отпада тече споро, а њега, као и третман радника у централи, прате многе контроверзе.

Једанаестог марта 2011. године померање подводних тектонских плоча на дну Пацифика у близини североисточног Јапана ослободило је огромну количину енергије и подигло океанску воду више десетина метара у вис проузрокујући јединствену и вероватно најсложенију катастрофу у људској историји.

Мега земљотрес снаге девет степени Рихтерове скале у епицентру, мада један од три најјача потреса забележених у историји, сам по себи није изазвао веће жртве и разарање због тога што се догодио на 40 километара удаљености од обале и на дубини од десет километара. Међутим, таласи које је покренуо запљуснули су североисток Јапана у дужини од око 800 километара, а на појединим местима достизали су и висину од око 40 метара.

Велики цунами однео је 19.500 хиљада живота и уништио приморска насеља и рибарске луке у региону Тохоку, потпуно паралишући локалну економију. Упркос великом људском и материјалном губитку, овај цунами, ни по броју жртава ни по распону, није најгора катастрофа те врсте ни у Јапану ни у свету. 

Гледано са веће временске дистанце, по тим тужним параметрима вероватно би избледио у поређењу са цунамијем који је у децембру 2004. године преплавио приморске државе Индијског океана одневши 230.000 живота, да није било једног јединственог мрачног додатка несрећи коју је изазвао - нуклеарне кризе у Фукушими.

Две године након катастрофе, стручњаци сада процењују да ће за потпуно уклањање оштећених реактора и искоришћеног нуклеарног горива у Фукушими које је годинама таложено у базенима бити потребне читаве четири деценије и око 100 милијарди евра. Међутим, већ сада цео процес је угрожен због недостатка људства и проблема у одлагању нуклеарног отпада.

Око 3.000 радника свакодневно је ангажовано на обављању послова у кругу централе "Фукушима 1", али је број људи који је потребан вишеструко већи, јер, упркос заштитној опреми, радници боравком у близини реактора бивају озрачени, па су неопходне ротације људства.

Они радници чију су дозиметри забележили дозвољену годишњу дозу зрачења би, у принципу, требало да буду удаљени из централе на више месеци. Међутим, јапански медији забележили су неколико инцидената у којима су их компаније, подизвођачи радова, које су их запошљавале, присиљавале да наставе рад упркос прекорачењу те дозе.

Сматра се да је 180 радника већ примило дозу зрачења од преко 100 милисилверта, што је максимални дозвољени ниво за период од пет година. То значи да се они не могу вратити на посао у Фукушими бар још три године.

Људство у централи у Фукушими, поред страхова у вези са здрављен, мора да се избори и са знатним физичким тешкоћама с обзиром на то да је рад под гас маском и у заштитном оделу изузетно исцрпљујућ. Медији у Јапану ових дана су објавили запањујући податак да је привремено запослено људство, које обавља физичке послове на рашчишћавању рушевина око разорених реактора, плаћено на сат скоро упола мање од продавачица у киосцима и самопослугама.

Брзи губитак људства због изложености радијацији и непопуларности посла могли би тако да угрозе рад на рашчишћавању и уклањању разорене централе већ у скоријој будућности.

Јапански медији, такође, преносе да је упис студената на одсек за нуклеарну физику, односно инжењерство везано за изградњу и одржавање нуклеарних централа широм земље пао између 30 и 40 одсто, што представља велики проблем будући да ће напори у Фукушими трајати деценијама.

Проблеми у деконтаминацији

Радиоктивне супстанце и даље цуре у земљиште испод реактора одакле их подводне воде носе у Тихи океан. То онемогућава опоравак главне привредне гране обалског појаса - рибарства.

Стручњаци су сагласни да, мада је технички могуће спречити уплив подводних вода у простор под самим реакторима, то можда не би било паметно учинити у потпуности. Наиме, те воде доприносе хлађењу нуклеарног горива које је пробило конструкцију и излило се у подножје реактора у данима непосредно након цунамија.

Послови на деконтаминацији у префектури Фукушима и околини интензивирани су у протеклих годину дана, али се упркос низу иновација у области хемије и роботике и даље одвијају традиционалним методом, односно физичким уклањањем површинског слоја земљишта и прскањем грађевина воденим топовима.

На тим пословима ангажовано је људство из локалних грађевинских фирми, па су забележени и поступци изузетно нестручног поступања са радиоактивним земљиштем као што је његово бацање у реке и потоке.

Широм префектуре Фукушима могу се видети црне пластичне кесе са том земљом изложене дејству природних сила, јер још нису изграђени бункери. У њима би се огромне количине уклоњеног земљишта и рушевина које је за собом оставио цунами, а које су прекривене радиоактивним супстанцама, могле дугорочно одложити.

Око 80.000 људи из префектуре Фукушима и даље је расељено, многи од њих самоиницијативно, не само због опасности од радијације, већ и због недостатка посла у завичају.

За сада се деконтаминација, због великих површина прекривених радиоактивним елементима, врши само у простору од 20 метара око кућа и путева, што, како многи расељеници сматрају, није довољно, поготово када је у питању здравље деце.

Наду за будућност пружа више успешних експеримената у којима су хемичари са неколико јапанских универзитета успели да на једноставан начин уклоне више од 90 одсто радиоактивног елемента цезијума са замљишта и из воде. Значајан је и развој неколико модела робота који, осим мерења, могу да врше и деконтаминацију у оштећеној централи, што би требало да појефтини и убрза процес ревитализације контаминираних области и демонтирања разореног нуклеарног комплекса у Фукушими.